Facebook

глобални онлајн сервис за друштвено умрежавање
(преусмерено са Фејсбук)

Facebook (транскр. Фејсбук) веб-сајт је који служи као сервис за друштвену мрежу. Почео је са радом 4. фебруара 2004. године. Овај интернет сајт, на који се свако може регистровати, налази се у власништву истоименог предузећа (Facebook, Inc.) које и управља њиме. Његови корисници се могу придруживати у мреже које су организоване по градовима, радним местима, школама и регионима, како би се повезали и комуницирали с другим људима. Такође, људи могу додавати пријатеље, слати им поруке, а могу и постављати нове податке у своје профиле како би обавестили пријатеље о себи. Марк Закерберг је створио Facebook док је био студент на Универзитету Харвард.

Facebook
Facebook New Logo (2015).svg
Facebook снимак екрана.png
Лого и почетна страница
Врстаприватна компанија
ОснованаКембриџ, САД (2004)
СедиштеПало Алто, САД
Оснивач(и)Марк Закерберг
Едуардо Саверин
Састин Московиц
Крис Хјус
РуководиоциМарк Закерберг (извршни директор)
Крис Кокс (ПП управљања производа)
Шерил Сендберг (главни оперативни директор)
Запослени39.651 (2019)[1]
Веб-сајтwww.facebook.com,%20www.facebookcorewwwi.onion/
IPv6 подршкаДа, v6.facebook.com
Алекса рангРаст 4 (март 2020)[2]
Врста сајтасервис за социјалну мрежу
Рекламирањепреко игрица и банера
Регистрацијаполупотребна
Корисници2,2 милијарде активних корисника (јануар 2018)
Језиквишејезични[3]
Покренуто4. фебруар 2004. год.; пре 16 година (2004-02-04)
Статусактиван

Првобитно, чланство на овом сајту било је дозвољено само студентима са Харварда, да би се касније проширило на студенте са свих колеџа који су чланови Лиге бршљана (енгл. Ivy League). После неког времена, чланство је омогућено свим студентима и средњошколцима, а на крају је омогућено свим особама које имају 13 или више година. Према подацима са сајта, Facebook данас има око 750 милиона активних корисника широм света.[4] У неким земљама, као што су Сирија,[5] Кина,[6] Вијетнам,[7] и Иран,[8] приступ сајту је повремено блокиран.[9] Један од проблема је представљало поштовање приватности корисника, које је неколико пута доведено у питање. Неколико Закербергових бивших колега студената је поднело тужбе против Facebook-а, тврдећи да су им изворни код и друга интелектуална својина украдени.

Фејсбуку се може приступити са уређаја спојених на интернет, као што су лични компјутери, таблети и паметни мобители. Након регистрације, корисници могу да створе измјенљиве профиле и ту откривају информације о себи. Могу да поставе текст, слике и мултимедијални садржај, што се дели са другим корисницима који су пристали да буду њихови 'пријатељи', или са другим подешавањем приватности, што се дели са свим читаоцима. Корисници могу да користе уграђене апликације, придружују се групама од заједничког интересовања, купују и продају на Маркетплејсу, те да примају обавјештења/нотификације о активностима својих пријатеља на Фејсебуку и Фејсебук страница које прате. Фејсебук је тврдио да је имао више од 2,3 милијарди активних корисника децембра 2018.[10] Међутим, суочава се с великим проблемом лажних налога. Откривено је 3 милијарде лажних налога у посљедњој четвртини 2018. и првој четвртини 2019.[11] Многи критичари доводе у питање да ли Фејсебук уопште зна колико стварних корисника има.[11][12][13]

Фејсбук има истакнуту заступљеност у медијима, укључујући извештавања о контроверзама. Ово углавном укључује корисничку приватност (пример је скандал са подацима Кембриџ Аналитике), политичку манипулацију (пример су Избори у САЂу 2016), психолошке ефекте као што су зависност и ниско самопоштовање, те садржај који неки корисници виде као проблематичан, укључујући лажне вести, теорије завере и кршење ауторских права.[14] Коментатори су оптужили Фејсбук за потпомагање ширења лажних информација и лажних вести.[15][16][17][18] Године 2017, Фејсбук се удружио са особама које проверавају чињенице са Института Појнтер (мрежа IFCN); они идентификују и означе лажни садржај, с тим да већина реклама политичких кандидата буде изузета из овог програма.[19][20] Критичари програма оптужују Фејсбук да не ради довољно на уклањању лажних информација са свог вебсајта.[21] Фејсбук је највише преузимана мобилна апликација деценије, од 2010. до 2019, глобално.[22]

ИсторијаУреди

2003–2006: Thefacebook, Thielova investicija i promjena imenaУреди

Зукерберг је направио вебсајт имена „Facemash” 2003. док је похађао Универзитет Харвард. Сајт се може упоредити са Hot or Not, а користио је „слике компајлиране из онлајн Фејсбука девет Кућа, стављајући две једну до друге истовремено и питајући кориснике да одаберу ’врелију’ особу”.[23] Фејсмаш је привукао 450 посетилаца и 22.000 прегледа слика током прва четири сата.[24] Сајт је послат на неколико групних лист-сервера кампуса, али је угашен неколико дана касније од стране администрације Харварда. Зукерберг се суочио са искључењем и оптужен је за нарушавање сигурности, кршење ауторских права и кршење индивидуалне приватности. Ултимативно, оптужбе су одбачене.[23] Зукерберг је проширио овај пројекат тог семестра, стварајући алатку за социјалну студију пред финални испит из историје уметности. Све уметничке слике је отпремио на вебсајт, а сваку је пратила и секција с коментарима; потом је поделио сајт са својим колегама-студентима.[25]Face book је студентски директориј са сликама и личним информацијама.[24] Године 2003, Харвард је имао само папирну верзију[26] уз приватне онлајн директорије.[23][27] Зукерберг је рекао за Кримсон: „Свако је причао много о универзалном фејс буку на Харварду. ... Ја мислим да је то помало глупо да је требало Универзитету више година да то реши. Ја то могу да урадим боље него што они могу и ја то могу да урадим за недељу дана.”[27] У јануару 2004, Зукерберг је испрограмирао нови вебсајт, познат као „ТхеФацебоок”, инспирисан Кримсоновим едиторијалом о Фејсмашу; изјавио је: „Јасно је да је технологија потребна за стварање централизованог вебсајта лако доступна ... користи је много.” Зукерберг се састао са студентом Харварда Едуардом Саверином и обојица су пристали да инвестирају 1.000 долара у сајт.[28] Дана 4. фебруара 2004, Зукерберг је покренуо „TheFacebook”, оригинално на адреси thefacebook.com.[29]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Company Info | About Facebook
  2. ^ „Facebook.com Site Info”. Приступљено 5. 3. 2020. 
  3. ^ „Facebook Interface Languages”. Facebook (Select your language). 
  4. ^ „Press Room / Statistics / Company Figures”. Facebook. Приступљено 15. 1. 2010. 
  5. ^ Oweis, Khaled Yacoub (23. 11. 2007). „Syria blocks Facebook in Internet crackdown”. Reuters. Приступљено 15. 1. 2010.  (језик: енглески)
  6. ^ „China's Facebook Status: Blocked”. ABC News. 8. 7. 2009. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2009. Приступљено 15. 1. 2010.  (језик: енглески)
  7. ^ Stocking, Ben (17. 11. 2009). „Vietnam Internet users fear Facebook blackout”. Associated Press. Архивирано из оригинала на датум 21. 5. 2010. Приступљено 15. 1. 2010.  (језик: енглески)
  8. ^ Shahi, Afshin (27. 7. 2008). „Iran’s digital war”. Daily News Egypt. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2010. Приступљено 15. 1. 2010.  (језик: енглески)
  9. ^ Benzie, Robert (3. 5. 2007). „Facebook banned for Ontario staffers”. TheStar.com. Приступљено 15. 1. 2010.  (језик: енглески)
  10. ^ Gebel, Meira. „In 15 years Facebook has amassed 2.3 billion users — more than followers of Christianity”. Business Insider. 
  11. 11,0 11,1 Sullivan, Mark. „Facebook catches 3 billion fake accounts, but the ones it misses are the real problem”. Fast Company. 
  12. ^ Nicas, Jack (30. 1. 2019). „Does Facebook Really Know How Many Fake Accounts It Has?”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 20. 9. 2019. 
  13. ^ Silverman, Craig. „Facebook Removed Over 2 Billion Fake Accounts, But The Problem Is Getting Worse”. BuzzFeed News. 
  14. ^ Mahdawi, Arwa (21. 12. 2018). „Is 2019 the year you should finally quit Facebook? | Arwa Mahdawi”. The Guardian — преко www.theguardian.com. 
  15. ^ Medrano, Kastalia. „Facebook Spreads Viral Fake News Story About Vaccines”. Newsweek. 
  16. ^ Raphael, Rina. „A shockingly large majority of health news shared on Facebook is fake or misleading”. Fast Company. 
  17. ^ „Facebook will not remove fake news - but will 'demote' it”. BBC. 
  18. ^ Funke, Daniel. „Forget fake news stories. False text posts are getting massive engagement on Facebook.”. Poynter. 
  19. ^ Hunt, Elle (22. 3. 2017). „'Disputed by multiple fact-checkers': Facebook rolls out new alert to combat fake news”. The Guardian. Приступљено 4. 11. 2019. 
  20. ^ Sherman, Amy. „In phony Facebook ad, Warren said most TV networks will refuse ads with a 'lie' but that's wrong”. Politifact. Приступљено 4. 11. 2019. 
  21. ^ Scola, Nancy. „Facebook on fake Pelosi video: Being 'false' isn't enough for removal”. Politico. 
  22. ^ Miller, Chance (17. 12. 2019). „These were the most-downloaded apps and games of the decade”. 9to5Mac (на језику: енглески). Приступљено 17. 12. 2019. 
  23. 23,0 23,1 23,2 Kaplan, Katharine A. (19. 11. 2003). „Facemash Creator Survives Ad Board”. The Harvard Crimson. Приступљено 24. 6. 2017. 
  24. 24,0 24,1 McGirt, Ellen (1. 5. 2007). „Facebook's Mark Zuckerberg: Hacker. Dropout. CEO.”. Fast Company. Mansueto Ventures. Приступљено 4. 7. 2017. 
  25. ^ Kincaid, Jason (24. 10. 2009). „Startup School: An Interview With Mark Zuckerberg”. TechCrunch. AOL. Приступљено 24. 6. 2017. 
  26. ^ Phillips, Sarah (25. 7. 2007). „A brief history of Facebook”. The Guardian. Guardian Media Group. Приступљено 4. 7. 2017. 
  27. 27,0 27,1 Tabak, Alan T. (9. 2. 2004). „Hundreds Register for New Facebook Website”. The Harvard Crimson. Приступљено 4. 7. 2017. 
  28. ^ Hoffman, Claire (15. 9. 2010). „The Battle For Facebook”. Rolling Stone. Wenner Media. Приступљено 4. 7. 2017. 
  29. ^ Rothman, Lily (4. 2. 2015). „Happy Birthday, Facebook”. Time. Приступљено 4. 7. 2017. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди