Крај династије Обреновић

Крај династије Обреновић је телевизијска серија у облику драмске хронике снимљена 1995. године у продукцији РТС-а. Сценарио је написао Радомир Путник, а режирао ју је Сава Мрмак.[1] Серија дочарава политичка дешавања у животу Србије од 1899. године до мајског преврата, 29. маја 1903. када су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Обреновић убијени, а на престо доведен краљ Петар I Карађорђевић. Серија има 11 епизода, од којих су за првих 10 коришћени поуздани историјски извори, а за последње две, у којима је описан сам преврат, сценарио је, оправдано, делимично произвољан.[2]

Крај династије Обреновић
Kraj dinastije Obrenovic DVD.jpg
DVD омот
ЖанрДрама
СценариоРадомир Путник
РежијаСава Мрмак
Креативни режисерРадмило Стефановић
УлогеТихомир Станић
Љиљана Благојевић
КомпозиторДушан Каруовић
ЗемљаСавезна Република Југославија СРЈ
ЈезикСрпски
Број епизода11
Време трајања55 минута
Продукција
Извршни продуцентПетар Галовић
УредникМилован Витезовић
МонтажерТихомир Дукић
КамераСлободан Обрадовић
Милош Воркапић
Саша T. Стојановић
Богдан Обрадовић
ПродукцијаТВ Београд
Емитовање
Прво
приказано на

РТС
Премијерно
приказивање

22. јануар 1995. — 2. април 1995.
Профил на IMDb-ју

Историјска подлогаУреди

Сценарио за серију садржи елементе неколико мемоарских и историографских извора:

  • Антоније К. Антић Белешке,
  • Ђорђе Генчић Дворски преврат,
  • Божа К. Маршићанин Тајна двора Обреновића,
  • Живан Живановић Политичка историја Србије,
  • Ана Милићевић Моја сестра краљица Драга.

Садржај серијеУреди

Прожимање политичких циљева са приватним проблемима навело је Милана на неколико непромишљених потеза и абдикацију, док је Александар, последње четири године владавине, био под великим утицајем своје пријатељице, а потом супруге, краљице Драге. Телевизијска серија, у форми драмске хронике, описује збивања у политичком животу Србије, јачање политичких странака, приватни живот Александра, Миланове последње часове, уплитање Драге у питања политичког и војног значаја, као и заверу младих официра и једног броја политичара против краљевског пара. Атентат на владара и његово смакнуће означило је крај владавине династије Обреновић и повратак на престо династије Карађорђевић.[1]

НаградеУреди

Награду за најбољи Глумачки пар године по избору читалаца ТВ Новости су добили Љиљана Благојевић за улогу Краљице Драге и Тихомир Станић за улогу Краља Александра Обреновића на Филмским сусретима у Нишу 1995. године.[3]

Садржај серијеУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Прва епизодаУреди

Упркос протестима свог оца и његових министара, српски краљ Александар I планира да се ожени удовицом Драгом Машин.

Друга епизодаУреди

Министри покушавају да спрече краљев брак са Драгом Машин тако што су прво покушали да утичу на њу, а затим покушавају да убеде цркву да не дозволи брак. Кад све остало пропадне, одлучују да поднесу оставку.

Трећа епизодаУреди

Краљ објављује веридбу са Драгом Машин изневеривши тако очекивања Аустрије да ће се оженити њиховом принцезом. Краљев отац жели да се врати у Србију, али га у томе спречава син.

Четврта епизодаУреди

Краљ и Драга коначно су се венчали и објављују Драгину трудноћу. У међувремену, њен брат алкохоличар, војни официр, почиње да изазива проблеме због свог непослушног и насилног понашања у јавности.

Пета епизодаУреди

Краљев отац умире у Бечу, али Александар одбија да га посети. Незадовољство почиње да расте у војсци и међу политичарима због све већег мешања Драге у државне послове.

Шеста епизодаУреди

Након што се открије да је Драга лагала да је трудна, група официра почиње планирати убиство краљевске породице. Вођу налазе у Ђорђу Генчићу, политичару који је био у затвору због противљења краљу.

Седма епизодаУреди

Драга је забранила брату да се ожени Немицом коју воли.

Осма епизодаУреди

Краљ, свестан растућег незадовољства међу својим народом, почиње да размишља о разводу од Драге, што она не схвата олако. Димитрије Туцовић предводи протестну шетњу радног народа против краља.

Девета епизодаУреди

Због низа исхитрених коментара изазваних бесом, краљ постаје непријатељ Русије. Такође је обавештен из неколико извора о војном удару који се планира против њега, али одбија да верује да је то могуће.

Десета епизодаУреди

Почиње Мајски преврат. Палату брзо преузимају устаници. Убијају оне који су лојални краљу. План преврата функционише али нико не зна где се крије краљевска породица.

Једанаест епизодаУреди

Краљ и Краљица су мртви, а Петар I Карађорђевић долази да преузме престо. Побуњеници успостављају нову владу и формира се нова Србија. Династије Обреновић више нема.

УлогеУреди

Глумац Улога
Тихомир Станић Краљ Александар Обреновић
Љиљана Благојевић Краљица Драга Обреновић
Александар Берчек Краљ Милан Обреновић
Синиша Ћопић Поручник / Капетан Драгутин Димитријевић Апис
Небојша Дугалић Поручник Антоније Антић
Миодраг Кривокапић Ђорђе Генчић
Петар Краљ Никола Пашић
Аљоша Вучковић Пуковник / Генерал Лазар Петровић
Данило Лазовић Пуковник Димитрије Николић
Владан Гајовић Драгин брат Никола Луњевица
Драгослав Илић Кнез Петар Карађорђевић
Александар Срећковић Драгин брат Никодије Луњевица
Горан Шушљик Драгутин Дулић
Александар Груден краљев секретар Вељковић
Јелица Сретеновић Драгина сестра Христина
Бојана Маљевић Драгина сестра Војка
Александра Симић-Радовановић Драгина сестра Ђина
Бошко Пулетић Живан Живановић, Аписов зет и министар просвете
Бранислав Цига Јеринић Генерал Јован Атанацковић
Бранко Јеринић Генерал Милован Павловић
Велимир Бата Живојиновић Алекса Новаковић
Мирко Буловић Никола Хаџи Тома
Иван Бекјарев Божа Маршићанин
Марко Николић Генерал Димитрије Цинцар-Марковић
Андреја Маричић Капетан Радомир Аранђеловић
Александар Алач Потпуковник Михаило Наумовић
Стево Жигон руски посланик Чариков
Љиљана Драгутиновић Јелена Живановић, Аписова сестра и Живанова супруга
Душан Тадић Пуковник Петар Мишић
Душан Голумбовски руски посланик Мансуров
Душан Булајић Пуковник / Генерал Леонида Соларевић
Лепомир Ивковић Капетан Михаило Ристић „Уча” „Џервинац”
Миодраг Мики Крстовић Пуковник Александар Машин
Милан Михаиловић доктор Коле, краљичин гинеколог
Олга Познатов Драгина служавка Мара
Боривоје Стојановић др Владан Ђорђевић
Мирко Бабић Мајор Милисав Живановић
Душан Јанићијевић Јован Авакумовић
Васа Пантелић Цар Франц Јозеф
Предраг Тасовац Вукашин Петровић
Велимир Животић Митрополит београдски Инокентије
Владимир Јевтовић Андра Ђорђевић
Предраг Милетић Официр Петровић
Миодраг Радовановић аустроугарски посланик Константин Думба
Миленко Павлов Бранислав Нушић
Богољуб Петровић Генерал Јован Мишковић
Бранко Видаковић сликар Влахо Буковац
Горан Султановић Потпуковник Лукић
Мида Стевановић министар Веља Тодоровић
Милутин Бутковић Никола Христић
Игор Первић Поручник Велимир Вемић
Тони Лауренчић Потпуковник Рекалић
Мирослав Бијелић Генерал Милош Васић
Божидар Павићевић Лонга
Милан Ерак Официр Милан Маринковић
Ана Команин Гита Генчић
Јелена Јовановић Жигон госпођа Новаковић супруга Алексе Новаковић
Милица Исаковић Милша супруга пуковника Димитрија Николића
Душан Почек патолог 1
Веселин Стијовић патолог 2
Миодраг Милованов Петар, Христинин муж
Милош Кодемо Ђорђе Петровић, Христинин син
Милка Лукић Паулина Ђорђевић
Иван Шебаљ официр из Шапца
Михајло Плескоњић Радомир Милинковић Алавантић
Тома Курузовић Алекса Јовановић
Михајло Бата Паскаљевић Милисав
Александар Дунић Блазнавац
Звонко Јовчић Никола Радовановић
Душан Петровић Ђорђе Стефановић
Србољуб Милин Коста Христић
Мирољуб Лешо Сима Несторовић, председник народне скупштине
Милан Богуновић Петронијевић из министарства полиције
Ерол Кадић Светислав, секретар Генчића
Богдан Михаиловић Управник затвора
Милутин Мићовић делегат са поклоном
Томислав Трифуновић Ђура Кнежевић, атентатор
Боривоје Кандић Ренато, италијански новинар
Селимир Тошић официр за столом
Жељко Митровић Сава Поповић
Саша Кузмановић Милун Лазаревић
Богдан Јакуш Татаревић
Предраг Милинковић писар
Ранко Гучевац келнер
Рас Растодер жандарм
Бранко Петковић Бадемлић
Мира Пеић Госпођа Атанацковић
Љубиша Баровић официр 1
Богдан Кузмановић официр 2
Слободан Алексић судија
Олга Дмитровић Анђелија Јовановић
Миливоје Богатиновић Гаја Милорадовић
Љиљана Јовановић
Љиљана Ђурић
Марко Баћовић
Бранислав Зеремски
Љубомир Ћипранић
Ранко Ковачевић
Столе Новаковић
Алек Родић
Горан Букилић
Ратко Танкосић
Предраг Тодоровић
Милан Милосављевић
Милош Тимотијевић
Душан Ашковић
Мирјана Марић
Иван Јонаш
Драгољуб Денда
Томислав Пејчић
Богдан Девић
Драган Петровић
Љубиша Ристовић
Александар Горанић
Дејан Матић
Александар Матић
Богдан Девић
Миља Коларевић

ЗанимљивостиУреди

  • Пошто је серија углавном снимана на аутентичним историјским локацијама, које су се за готово један век приметно измениле, многи објекти и амбијент су снимани само делимично. Тако зграда двора у Београду никада споља није приказана у целости, јер је у међувремену срушен Стари конак са још неколицином помоћних зграда (које видно недостају у појединим кадровима), зграда Новог двора још није постојала, а постављена је и привремена монтажна ограда. Са друге стране, како је у великој мери сачувао аутентични изглед, Летњиковац Обреновића у Смедереву је приказан у целости.
  • Током целе серије се истиче да је генерал Димитрије Цинцар-Марковић био сасвим одан краљу у свим његовим одлукама. Мемоари његове супруге, објављивани у виду фељтона током 1926. године, пак, сведоче да је Цинцар-Марковић био против Александровог брака са Драгом Машин, те да је покушавао да га одговори од њега. Штавише, према том извору се наводи да је Цинцар-Марковић почетком 1903. године убедио краља да се разведе, те да је он лично требало да је отпрати у егзил, што је у серији само назначено.
  • Неки битни историјски догађаји из обухваћеног периода су изостављени, попут сусрета краља Александра и руског министра иностраних послова, грофа Ламсдорфа, у Нишу крајем 1902. године. Но, интересантно, већина догађаја из друге половине 1901. и прве половине 1902. године није приказана.
  • Због видне разлике у физичком изгледу глумца Тихомира Станића и краља Александра, краљеви портрети употребљени у серији користе Станићев лик. Изузетак су, наравно, сцене из серије "Димитрије Туцовић", где се појављују прави портрети краља Александра и краљице Драге.
  • У четвртој епизоди, дворски ађутант, пуковник Лазар Петровић, проводи краља и будућу краљицу кроз двор и упознаје их са просторијама. Том приликом, он им показује и малу одају иза собног огледала у спаваћој соби, где се налази улаз у тајни пролаз, којим се напушта двор (наравно, реч је о просторији у којој је у последњој епизоди извршена егзекуција краљевског пара). Краљ наређује да се тај улаз затвори, не би ли се створио простор за краљичину гардеробу.
    У стварности, по свему судећи, ова просторија се није налазила иза огледала, већ иза тајних врата у тапацираном зиду (интересантно је да се на само огледало, иако је визуелно присутно, у дијалозима не реферише ни у једној епизоди серије, тако да је могуће да нису постојале продукцијске могућности да се скровиште другачије прикаже). Постојање тајног пролаза (који је, како се наводи у серији, водио до суседне зграде руског посланства) није поуздано утврђено (зграда старог конака у коме се просторија налазила је срушена већ 1904. године), али се у њој, према појединим фотографским анализама, налазио мали прозор, који је гледао на двориште (данашњи Пионирски парк).
  • У шестој епизоди, коментаришући октроисање Устава из 1901. године, Никола Пашић наводи да ће бити укинут Устав из 1888. године. Заправо, Устав из 1888. је већ укинут државним ударом 1894. године, када је на снагу враћен Устав из 1869.
  • У седмој епизоди, током депикције Алавантићеве афере, у касарни у близини овог града се види електрична сијалица, што не одговара историјским чињеницама, јер је Шабац добио електрично осветљење тек неколико година касније.
  • У деветој епизоди се наводи да је Петар Мишић пуковник и он сам каже како се: "придружио завереницима, иако га наредне године чека генералски ширит". У ствари, Мишић је у тренутку Мајског преврата имао чин потпуковника, тек је са избијањем Првог светског рата постао пуковник, а генерал 1918. године.[4] Такође, у тренутку преврата је имао 40 година, а глумац Душан Тадић (који га тумачи) је у време снимања серије имао око 65.
  • У десетој епизоди, после убиства Наумовића и Миљковића, официри разносе динамитом врата од дворског крила у коме се налази краљевски пар, што се чује у целом граду (нагони браћу Луњевице да се покрену). Краљ и краљица се, пак, буде тек кад чују накнадну револверску пуцњаву из обрачуна завереника са гардистима.
  • У наредној сцени, Апис бива рањен од стране гардисте, којег је појурио низ степениште двора, верујући да је реч о краљу. Апис потом рањава гардисту, али се затим стропоштава и лежи повређен у приземљу. Мада је ово могућа историјска верзија, Аписа је по свему судећи дочекао читав вод гардиста, и само му је његова снажна физичка конституција омогућила да преживи ово рањавање.
  • У истој епизоди, пуковник Машин објашњава пешадијском воду како је краљица напала краља и како су му притекли у помоћ. Супротно овој логици, он потом позива курире из истог строја и говори им како треба пренети наређење да се побију људи блиски краљу.
  • Машин наређује да пуковника Николића ликвидира капетан Вуловић (кога тумачи Дејан Матић). Овај официр је приказан у једанаестој епизоди како учествује у ликвидацији краља и краљице, што не одговара историјским чињеницама.
  • Сама сцена убиства краљевског пара у великој мери не одговара објективним детаљима, иако историчари и данас полемишу како се оно заиста одиграло. Поред већ наведене чињенице да се пар није скривао иза огледала, тачно је да је тајну просторију пронашао Велимир Вемић и да је Петровић покушао да дозове краљевски пар. Такође, број егзекутора је дискутабилан: у серији су то тројица: Ристић, Вемић и Вуловић. У ствари, у ликвидацији су сигурно учествовали Ристић, Вемић, Илија Радивојевић и Петар Марковић, а могуће и још неки завереници. Извесно, револвери нису били једино оружје: официри су користили и пушке, сабље и бајонете (интересантно, иако се то спомиње у историјски тачно приказаној сцени аутопсије, није приказано).
  • Кад су тела краља и краљице избачена у двориште, у серији су се официри без много речи окупили око њих, а Александар Машин наређује да се унесу у двор да би се извршила аутопсија. Крвави пир се и тада наставио, a краљу и краљици су тада одсечени поједини делови тела.
  • По остављању тела краљевског пара у капели цркве Св. Марка, један официр погледа у сат и каже Антићу да је 3 сата и да ће ускоро зора. Ово не одговара историјским чињеницама, јер су Обреновићи пронађени и убијени око 3:50 (према сведочењима, у готово летње време, већ је почело да свиће и дневна светлост је допирала до дворских одаја), а ако се у обзир узме и накнадно обављена обдукција, одношење тела у капелу није могло бити завршено пре јутра.
  • У осмој епизоди серије су коришћени одломци из серије Димитрије Туцовић.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди