Крај династије Обреновић
Крај династије Обреновић је телевизијска серија у облику драмске хронике снимљена 1995. године у продукцији РТС-а. Сценарио је написао Радомир Путник, а режирао ју је Сава Мрмак.[1] Серија дочарава политичка дешавања у животу Србије од 1899. године до мајског преврата, 29. маја 1903. када су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Обреновић убијени, а на престо доведен краљ Петар I Карађорђевић. Серија има 11 епизода, од којих су за првих 10 коришћени поуздани историјски извори, а за последње две, у којима је описан сам преврат, сценарио је, оправдано, делимично произвољан.[2]
| Крај династије Обреновић | |
|---|---|
 DVD омот | |
| Жанр | Драма |
| Сценарио | Радомир Путник |
| Режија | Сава Мрмак |
| Креативни режисер | Радмило Стефановић |
| Улоге | Тихомир Станић Љиљана Благојевић |
| Композитор | Душан Каруовић |
| Земља |  СРЈ |
| Језик | Српски |
| Број епизода | 11 |
| Време трајања | 55:00 |
Продукција | |
| Извршни продуцент | Петар Галовић |
| Уредник | Милован Витезовић |
| Монтажер | Тихомир Дукић |
| Камера | Слободан Обрадовић Милош Воркапић Саша T. Стојановић Богдан Обрадовић |
| Продукција | ТВ Београд |
Емитовање | |
| Прво приказано на | РТС |
| Премијерно приказивање | 22. јануар 1995. — 2. април 1995. |
| Профил на IMDb-ју | |
У осмој епизоди серије су коришћени одломци из серије Димитрије Туцовић.
РадњаУреди
Прожимање политичких циљева са приватним проблемима навело је Милана на неколико непромишљених потеза и абдикацију, док је Александар, последње четири године владавине, био под великим утицајем своје пријатељице, а потом супруге, краљице Драге. Телевизијска серија, у форми драмске хронике, описује збивања у политичком животу Србије, јачање политичких странака, приватни живот Александра, Миланове последње часове, уплитање Драге у питања политичког и војног значаја, као и заверу младих официра и једног броја политичара против краљевског пара. Атентат на владара и његово смакнуће означило је крај владавине династије Обреновић и повратак на престо династије Карађорђевић.[1]
НаградеУреди
Награду за најбољи Глумачки пар године по избору читалаца ТВ Новости су добили Љиљана Благојевић за улогу Краљице Драге и Тихомир Станић за улогу Краља Александра Обреновића на Филмским сусретима у Нишу 1995. године.[3]
Историјска подлогаУреди
Сценарио за серију садржи елементе неколико мемоарских и историографских извора:
- Антоније К. Антић Белешке,
- Ђорђе Генчић Дворски преврат,
- Божа К. Маршићанин Тајна двора Обреновића,
- Живан Живановић Политичка историја Србије,
- Ана Милићевић Моја сестра краљица Драга.
УлогеУреди
Разлике у односу на праве историјске догађаје и грешкеУреди
- Пошто је серија углавном снимана на аутентичним историјским локацијама, које су се за готово један век приметно измениле, многи објекти и амбијент су снимани само делимично. Тако зграда двора у Београду никада споља није приказана у целости, јер је у међувремену срушен Стари конак са још неколицином помоћних зграда (које видно недостају у појединим кадровима), зграда Новог двора још није постојала, а постављена је и привремена монтажна ограда. Са друге стране, како је у великој мери сачувао аутентични изглед, Летњиковац Обреновића у Смедереву је приказан у целости.
- Неки битни историјски догађаји из обухваћеног периода су изостављени, попут сусрета краља Александра и руског министра иностраних послова, грофа Ламсдорфа, у Нишу крајем 1902. године. Но, интересантно, већина догађаја из друге половине 1901. и прве половине 1902. године није приказана.
- Због видне разлике у физичком изгледу глумца Тихомира Станића и краља Александра, краљеви портрети употребљени у серији користе Станићев лик. Изузетак су, наравно, сцене из серије "Димитрије Туцовић", где се појављују прави портрети краља Александра и краљице Драге.
- У четвртој епизоди, дворски ађутант, пуковник Лазар Петровић, проводи краља и будућу краљицу кроз двор и упознаје их са просторијама. Том приликом, он им показује и малу одају иза собног огледала у спаваћој соби, где се налази улаз у тајни пролаз, којим се напушта двор (наравно, реч је о просторији у којој је у последњој епизоди извршена егзекуција краљевског пара). Краљ наређује да се тај улаз затвори, не би ли се створио простор за краљичину гардеробу.
У стварности, по свему судећи, ова просторија се није налазила иза огледала, већ иза тајних врата у тапацираном зиду (интересантно је да се на само огледало, иако је визуелно присутно, у дијалозима не реферише ни у једној епизоди серије, тако да је могуће да нису постојале продукцијске могућности да се скровиште другачије прикаже). Постојање тајног пролаза (који је, како се наводи у серији, водио до суседне зграде руског посланства) није поуздано утврђено (зграда старог конака у коме се просторија налазила је срушена већ 1904. године), али се у њој, према појединим фотографским анализама, налазио мали прозор, који је гледао на двориште (данашњи Пионирски парк). - У седмој епизоди, током депикције Алавантићеве афере, у касарни у близини овог града се види електрична сијалица, што не одговара историјским чињеницама, јер је Шабац добио електрично осветљење тек неколико година касније.
- У деветој епизоди се наводи да је Петар Мишић пуковник и он сам каже како се: "придружио завереницима, иако га наредне године чека генералски ширит". У ствари, Мишић је у тренутку Мајског преврата имао чин потпуковника, тек је са избијањем Првог светског рата постао пуковник, а генерал 1918. године.[4] Такође, у тренутку преврата је имао 40 година, а глумац Душан Тадић (који га тумачи) је у време снимања серије имао око 65.
- У десетој епизоди, после убиства Наумовића и Миљковића, официри разносе динамитом врата од дворског крила у коме се налази краљевски пар, што се чује у целом граду (нагони браћу Луњевице да се покрену). Краљ и краљица се, пак, буде тек кад чују накнадну револверску пуцњаву из обрачуна завереника са гардистима.
- У наредној сцени, Апис бива рањен од стране гардисте, којег је појурио низ степениште двора, верујући да је реч о краљу. Апис потом рањава гардисту, али се затим стропоштава и лежи повређен у приземљу. Мада је ово могућа историјска верзија, Аписа је по свему судећи дочекао читав вод гардиста, и само му је његова снажна физичка конституција омогућила да преживи ово рањавање.
- У истој епизоди, пуковник Машин објашњава пешадијском воду како је краљица напала краља и како су му притекли у помоћ. Супротно овој логици, он потом позива курире из истог строја и говори им како треба пренети наређење да се побију људи блиски краљу.
- Машин наређује да пуковника Николића ликвидира капетан Вуловић (кога тумачи Дејан Матић). Овај официр је приказан у једанаестој епизоди како учествује у ликвидацији краља и краљице, што не одговара историјским чињеницама.
- Сама сцена убиства краљевског пара у великој мери не одговара објективним детаљима, иако историчари и данас полемишу како се оно заиста одиграло. Поред већ наведене чињенице да се пар није скривао иза огледала, тачно је да је тајну просторију пронашао Велимир Вемић и да је Петровић покушао да дозове краљевски пар. Такође, број егзекутора је дискутабилан: у серији су то тројица: Ристић, Вемић и Вуловић. У ствари, у ликвидацији су сигурно учествовали Ристић, Вемић, Илија Радивојевић и Петар Марковић, а могуће и још неки завереници. Извесно, револвери нису били једино оружје: официри су користили и пушке, сабље и бајонете (интересантно, иако се то спомиње у историјски тачно приказаној сцени аутопсије, није приказано).
- Кад су тела краља и краљице избачена у двориште, у серији су се официри без много речи окупили око њих, а Александар Машин наређује да се унесу у двор да би се извршила аутопсија. Крвави пир се и тада наставио, a краљу и краљици су тада одсечени поједини делови тела.
ИзвориУреди
- ^ а б „Крај династије Обреновић”. Мој Тв. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ „Крај династије Обреновић”. Ртс. Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ „Једна од најпрестижнијих акција ТВ новости, Глумачки пар, ОНА и ОН, бележи 40 година”. tv.novosti.rs. Приступљено 27. 11. 2013.
- ^ negotin.rs: Negotinci u Prvom svetskom ratu
Спољашње везеУреди
- Крај династије Обреновић (РТС Културно-уметнички програм - Званични канал)
- Крај династије Обреновић на сајту IMDb (језик: енглески)