Википедија

Kanada (filozof)

Kanada (sansk. कणाद, Kaṇāda, živeo između 6. i 2. veka p.n.e), poznat i kao Kašiapa, Uluka ili Kanabhuk,[1][2] bio je indijski mudrac, naučnik i filozof koji je osnovao filozofsku školu Vaišešika (sansk. वैशेषिक, Vaisheshika), jednu od 6 osnovnih škola indijske filozofije, koja ujedno predstavlja početak razvoja i najraniji oblik fizike u Indiji.[3][4][5][6]

Procenjuje se da je živeo negde između 6. veka i 2. veka pre nove ere, malo se zna o njegovom životu.[7][8][9][6] Njegovo tradicionalno ime „Kanada“ znači „jedač atoma“,[10] i poznat je po razvoju osnova atomističkog pristupa fizici i filozofiji u sanskritskom tekstu Vajsesika sutra.[11][12] Njegov tekst je takođe poznat kao Kanadine sutre, ili Kanadski aforizmi.[13][14]

Škola koju je osnovao Kanada objašnjava stvaranje i postojanje univerzuma predlažući atomističku teoriju, primenom logike i realizma, i jedna je od najranijih poznatih sistematskih realističkih ontologija u ljudskoj istoriji.[15] Kanada je sugerisao da se sve može podeliti, ali ova podela ne može da traje večno, i moraju postojati najmanji entiteti (paramanu) koji se ne mogu podeliti, koji su večni, koji se agregiraju na različite načine da bi oformili složene supstance i tela sa jedinstvenim identitetom, što je proces koji uključuje toplotu, a to je osnova celokupnog materijalnog postojanja.[16][17] On je koristio ove ideje sa konceptom Atmana (duše, sopstva) da bi razvio neteističko sredstvo za mokšu.[18][19] Ako se posmatraju kroz prizmu fizike, njegove ideje impliciraju jasnu ulogu posmatrača kao nezavisnog od sistema koji se proučava. Kanadine ideje su bile uticajne na druge škole hinduizma, a tokom svoje istorije postale su blisko povezane sa Nijaja školom hinduističke filozofije.[15]

Ideje Kanade obuhvataju širok spektar oblasti i uticale su ne samo na filozofiju, već i na naučnike u drugim oblastima, kao što je Čaraka koji je napisao medicinski tekst koji je preživeo kao Čaraka Samita.[20]

Životni vek uredi

Vek u kome je Kanada živeo je nejasan i bio je predmet duge debate.[15] U svom pregledu iz 1961. Rip navodi da je Kanada živeo negde pre 300. godine, ali ubedljivi dokazi koji bi ga čvrsto postavili u određeni vek ostaju nedostižni.[21]

Vajšešika sutre pominju konkurentske škole indijske filozofije kao što su Samkija i Mimamsa,[22] ali ne pominju budizam, što je navelo naučnike u novijim publikacijama da postavljaju procene na 6. vek pre nove ere.[5][6][16] Rukopis Vajšešika sutre preživeo je u moderno doba u više verzija, a otkriće novijih rukopisa u različitim delovima Indije od strane Takura 1957. i Džambuvijajadžija 1961. godine, praćeno kritičkim studijama izdanja, sugeriše da je tekst koji se pripisuje Kanadi sistematizovan i finalizovan negde između 200. pre nove nove ere i početka nove ere, uz mogućnost da su njegove ključne doktrine mnogo starije.[22][6][23] Više hinduističkih tekstova je datirano u 1. i 2. vek nove ere, kao što su Mahavibasa i Jnanaprastana iz Kušanskog carstva, citiraju i komentarišu Kanadine doktrine.[24] Njegove ideje se takođe pominju u budističkim tekstovima koji se pripisuju Ašvaghoši iz istog perioda.[24]

U literaturi džainizma on se pominje kao Sad-uluka, što znači „Uluka koji je izneo doktrinu šest kategorija“.[22] Njegova bajšešička filozofija se na sličan način pojavljuje sa alternativnim nazivima, kao što je „Aulukja filozofija“ što potiče od nadimka Uluka (doslovno sova, ili noćni žitojed).[22][note 1]

Kanada je bio uticajan u indijskim filozofijama, a pojavljuje se u raznim tekstovima pod alternativnim imenima kao što su Kašjapa, Uluka, Kananda, Kanabuk između ostalih.[1][2]

Ideje uredi

Fizika je centralna za Kanadinu tvrdnju da je sve što je moguće saznati zasnovano na kretanju. Njegovo pripisivanje centralnog značaja fizici u razumevanju univerzuma takođe sledi iz njegovih principa invarijantnosti. Na primer, on kaže da atom mora biti sferičan, jer treba da bude isti u svim dimenzijama.[25] On tvrdi da su sve supstance sastavljene od četiri vrste atoma, od kojih dve imaju masu, a dve su bez mase.

Kanada predstavlja svoje delo u širem moralnom okviru definišući Darmu kao ono što donosi materijalni napredak i najviše dobro.[20][26] On prati ovu sutru sa drugom koja tvrdi da su vede stekle poštovanje jer podučavaju takvu Darmu, a nešto nije Darma samo zato što je u vedama.[20]

 
 
 
 
Kanada daje empirijska zapažanja kao što su podizanje vatre, magnetsko kretanje, kiša i grmljavina, rast trave, i nudi naturalistička objašnjenja za njih u svom tekstu Vajšešika sutra.[27]

Kanada i rani naučnici Vajšešike fokusirali su se na evoluciju univerzuma po zakonu.[28] Međutim, to nije bilo neobično za njegovo doba, jer nekoliko glavnih ranih verzija hinduističkih filozofija, kao što su Samkja, Nijaja, Mimamsa, zajedno sa podškolama joge i Vedante, kao i nevedske škole poput džainizma i budizma, na sličan način nisu bile teističke.[29][30] Kanada je bio među mudracima Indije koji su verovali u čovekov potencijal da razume postojanje i dostigne mokšu sam, bez Boga, što je pojam drevnih Indijaca koji je Niče sažeo kao verovanje da „sa pobožnošću i poznavanjem veda, ništa nije nemoguće“.[28]

Učenje uredi

O njegovom životu malo se zna: pretpostavlja se da je živeo između 6. i 2. veka p. n. e. Njegovo tradicionalno ime, Kanada (sansk. कणाद), u prevodu znači gutač atoma, i poznat je po sačuvanom sanskritskom tekstu Vaišešika Sutra (ili Kanada Sutra - Kanadini aforizmi) u kome je postavio osnove atomističkom shvatanju fizike i filozofije.[31]

Kanadina filozofija objašnjava nastanak i postojanje svemira izlažući teoriju atoma, služeći se logikom i realizmom. Kanada je smatrao da se sve može podeliti, ali da ta podela ne može ići bez kraja, već da moraju postojati najmanje čestice (sansk. parmanu) koje su nedeljive i večne, koje se povezuju na razne načine stvarajući složene supstance i tela, proces koji zavisi od toplote, i to je osnova sveg materijalnog postojanja.[3] On je kombinovao ove ideje sa konceptom Atman-a (sansk. आत्मन्, Ātman - duša) kako bi razvio neteistički put do mokše (sansk. मोक्ष, mokṣa - prosvetljenje i oslobađanje od ciklusa smrti i reinkarnacije u Hinduizmu[32][33][34], stanje blisko nirvani[35][a]).

Kanadin filozofski sistem opisuje 6 svojstava (sansk. padārthas) koja se mogu spoznati i imenovati, i tvrdi da se pomoću njih može opisati sve u svemiru. Ovih 6 kategorija su supstanca (sansk. dravya), kvalitet (sansk. guna), kretanje (sansk. karman), univerzalno (sansk. samanya), pojedinačno (sansk. visesa) i prirođeno (sansk. samavaya). Postoji 9 klasa supstanci, od kojih su neke atomske, neke neatomske, a neke sveprožimajuće[31]

Kanadina filozofija uticala je na druge škole indijske filozofije, ali i naučnike kao što je Čaraka (3. vek pre n.e), čiji su medicinski tekstovi na sanskritu (sansk. Charaka Saṃhitā) sačuvani do danas.[39]

Napomene uredi

  1. ^ Pojmovi mokša i nirvana se razlikuju u raznim školama hinduizma, budizma i đainizma.[36] Pojam nirvana je češći u budizmu,[37] a mokša preovlađuje u hinduizmu.[38]
  1. ^ Legenda u hinduističkoj tradiciji kaže da bi asketski naučnik Kanada proveo ceo dan u svojim studijama i meditaciji, jedući samo jednom svake noći kao sova.[10]

Reference uredi

  1. ^ a b Sharma 2000, str. 175.
  2. ^ a b Riepe 1961, str. 228 with footnote 12.
  3. ^ a b „Prostor, vreme i Anu u Vašeišiki” (PDF). Pristupljeno 22. 2. 2020. 
  4. ^ Wells, John. „The Vaisheshika Darshana” (PDF). Pristupljeno 22. 2. 2020. 
  5. ^ a b Bart Labuschagne & Timo Slootweg 2012, str. 60, Quote: "Kanada, a Hindu sage who lived either around the 6th or 2nd century BCE, and who founded the philosophical school of Vaisheshika..
  6. ^ a b v g Jeaneane D. Fowler 2002, str. 98–99.
  7. ^ Oliver Leaman (1999). Key Concepts in Eastern Philosophy. Routledge. str. 269. ISBN 978-0415173629. 
  8. ^ J Ganeri (2012), The Self: Naturalism, Consciousness, and the First-Person Stance, Oxford University Press. ISBN 978-0199652365.
  9. ^ „Approximate Chronology of Indian Philosophers”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno 2022-02-21. 
  10. ^ a b Jeaneane D. Fowler 2002, str. 99.
  11. ^ Riepe 1961, str. 227–229.
  12. ^ "The Vaisesika sutras of Kanada. Translated by Nandalal Sinha" Full Text at archive.org
  13. ^ Riepe 1961, str. 229.
  14. ^ Kak, S. 'Matter and Mind: The Vaisheshika Sutra of Kanada' (2016), Mount Meru Publishing, Mississauga, Ontario. ISBN 978-1-988207-13-1.
  15. ^ a b v Jeaneane D. Fowler 2002, str. 98.
  16. ^ a b H. Margenau 2012, str. xxx-xxxi.
  17. ^ Jeaneane D. Fowler 2002, str. 100–102.
  18. ^ James G. Lochtefeld (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism: N-Z . The Rosen Publishing Group. str. 729–731. ISBN 978-0-8239-3180-4. 
  19. ^ Sharma 2000, str. 177-186.
  20. ^ a b v Bimal Krishna Matilal 1977, str. 55–56.
  21. ^ Riepe 1961, str. 228–229.
  22. ^ a b v g Bimal Krishna Matilal 1977, str. 54.
  23. ^ Halbfass, Wilhelm (1992). On Being and What There Is: Classical Vaisesika and the History of Indian Ontology. State University of New York Press. str. 79—80. ISBN 978-0-7914-1178-0. 
  24. ^ a b Bimal Krishna Matilal 1977, str. 55.
  25. ^ Kak, S. Kaṇāda, Great Physicist and Sage of Antiquity
  26. ^ Bilimoria, Purusottama; Prabhu, Joseph; Renuka M. Sharma (2007). Indian Ethics: Classical traditions and contemporary challenges. Ashgate. str. 76. ISBN 978-0-7546-3301-3. , Quote: "Kanada's Vaisesikasutra: dharma is that from which prosperity and the highest good come about."
  27. ^ Bimal Krishna Matilal 1977, str. 57.
  28. ^ a b Siemens, Herman; Roodt, Vasti (2008). Nietzsche, Power and Politics: Rethinking Nietzsche's Legacy for Political Thought. Walter de Gruyter. str. 578—579. ISBN 978-3-11-021733-9. 
  29. ^ Dasgupta, Surendranath (1992). A History of Indian Philosophy. Motilal Banarsidass. str. 281—285. ISBN 978-81-208-0412-8. 
  30. ^ Roy W. Perrett (2013). Philosophy of Religion: Indian Philosophy. Routledge. str. xiii—xiv. ISBN 978-1-135-70329-5. 
  31. ^ a b „Kanada Sutra”. Pristupljeno 22. 2. 2020. 
  32. ^ John Bowker, The Oxford Dictionary of World Religions, Oxford University Press. ISBN 978-0192139658. str. 650.
  33. ^ „The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism, vimoksha”. Arhivirano iz originala 22. 2. 2014. g. Pristupljeno 17. 2. 2014. 
  34. ^ See:
    • E. Deutsch, The self in Advaita Vedanta, in Roy Perrett (Editor), Indian philosophy: metaphysics, Volume 3, ISBN 0-8153-3608-X, Taylor and Francis, pp. 343-360;
    • T. Chatterjee (2003), Knowledge and Freedom in Indian Philosophy. ISBN 978-0739106921. str. 89-102.; Quote - "Moksa means freedom"; "Moksa is founded on atmajnana, which is the knowledge of the self.";
    • Jorge Ferrer, Transpersonal knowledge, in Transpersonal Knowing: Exploring the Horizon of Consciousness (editors: Hart et al.), ISBN 978-0791446157, State University of New York Press, Chapter 10
  35. ^ The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism: "Vimoksha [解脱]" (Skt.; Jpn. gedatsu). Emancipation, release, or liberation. The Sanskrit words vimukti, mukti, and moksha also have the same meaning. Vimoksha means release from the bonds of earthly desires, delusion, suffering, and transmigration. While Buddhism sets forth various kinds and stages of emancipation, or enlightenment, the supreme emancipation is nirvana (a 90s Band), a state of perfect quietude, freedom, and deliverance. See The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism, vimoksha Arhivirano 2014-02-22 na sajtu Wayback Machine
  36. ^ See:
    • Loy, David (1982), Enlightenment in Buddhism and Advaita Vedanta: Are Nirvana and Moksha the Same?, International Philosophical Quarterly, 23 (1), pp. 65–74;
    • T. Chatterjea (2003), Knowledge and Freedom in Indian Philosophy. ISBN 978-0739106921. str. 89.; Quote - "In different philosophical systems moksa appears in different names, such as apavarga, nihsreyasa, nirvana, kaivalya, mukti, etc. These concepts differ from one another in detail."
  37. ^ Peter Harvey (2013), An Introduction to Buddhism: Teachings, History and Practices, ISBN 978-0521859424, Cambridge University Press
  38. ^ Knut Jacobsen, in The Continuum Companion to Hindu Studies. . Editor: Jessica Frazier. pp. 74-83. ISBN 978-0-8264-9966-0. 
  39. ^ „Carakasamhita”. Arhivirano iz originala 01. 07. 2002. g. Pristupljeno 22. 2. 2020. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Kanada na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Канада_(филозоф)&oldid=27676448”