Џорџ Беркли

Џорџ Беркли (енгл. George Berkeley; Томастаун, 1685 — Оксфорд, 1753) је био нововековни ирски филозоф, познат као заступник субјективног идеализма и емпиризма. Његова филозофија се понекад узима за крајњи облик субјективног идеализма, који се назива солипсизам.

Џорџ Беркли
Лични подаци
Пуно име	Џорџ Беркли
Датум рођења	(1685-03-12)12. март 1685.
Место рођења	Томастаун, Ирска
Датум смрти	14. јануар 1753.(1753-01-14) (67 год.)
Место смрти	Оксфорд, Велика Британија
Образовање	Trinity College Dublin
Филозофски рад
Епоха	Нововековна
Регија	Западна филозофија
Школа филозофије	идеализам, емпиризам, фундаментализам, концептуализам, индиректни реализам
Интересовања	метафизика, епистемологија
Идеје	субјективни идеализам
Утицаји од	Џон Лок, Nicolas Malebranche
Потпис

Биографија

Џорџ Беркли је рођен 12. марта 1685. године у близини Томастауна у Ирској. 1707. године је постао је магистар теологије, а 1713. капелан. Све своје најзначајније и најоригиналније радове написао је до своје 28. године. Често је путовао, као пратилац грофа, у Француску и Италију. Од 1729. до 1731. године као мисионар шири хришћанство у Америци, а 1734. постаје епископ у Клојну. Године 1752. повлачи се из јавног живота, а годину дана касније умире у Оксфорду.

Учење

Џорџ Беркли је један од најпознатијих представника субјективног идеализма, који најбоље изражава својим фундаменталним начелом: „Бити јесте бити опажен“ (Esse est percipi).

„ Постојао је неки мирис, значи да га је неко мирисао; постојао је неки звук, значи да га је неко чуо; била је нека боја или облик - опажени су видом или опипом. То је све што могу разумети под тим и сличним изразима. Јер оно што се каже о апсолутном постојању немислећих ствари, без обзира на то да ли се опажају, изгледа савршено неразумљиво. Њихов esse јест percipi, и није могуће да они имају неку егзистенцију изван духова или мислећих ствари, које их опажају. ” — Расправа о принципима људске спознаје

У „Дијалозима измеду Хиласа и Филонуса“ Филонус, који износи Берклијеве идеје, доказује »да се реалност чулних ствари састоји у томе што су опажене», насупрот Хиласовог мишљења да »постојати значи једно а бити опажен друго«. Беркли разрађује тезу да су сви чулни феномени менталне природе. Он аргументује о субјективности осета топлоте и хладноће познатим примером о млакој води. Кад је једна рука топла а друга хладна па се обе ставе у хладну воду, онда једна рука осећа ову воду као хладну, а друга као топлу, премда вода објективно не може бити истовремено и топла и хладна. Стога осети топло и хладно постоје само у нашем духу.

Берклијева филозофија се заснива на емпиристичким тврдњама, и искуство узима за основу целокупног знања. Па ипак, за њега тзв. спољни предмети нису ништа друго до скупови наших осета, који не постоје изван духа. По њему постоји само дух а чулне идеје не зависе од нас, већ их изазива Бог. Стога чулне идеје и јесу много јаче и сталније од идеја мисли и маште које производи наш дух. Реалне ствари и нису друго него чулне идеје па је постојање материје изван и независно од тих идеја само измишљотина »уврнутих« филозофа.

Дела

Главна Берклијева дела су:

• An Essay Towards a New Theory of Vision (1709)
• Расправа о принципима људског сазнања (A Treatise concerning the Principles of Human Knowledge; 1710)
• Три дијалога измеду Хиласа и Филонуса (Three Dialogues between Hylas and Philonous; 1713)
• Alciphron or the Minute Philosopher (1732)
• Siris, a Chain of Philosophical Reflexions and Inquiries (1744)

Литература

The Works of George Berkeley. Ed. by Alexander Campbell Fraser. In 4 Volumes. Oxford: Clarendon Press, 1901.

• The works of George Berkeley D. D. ... Including his posthumous works. 1. 1901. 
• The works of George Berkeley D. D. ... Including his posthumous works. 2. 1901. 
• The works of George Berkeley D. D. ... Including his posthumous works. 3. 1901. 
• The works of George Berkeley D. D. ... Including his posthumous works. 4. 1901. 

Ewald, William B., ed., 1996. From Kant to Hilbert: A Source Book in the Foundations of Mathematics, 2 vols. Oxford Uni. Press.

• 1707. Of Infinites, 16–19.
• 1709. Letter to Samuel Molyneaux, 19–21.
• 1721. De Motu, 37–54.
• 1734. The Analyst, 60–92.
• Nichols, R. H.; Wray, F A. (1935). The History of the Foundling Hospital. London: Oxford University Press. стр. 349. .
• John Daniel Wild (1962). George Berkeley: a study of his life and philosophy. New York: Russell & Russell. 
• Fogelin, Robert (2001). Berkeley and the Principles of Human Knowledge. Routledge. 
• Muehlmann, Robert G. (1992). Berkeley's Ontology. Indianapolis/Cambridge: Hackett Publishing Company. ISBN 978-0-87220-146-0. 
  • "Shows a thorough mastery of the literature on Berkeley, along with very perceptive remarks about the strength and weaknesses of most of the central commentators. ... Exhibits a mastery of all the material, both primary and secondary..." Charles Larmore, for the Editorial Board, Journal of Philosophy.
  • R. Muehlmann is one of the Berkeley Prize Winners.
• New Interpretations of Berkeley's Thought. Ed. by S. H. Daniel. N. Y.: Humanity Books, 319 pp. 2008. ISBN 978-1-59102-557-3..
  • For reviews see:
  • „Reviewed by Marc A. Hight”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2011. г. , Hampden–Sydney College
  • „Reviewed by Thomas M. Lennon” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2013. г.  – Berkeley Studies 19  51–56.
• Edward Chaney (2000). „George Berkeley's Grand Tours: The Immaterialist as Connoisseur of Art and Architecture”. Ур.: Chaney, Edward. The Evolution of the Grand Tour: Anglo-Italian Cultural Relations since the Renaissance (2nd изд.). Taylor & Francis. ISBN 9780714644745.  London, Routledge.
• Costica Bradatan (2006). The Other Bishop Berkeley. An Exercise in Reenchantment. New York: Fordham University Press. 
• Brook, Richard J. (1973). Berkeley's Philosophy of Science. The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 978-90-247-1555-8. 
• Strathern, Paul (2000). Berkeley in ninety minutes. Ivan R. Dee. ISBN 978-1-56663-291-1. 

Секундарна литература доступна на интернету

• Most sources listed below are suggested by. „Dr. Talia M. Bettcher”. Архивирано из оригинала 28. 05. 2010. г.  in Berkeley: a Guide for the Perplexed (2008). See the textbook's description.
• Berman, David. (1994). George Berkeley: Idealism and the Man. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-826467-5. .
• Kenneth P. Winkler, ур. (2005). The Cambridge Companion to Berkeley. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521450331. 
• Daniel, Stephen H., ур. (2007). Reexamining Berkeley's Philosophy. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 9780802093486. 
• Johnston G. A. (1923). The Development of Berkeley's Philosophy. London: Macmillan. 
• Luce, A. A (1934). Berkeley and Malebranche. A Study in the Origins of Berkeley's Thought. Oxford: Oxford University Press.  Oxford University Press, 1934. (2nd edn, with additional Preface, 1967).
• Muehlmann, Robert G., ур. (1995). Berkeley's Metaphysics. Structural, Interpretive, and Critical Essays. Pennsylvania: Pennsylvania State Press. ISBN 978-0-271-02656-5. 
• Olscamp, Paul J. (1970). The Moral Philosophy of George Berkeley. The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 9789024703036. 
  • Reviewed by: Désirée Park. Studi internazionali filosofici 3  228–30; G. J. Warnock. Warnock, G. J. (1972). „Reviewed work: The Moral Philosophy of George Berkeley., Paul J. Olscamp”. Journal of Philosophy. 69 (15): 460—62. JSTOR 2024687. doi:10.2307/2024687. ; Günter Gawlick "Menschheitsglück und Wille Gottes: Neues Licht auf Berkeleys Ethik." Philosophische Rundschau 1–2 (January 1973):24–42; H. M. Bracken. Eighteenth-Century Studies. 3: 396—97. 1973.  ; and Stanley Grean. Grean, Stanley (1974). „The Moral Philosophy of George Berkeley (Review)”. Journal of the History of Philosophy. 12 (3): 398—403. doi:10.1353/hph.2008.0593. .
• Roberts, John Russell (18. 5. 2007). A Metaphysics for the Mob: The Philosophy of George Berkeley. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-804283-9. CS1 одржавање: Формат датума (веза) (EPUP, Google Books). New York: Oxford University Press, 2007. – 172 p. ISBN 978-0-19-531393-2.
  • „Reviewed by Marc A. Hight”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2011. г. , University of Tartu/Hampden–Sydney College
• Russell B. Berkeley // Bertrand Russell A History of Western Philosophy 3:1:16
• Tipton, I. C (1974). Berkeley, The Philosophy of Immaterialism. London: Methuen. ISBN 978-0-416-70440-2. 
  • "Ian C. Tipton, one of the world's great Berkeley scholars and longtime president of the International Berkeley Society. ... Of the many works about Berkeley that were published in the twentieth century, few rival in importance his Berkeley: The Philosophy of Immaterialism ... The philosophical insight, combined with the mastery of Berkeley's texts, that Ian brought to this work make it one of the masterpieces of Berkeley scholarship. It is not surprising therefore that, when the Garland Publishing Company brought out, late in 1980s, a 15-volume collection of major works on Berkeley, Ian's book was one of only two full-length studies of Berkeley published after 1935 to be included" (Charles J. McCracken. In Memoriam: Ian C. Tipton // The Berkeley Newsletter 17 (2006), p. 4).
• Walmsley, Peter (1990). The Rhetoric of Berkeley's Philosophy. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521374132. 
• Winkler, Kenneth P. (1989). Berkeley: An Interpretation. Oxford: Clarendon Press. ISBN 9780198249078. 

Спољашње везе

• George Berkeley at the Eighteenth-Century Poetry Archive (ECPA)
• Downing, Lisa. „George Berkeley”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• „George Berkeley”. Архивирано из оригинала 14. 06. 2010. г.  article by Daniel E. Flage in the Internet Encyclopedia of Philosophy
• International Berkeley Society
• A list of the published works by and about Berkeley as well as online links
• „Berkeley's Life and Works”. Архивирано из оригинала 12. 07. 2012. г. 
• Џорџ Беркли на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
• Џорџ Беркли на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Џорџ Беркли на сајту LibriVox (језик: енглески)
• Another perspective on how Berkeley framed his immaterialism
• Original texts and discussion concerning The Analyst controversy
• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Џорџ Беркли”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
• Contains more easily readable versions of New Theory of Vision, Principles of Human Knowledge, Three Dialogues, and Alciphron
• „An extensive compendium of online resources, including a gallery of Berkeley's images”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2006. г. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• A version of Berkeley's PHK condensed and rewritten for faster reading на сајту Wayback Machine (архивирано 2006-03-17).
• „Electronic Texts for philosopher Charlie Dunbar”. Архивирано из оригинала 09. 12. 2010. г.  (1887–1971):
• Broad, C. D. Berkeley's Argument About Material Substance N. Y., 1975 (Repr. of the 1942 ed. publ. by the British Academy, London.)
• Broad, C. D. Berkeley's Denial of Material Substance – Published in: The Philosophical Review Vol. LXIII (1954).
• Rick Grushsyllabus Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2011)
• Berkeley's (1734) „The Analyst”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2016. г. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) – digital facsimile.