Отворите главни мени

Јован Мишковић (Неготин, 6/18. јул 1844Београд, 20. октобар/2. новембар 1908) био је генерал српске војске, председник Српске краљевске академије.[1]

Јован Мишковић
General Jovan Miskovic.jpg
Јован Мишковић
Датум рођења(1844-07-18)18. јул 1844.
Место рођењаНеготин
Кнежевина Србија
Датум смрти2. новембар 1908.(1908-11-02) (64 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Србија
ЧинГенерал

БиографијаУреди

Рођен је у Неготину 1844. године, а 1865. завршио београдску Артиљеријску школу. За вријеме Српско-турског рата 1876—1877. командује Чачанском, а потом Ужичком бригадом. Након тога је командант Књажевачке војске. У идућем Српско-турском рату, 1877—1878. начелник је Оперативног одјељења Врховне команде и Штаба Тимочког кора.[1]

Министар војни је од 1878. до 1880, увео је нову формацију и извео делимичну реорганизацију српске војске. Од 1883. до 1885. начелник је штаба активне војске.[2]

У Српско-бугарском рату 1885. командант је Дринске дивизије и с њом учествује у бици на Сливници и борбама око Пирота.

Поново је начелник Главног ђенералштаба од 1888. до 1890.[2]

Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 2. VI 1875, прави члан Српске академије наука (Академије друштвених наука) од 28. XII 1892. Председник СКА од 16. IV 1900. до 1. II 1903. [ван функције: 2. XII 1902 — 1. II 1903]. Секретар Академије друштвених наука СКА од 22. II 1906. до 22. II 1908.[3]

ДјелаУреди

Пропутовао је целу Србију и дао описе из многих области. Свакој теми је прилазио мултидисциплинарно, па се његова дела тешко могу сместити у само једну научну област.[4] Написао је много чланака из историје ратова, тактике и географије од којих су важнији: Грађа за новију историју Србије (1880), Из ратовања Срба са Турцима (1882, 1883), Српска војска и војевање за време устанка од 1804—1815. године (1895).

Објавио је и више књижевних дјела:

Из војне географије:

  • Путовање по Србији (1874)
  • Хидрографија независне кнежевине Србије (1880)
  • Кроз Босну, Херцеговину и Боку которску (1897)
  • Опис Рудничког округа, (1872)[2]

Из историје:

  • Рат Србије са Турском 1877-1878 (1879)

Студије:

  • Из Књажвачког округа (1881) за потребе упознавања терена војностратешког карактеара са географско-топографском сликом сматра се првим дело научноистраживачког карактера о овом крају, чији аутор није странац.[4]
  • Две старе цркве у Књажевачком округу, са описима цркве манастира Свете Тројице и цркве у Доњој Каменици, објављена у Старинар српског археолошког друштва[4]
  • Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији, са посебним акцентом на Равну и Кожељ, објављена у Старинару српског археолошког друштва[4]

ОдликовањаУреди

Одликовања Генерала Јована Мишковића [a]
       
       
       

Домаћа одликвоањаУреди

Страна одликовањаУреди

  • Орден Франца Јосифа 1. реда, Аустроугарска
  • Орден гвоздене круне 2. реда, Аустроугарска
  • Орден Светог Александра 1. реда, Бугарска
  • Орден Светог Станислава са звездом 2. реда, Русија
  • Орден Светог Станислава 3. реда, Русија
  • Орден Меџедије 2. реда, Турска
  • Орден легије части 3. и 4. реда, Француска

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета. pp. 525.
  2. 2,0 2,1 2,2 Борисав Челиковић, приређивач: Руднички округ, Рудничка Морава. ISBN 978-86-519-0961-3.
  3. ^ „Јован Мишковић, биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2011. Приступљено 10. 10. 2010. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Крстић, Дејан (IV). „Етнографски допринос Јована Мишковића описом Књажевачког округа (3) - Вредни и привржени земљи (одломак)”. Нове књажевачке новине. 61: 8. ISSN 1821-3804. Приступљено 25. 9. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

ЛитератураУреди

  • Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА. 
  • Милићевић, Милић; Поповић, Љубодраг (2003). Генерали Војске Кнежевнине и Краљевине Србије. Београд: Војноиздавачки завод. ISBN 978-86-335-0142-2. 

НапоменеУреди

  1. ^ Споменице и медаље нису укључене.

Спољашње везеУреди