Отворите главни мени

Рисан (лат. Risinium, грч. Rhizon) је градско насеље у општини Котор у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 2.083 становника (према попису из 1991. било је 2.047 становника). 30. октобра 1944 немачки војници убили су у Рисну 42 цивилна становника, од којих је најстарији имао 80 година живота, а најмлађи непуних годину дана.

Рисан
Risan panorama 2.jpg
поглед на Рисан
Административни подаци
Држава Црна Гора
ОпштинаКотор
Становништво
 — (2011)2083
Географске карактеристике
Координате42°30′32″ СГШ; 18°41′26″ ИГД / 42.509° СГШ; 18.690666° ИГД / 42.509; 18.690666Координате: 42°30′32″ СГШ; 18°41′26″ ИГД / 42.509° СГШ; 18.690666° ИГД / 42.509; 18.690666
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина165 м
Рисан на мапи Црне Горе
Рисан
Рисан
Рисан на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85337
Позивни број032
Регистарска ознакаKO
Илирске тврђаве :1. Рисан, 2. Гошићи , 3. Кремаљ (Мирац)и 4. Јадранско море
Област краљице Теуте
Римски мозаик у Рисну
Средњовековна тврђава изнад Рисна

ГеографијаУреди

Рисан се налази на крајњен сјеверном дијелу Боке Которске, оивичен са југа Рисанским заливом, а са осталих страна стрмим падинама, обронцима карактеристичним у геоморфолошком смислу за читав Динарски систем којем припадају.

Стрме падине у непосредном залеђу Рисна формирају кулисе пикторесног театра изнад кога се уздижу значајне коте: Глогово брдо (939 m), Челац (850 m), Ушаник (844 m) и Соколова греда (664 m) са западне стране, 524 m са сјеверне стране изнад површнице, коте Струге са источне стране (945 m, 926 m). Непосредну околину Рисна чине голе и стрме кречњачке падине. Кречњачке падине око рисанске удолине су највећим дијелом голе и само мјестимице су под листопадним и зимзеленим жбуњем и травом.

Услијед неједнаке температуре у приморју и високом, голом залеђу, зими дува јака бура. Јужни вјетрови долазећи са мора доносе обилни водени талог, нарочито у јесен и у прољеће.

Историја градаУреди

Рисан је мали градић у Бококоторском заливу. Праисторијски цртежи на стијени (у селу Липци, код Рисна)најстарији су у Црној Гори и свједоче да је Бока Которска била насељена у млађе камено и рано бронзано доба, 3000 година прије нове ере (прије појаве индоевропских Илира).

Средиште и главна тврђаваУреди

Град датира из 3. века п. н. е. и за њега су знали Хелени. Основало га је илирско племе Ризунита, а у античко вријеме залив Боку Которску су по њему звали Рисански залив (Sinus Rhizonicus). Мјесто је након оснивања постало средиште Илирске државе и главна њихова тврђава: илирска племена су доживела највећи напредак под вођством краљице Теуте која је из њега владала.[1]

Овде постоји археолошки локалитет Царине који се истражује од 2001. године.[2] Ту су пронађени и остаци палате.[3]

Ковница илирског новцаУреди

У Рисну се налазила илирска ковница новца (прва на простору данашње Црне Горе)па се три врсте пронађеног илирског новца често називају „рисанским“. Једна врста тог новца има на аверсу лик божанства са брадом, а на реверсу лик богиње Артемиде и натпис: „Rizo(n)o“. Друге две врсте новца су из периода краља Бајалоса и његових насљедника.

Статус римских грађанаУреди

После Илирских ратова градом је завладала Римска република. У том периоду Рисан се помиње под именом Rhizinium као oppidum civium Romanorum (римски писац Плиније млађи, наводи Рисан као утврђени град римских грађана, а Полибије је забиљежио да је град не много велики, али зато јако утврђен). Становници Рисна добијају право римског грађанства од стране Октавијана Августаи град се од тада службено назива Iulium Risinium. Остао је у римској провинцији Далмацији, на самој граници са новоформираном Праевалитаном, а након подјеле државе, налази се у Западном римском царству, у непосредној граници са Источним (Византијом), с обзиром да је граница ишла од Будве, планином изнад Котора и преко данашњих Кривошија. До данас су сачувани остаци темеља римске виле (трећи вијек нове ере) као и мозаици (најпознатији је медаљон са јединственим и ријетким приказом грчког бога Хипноса). Кроз жупу Рисан су пролазила два античка пута, који су коришћени и у средњем веку: via adriatica, крак за Акрувију, а други преко Ријечана. Теснац Вериге (Catena)налазио се у близини, у Боки Которској (он ће и у средњем веку, такође скраћивати пут из Дукље до Травуније). Тјеснац се налазио се на путу између Рисна и касније словенске жупеДрачевице, гдје ће бити формиран средњовјековни град Нови. За вријеме најезде Авара и Јужних Словена Рисан је опустио. Посљедњи пут се епископ у Рисну помиње 595. године.

У травунијској жупиУреди

Рисан је био саставни део Травунијеи налазио се на самој граници са Дукљом. Цар Константин Порфирогенит убраја Рисан у насељене травунијске градове, док поп Дукљанин Рисан сматра жупом.

У Краљевинама Србији и БосниУреди

Рисан се у периоду развијеног средњег вијека налазио у држави Немањића, а по поразу обласног господара Николе Алтомановића, 1373. године, заузима га Бановина (нешто касније, краљевина) Босна (Твртка I Котроманића).

Средином 15. вијека Рисан се помиње као град херцега Стефана Вукчића и налази се у његовом Великом војводству (касније Херцештву од Св. Саве). Године 1466. Млечани су нудили херцегу Стефану за његова два града у Боки Которској (Рисан и Нови) острво Брач и палату у Сплиту. Рисан су заједно са Новим узели Турци од Влатка Херцеговића, сина херцега Стефана 1482. године. Касније ће овај град потпасти под историјску област звану Стара Херцеговина, по титули владара(херцег Стефан) и презимену његових насљедника, Херцеговића.

У отоманској државиУреди

Шпанци су кратко држали град у периоду 1538-1539, након што је шпанско-млетачка флота, под командом адмирала Андреа Дорије(уз помоћ шпанске пјешадије и Пераштана)заузела Нови. Кад су Турци 1539. године са својом флотом, под командом Хајрудин Барбароса, поново заузели Нови, Рисан им се предао без отпора и остао је, са малим прекидом 1648, у њиховој власти (све до 1684). године. За њима су изнад Рисна остала два утврђења, једноставне архитектуре: Гркавац и Велењак.

У Млетачкој републициУреди

Рисан је потпао под власт Венеције 1684. године и био је под њоме до 1797.године.

Период XIX и XX вијекаУреди

Рисан је под влашћу Аустрије од 1797. до 1805. године, Русије (1806-1807) и Француске, од 1807.-1813. године. Између 1813.-1814. године дошло је до краткотрајног уједињења Црне Горе и Боке Которске али је Бечки конгрес понитиштио ту одлуку и Боку Которску додијелио тадашњој Аустрији.[4] Под влашћу Аустроугарске је од 1814 до 1918. године. Ришњани су се истицали у борбама против Турака. За вријеме невесињског устанка, 1875, Рисан је био склониште исељених херцеговачких породица и веза између устаника и мора. И у НОР-у Ришњани су узели живог учешћа. У Рисну су се у октобру и новембру 1944. водиле жестоке борбе између народноослободилачких бригада и Нијемаца.

ДемографијаУреди

Под старим рисанким породицама се могу сматрати оне породице које су се у Рисну доселиле до 1700. године. У те породице спадају Бјеладиновићи, Видовићи, Властелиновићи, Врчевићи, Димитријевић-Рафаиловићи, Драгићевићи, Дробњаковићи, Ђурковићи, Ждраљевићи, Ивелићи, Јовановићи, Јововићи, Катурићи, Ковачићи, Колумбарићи, Кордићи, Љубатовићи, Малешевићи, Миситићи, Митровићи, Мршићи, Никовићи, Огњеновић-Кајтазовићи, Петковићи, Поповићи, Рашковићи , Сундечићи, Стијеповићи, Ћатовићи, Ћеловићи, Ћуковићи, Угриновићи, Филотићи, Чучак, Чучковићи,Шпаровићи [5]


У насељу Рисан живи 1692 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (39,3 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 589 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[6]
Година Становника
1948. 969
1953. 1.038
1961. 1.227
1971. 1.461
1981. 1.766
1991. 2.047 2.009
2003. 2.117 2.083
Етнички састав према попису из 2003.[7]
Црногорци
  
1.056 50,69 %
Срби
  
613 29,42 %
Хрвати
  
48 2,30 %
Муслимани
  
14 0,67 %
Југословени
  
10 0,48 %
Мађари
  
7 0,33 %
Словенци
  
3 0,14 %
Македонци
  
1 0,04 %
Албанци
  
1 0,04 %
непознато
  
42 2,01 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Цркве у РиснуУреди

 
Црква Светог Петра и Павла
  • Црква Светог Петра и Павла , 1601. година
  • Црква Светог Луке ,15.вијек
  • Црква Светог Арханђела Михајла, 1557. година
  • Црква Светог Јована, 18. вијек
  • Манастир Бања (Рисан),

КултураУреди

Народна библиотека у Рисну основана 1835. године као "Библиотека Општества Рисанског" најстарија је ја јавна, народна библиотека у данашљњој Црној Гори, али и једна од најстаријих на тлу Југославије. Старије од ње су само народне библиотеке у Земуну(1825), Београду (1832), Крагујевцу (1834).[9]

1850. године је основана аматерска позоришна дружина у Рисну која је наставила свој континуитет кроз КУД "Вељко Ћатовић".[10]

1901. године је основано Рисанско тамбурашко друштво.[11]

Рисанско пјевачко друштво основано је 1926. године мада се сматра да је постојало много раније јер постоји записи о његовим активностима из 1908. године. Ришњани су учествовали у оснивању СПД Јединство Котор 1839. године. [12]


ТуризамУреди

 
Улица у старом дијелу града
 
Плажа у Рисну

Знамените личностиУреди

Предсједници општине РисанУреди

Од 1955. године Рисан нема своју општину и његова територија је припојена Општини Котор

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Политика", Београд 1930. године
  2. ^ ФОТО - АРХЕОЛОШКО ИСТРАЖИВАЊЕ: Шта крију рисанске Царине? (6. јул 2015)
  3. ^ “Још није сигурно да палата у Рисну припада краљици Теути” (Б92, 20. август 2016)
  4. ^ Уједињење Црне Горе и Боке Которске, 1813.-1814. године , Историјски Институ Црне Горе, 1998. године
  5. ^ Лазар Ј. Дробњаковић, Рисан и старе рисанске породице, Београд, 2003.
  6. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  7. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  8. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 
  9. ^ А. Ујес, Чињенице и предпоставке о "Библиотеци Општества Рисанског"
  10. ^ Лазар Ј. Дробњаковић, Рисан и старе рисанске породице, Београд, 2003.
  11. ^ Лазар Ј. Дробњаковић, Рисан и старе рисанске породице, Београд, 2003.
  12. ^ Лазар Ј. Дробњаковић, Рисан и старе рисанске породице, Београд, 2003.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди