Канада (филозоф)

Канада (санск. कणाद, Kaṇāda, живео између 6. и 2. века п.н.е), познат и као Кашиапа, Улука или Канабхук, био је индијски мудрац, научник и филозоф који је основао филозофску школу Ваишешика (санск. वैशेषिक, Vaisheshika), једну од 6 основних школа индијске филозофије, која уједно представља почетак развоја и најранији облик физике у Индији.[1][2]

УчењеУреди

О његовом животу мало се зна: претпоставља се да је живео између 6. и 2. века п.н.е. Његово традиционално име, Канада (санск. कणाद), у преводу значи гутач атома, и познат је по сачуваном санскритском тексту Ваишешика Сутра (или Канада Сутра - Канадини афоризми) у коме је поставио основе атомистичком схватању физике и филозофије.[3]

Канадина филозофија објашњава настанак и постојање свемира излажући теорију атома, служећи се логиком и реализмом. Канада је сматрао да се све може поделити, али да та подела не може ићи без краја, већ да морају постојати најмање честице (санск. parmanu) које су недељиве и вечне, које се повезују на разне начине стварајући сложене супстанце и тела, процес који зависи од топлоте, и то је основа свег материјалног постојања.[1] Он је комбиновао ове идеје са концептом Атман-а (санск. आत्मन्, Ātman - душа) како би развио нетеистички пут до мокше (санск. मोक्ष, mokṣa - просветљење и ослобађање од циклуса смрти и реинкарнације у Хиндуизму[4][5][6], стање блиско нирвани[7][а]).

Канадин филозофски систем описује 6 својстава (санск. padārthas) која се могу спознати и именовати, и тврди да се помоћу њих може описати све у свемиру. Ових 6 категорија су супстанца (санск. dravya), квалитет (санск. guna), кретање (санск. karman), универзално (санск. samanya), појединачно (санск. visesa) и прирођено (санск. samavaya). Постоји 9 класа супстанци, од којих су неке атомске, неке неатомске, а неке свепрожимајуће[3]

Канадина филозофија утицала је на друге школе индијске филозофије, али и научнике као што је Чарака (3. век пре н.е), чији су медицински текстови на санскриту (санск. Charaka Saṃhitā) сачувани до данас.[11]

НапоменеУреди

  1. ^ Појмови мокша и нирвана се разликују у разним школама хиндуизма, будизма и ђаинизма.[8] Појам нирвана је чешћи у будизму,[9] а мокша преовлађује у хиндуизму.[10]

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Простор, време и Ану у Вашеишики” (PDF). Приступљено 22. 2. 2020. 
  2. ^ Wells, John. „The Vaisheshika Darshana” (PDF). Приступљено 22. 2. 2020. 
  3. ^ а б „Канада Сутра”. Приступљено 22. 2. 2020. 
  4. ^ John Bowker, The Oxford Dictionary of World Religions, Oxford University Press, ISBN 978-0192139658, p. 650
  5. ^ The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism, vimoksha. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2014. Приступљено 17. 2. 2014. 
  6. ^ See:
    • E. Deutsch, The self in Advaita Vedanta, in Roy Perrett (Editor), Indian philosophy: metaphysics, Volume 3, ISBN 0-8153-3608-X, Taylor and Francis, pp 343-360;
    • T. Chatterjee (2003), Knowledge and Freedom in Indian Philosophy, ISBN 978-0739106921, pp 89-102; Quote - "Moksa means freedom"; "Moksa is founded on atmajnana, which is the knowledge of the self.";
    • Jorge Ferrer, Transpersonal knowledge, in Transpersonal Knowing: Exploring the Horizon of Consciousness (editors: Hart et al.), ISBN 978-0791446157, State University of New York Press, Chapter 10
  7. ^ The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism: "Vimoksha [解脱]" (Skt.; Jpn. gedatsu). Emancipation, release, or liberation. The Sanskrit words vimukti, mukti, and moksha also have the same meaning. Vimoksha means release from the bonds of earthly desires, delusion, suffering, and transmigration. While Buddhism sets forth various kinds and stages of emancipation, or enlightenment, the supreme emancipation is nirvana (a 90s Band), a state of perfect quietude, freedom, and deliverance. See The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism, vimoksha Архивирано 2014-02-22 на сајту Wayback Machine
  8. ^ See:
    • Loy, David (1982), Enlightenment in Buddhism and Advaita Vedanta: Are Nirvana and Moksha the Same?, International Philosophical Quarterly, 23 (1), pp 65–74;
    • T. Chatterjea (2003), Knowledge and Freedom in Indian Philosophy, ISBN 978-0739106921, pp 89; Quote - "In different philosophical systems moksa appears in different names, such as apavarga, nihsreyasa, nirvana, kaivalya, mukti, etc. These concepts differ from one another in detail."
  9. ^ Peter Harvey (2013), An Introduction to Buddhism: Teachings, History and Practices, ISBN 978-0521859424, Cambridge University Press
  10. ^ Knut Jacobsen, in The Continuum Companion to Hindu Studies (Editor: Jessica Frazier), ISBN 978-0-8264-9966-0, pp 74-83
  11. ^ „Carakasamhita”. Приступљено 22. 2. 2020. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди