Отворите главни мени

Емпиризам је у филозофији, правац према којем се целокупно сазнање заснива на искуству. Његова основна гносеолошка теза јесте да нема урођених идеја, већ само стечених („Ништа не постоји у разуму што пре тога није било у чулима“). У методологији, правац који прикупља, обрађује и процењује емпиријске чињенице и уопштава сазнања индуктивним закључивањем. У психологији, према овом схватању, човеково мишљење и понашање готово је у потпуности резултат личног искуства, док наслеђе има сасвим неважну улогу.

ПредставнициУреди

Оснивачем емпиризма се сматра Џон Лок, који се противио тадашњем мишљењу да се људи рађају са урођеним идејама и принципима, што се често узимало као оправдање феудалног система, и тврдио да сва сазнања долазе из искуства.[1]

Према њему, човеков ум је по рођењу као празан папир, који се постепено испуњава опажањем људских чула и човековим искуством.

РеференцеУреди

  1. ^ Оглед o људском разуму, Џон Лок

ЛитератураУреди