Јован Мишковић

Јован Мишковић (Неготин, 6/18. јул 1844Београд, 20. октобар/2. новембар 1908) био је генерал српске војске, председник Српске краљевске академије.[1]

Јован Мишковић
General Jovan Miskovic.jpg
Јован Мишковић
Датум рођења(1844-07-18)18. јул 1844.
Место рођењаНеготин
Кнежевина Србија
Датум смрти2. новембар 1908.(1908-11-02) (64 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Србија
ЧинГенерал

БиографијаУреди

Рођен је у Неготину 1844. године, а 1865. завршио београдску Артиљеријску школу. За вријеме Српско-турског рата 1876—1877. командује Чачанском, а потом Ужичком бригадом. Након тога је командант Књажевачке војске. У идућем Српско-турском рату, 1877—1878. начелник је Оперативног одјељења Врховне команде и Штаба Тимочког кора.[1]

Министар војни је од 1878. до 1880, увео је нову формацију и извео делимичну реорганизацију српске војске. Од 1883. до 1885. начелник је штаба активне војске.[2]

У Српско-бугарском рату 1885. командант је Дринске дивизије и с њом учествује у бици на Сливници и борбама око Пирота.

Поново је начелник Главног ђенералштаба од 1888. до 1890.[2]

Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 2. VI 1875, прави члан Српске академије наука (Академије друштвених наука) од 28. XII 1892. Председник СКА од 16. IV 1900. до 1. II 1903. [ван функције: 2. XII 1902 — 1. II 1903]. Секретар Академије друштвених наука СКА од 22. II 1906. до 22. II 1908.[3] Био је и члан Српског археолошког друштва од његовог оснивања 1883. године.[4]

ДјелаУреди

Пропутовао је целу Србију и дао описе из многих области. Године 1895. са супругом је пропутовао Боку Которску и Јадран о чему је оставио кратке дневничке записе. Мишковић пише за Херцег Нови да је најсрбастији град, па Рисан и да су у Херцег Новом све дућанске рекламе исписане ћирилицом.[5]

Свакој теми је прилазио мултидисциплинарно, па се његова дела тешко могу сместити у само једну научну област.[6] Написао је много чланака из историје ратова, тактике и географије од којих су важнији: Грађа за новију историју Србије (1880), Из ратовања Срба са Турцима (1882, 1883), Српска војска и војевање за време устанка од 1804—1815. године (1895).

Објавио је и више књижевних дјела:

Из војне географије:

  • Путовање по Србији (1874)
  • Хидрографија независне кнежевине Србије (1880)
  • Кроз Босну, Херцеговину и Боку которску (1897)
  • Опис Рудничког округа, (1872)[2]

Из историје:

  • Рат Србије са Турском 1877-1878 (1879)

Студије:

  • Из Књажвачког округа (1881) за потребе упознавања терена војностратешког карактеара са географско-топографском сликом сматра се првим дело научноистраживачког карактера о овом крају, чији аутор није странац.[6]
  • Две старе цркве у Књажевачком округу, са описима цркве манастира Свете Тројице и цркве у Доњој Каменици, објављена у Старинар српског археолошког друштва[6]
  • Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији, са посебним акцентом на Равну и Кожељ, објављена у Старинару српског археолошког друштва[6]
  • Топографски речник Јагодинског округа (1885), објављену и Гласнику српског ученог друштва 61[7]
  • Кратки опис Јагодинског округа (1885), објављену и Гласнику српског ученог друштва 64[8]

ОдликовањаУреди

Одликовања Генерала Јована Мишковића [а]
       
       
       

Домаћа одликвоањаУреди

Страна одликовањаУреди

  • Орден Франца Јосифа 1. реда, Аустроугарска
  • Орден гвоздене круне 2. реда, Аустроугарска
  • Орден Светог Александра 1. реда, Бугарска
  • Орден Светог Станислава са звездом 2. реда, Русија
  • Орден Светог Станислава 3. реда, Русија
  • Орден Меџедије 2. реда, Турска
  • Орден легије части 3. и 4. реда, Француска
  • Орден румунске звезде за мачевима 3. реда[9]

РеференцеУреди

  1. ^ а б Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета. pp. 525.
  2. ^ а б в Борисав Челиковић, приређивач: Руднички округ, Рудничка Морава. ISBN 978-86-519-0961-3.
  3. ^ „Јован Мишковић, биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2011. Приступљено 10. 10. 2010. 
  4. ^ Аноним (1884). „Чланови Српског археолошког друштва”. Старинар Српског археолошког друштва. 1: 8. 
  5. ^ Мишковић, Јован (2020). Дневнички записи генерала Јована Мишковића (1865—1907). Неготин: Историјски Архив Неготин. ISBN 978-86-84187-49-1. 
  6. ^ а б в г Крстић, Дејан (IV). „Етнографски допринос Јована Мишковића описом Књажевачког округа (3) - Вредни и привржени земљи (одломак)”. Нове књажевачке новине. 61: 8. ISSN 1821-3804. Приступљено 25. 9. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. ^ Мишковић, Јован (1885). „Топографски речник Јагодинског округа”. Гласник српског ученог друштва. 61: 1—205. 
  8. ^ Мишковић, Јован (1885). „Кратки опис Јагодинског округа”. Гласник српског ученог друштва. 64: 190—224. 
  9. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 564. 

ЛитератураУреди

  • Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА. 
  • Милићевић, Милић; Поповић, Љубодраг (2003). Генерали Војске Кнежевнине и Краљевине Србије. Београд: Војноиздавачки завод. ISBN 978-86-335-0142-2. 

НапоменеУреди

  1. ^ Споменице и медаље нису укључене.

Спољашње везеУреди


Претходник:
генерал
Милојко Лешјанин

Вршилац дужности начелника Главног генералштаба
18881890.

Наследник:
в. д.
генералштабни пуковник
Радомир Путник
Претходник:
в. д.
генералштабни пуковник
Радомир Путник
начелник Главног генералштаба
18931895.
Наследник:
генерал
Јован Атанацковић
Претходник:
Сима Лозанић
председник Српске академије наука и уметности
19001903.
Наследник:
Сима Лозанић