Општине Црне Горе
Списак јединица локалне самоуправе у Црној Гори:
- Главни град Подгорица
- Пријестоница Цетиње
- Општина Андријевица
- Општина Бар
- Општина Беране
- Општина Бијело Поље
- Општина Будва
- Општина Гусиње
- Општина Даниловград
- Општина Жабљак
- Општина Зета
- Општина Колашин
- Општина Котор
- Општина Мојковац
- Општина Никшић
- Општина Петњица
- Општина Плав
- Општина Плужине
- Општина Пљевља
- Општина Рожаје
- Општина Тиват
- Општина Тузи
- Општина Улцињ
- Општина Херцег Нови
- Општина Шавник
Хронологија Уреди
Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Године 1945. Црна Гора је законом територијално подјељена на 3 града: Никшић, Подгорицу и Цетиње (имали су статус Среских народних одбора), 17 срезова и 294 мјесна народна одбора и мјесна градска народна одбора који су били у саставу срезова. Већ 1946. године смањен је број срезова на 14, а број мјесних народних одбора и мјесних градских народних одбора на 180.
Године 1947. статус града су добила и Пљевља (и има их укупно 4), број срезова је смањен на 13, а број мјесних народних одбора, мјесних народних одбора варошица и мјесних народних одбора вароши (у саставу срезова) на 145.
Наредне 1948. укида се 7 мјесних народних одбора и формира 2 нова.
Током 1949. године смањује се број мјесних народних одбора за још 3, а Бар, Бијело Поље, Даниловград, Иванград, Колашин, Котор, Улцињ и Херцегнови постају Градови у саставу срезова.
Током 1951. године сви градови улазе у састав срезова осим Титограда који је ван среза као Народни одбор града Титограда, такође се укида један мјесни народни одбор.
1952. године доношењем Закона о подјели Народне Републике Црне Горе на срезове, градове и општине формира се 10 срезова и Град Титоград (у рангу среза), 84 општине од којих су 9 биле градске општине.
1955. године доношењем Закона о подручју срезова и општина у Народној Републици Црној Гори образује се 5 срезова са 36 општина које су биле у њиховом саставу.
Године 1957. број општина се смањује на 28, а крајем исте године је донијет закон о укидању срезова од 1. јануара 1958. године.
1960. године доношењем Закона о подјели Народнеој Републике Црне Горе на општине број општина је смањен на 20 и оваква територијална организација ће остати непромјењена наредних 30 година.
1990. године је поново формирана општина Андријевица (Сл. Лист СРЦГ 45/1990), а промјена је званично заживјела 1. јула 1991. године.
2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.
2013. године је формирана општина Петњица.
2014. године је формирана општина Гусиње.
2018. године је формирана општина Тузи.
2022. године је формирана општина Зета.[1]
Статистика (2011) Уреди
# | Грб | Општина | Сједиште | Површина | Становништво | Густина | Етничка већина | Језичка већина | Вјерска већина | |||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
км² | # | укупно | # | по км² | # | |||||||
1 | Општина Андријевица | Андријевица | 283 | 5,071 | 20 | Срби (61,86%) | српски (76,97%) | православље | ||||
2 | Општина Бар | Бар | 598 | 42,048 | 67 | Црногорци (46,50%) | црногорски (43,32%) | православље | ||||
3 | Општина Беране (са општином Петњица) |
Беране | 717 | 33,970 | 49 | Срби (42,96%) | српски (54,83%) | православље | ||||
4 | Општина Бијело Поље | Бијело Поље | 924 | 46,051 | 54 | Срби (35,96%) | српски (44,99%) | православље | ||||
5 | Општина Будва | Будва | 122 | 19,218 | 130 | Црногорци (48,19%) | српски (51,90%) | православље | ||||
6 | Пријестоница Цетиње | Цетиње | 899 | 16,657 | 21 | Црногорци (90,54%) | црногорски (82,83%) | православље | ||||
7 | Општина Даниловград | Даниловград | 501 | 18,472 | 33 | Црногорци (64,19%) | српски (46,21%) | православље | ||||
8 | Општина Херцег Нови | Херцег Нови | 235 | 30,864 | 141 | Срби (48,89%) | српски (61,52%) | православље | ||||
9 | Општина Колашин | Колашин | 897 | 8,380 | 11 | Црногорци (57,42%) | српски (58,25%) | православље | ||||
10 | Општина Котор | Котор | 335 | 22,601 | 68 | Црногорци (48,88%) | српски (42,37%) | православље | ||||
11 | Општина Мојковац | Мојковац | 367 | 8,622 | 27 | Црногорци (59,12%) | српски (55,43%) | православље | ||||
12 | Општина Никшић | Никшић | 2,065 | 72,443 | 36 | Црногорци (63,70%) | црногорски (43,75%) | православље | ||||
13 | Општина Плав (са општином Гусиње) |
Плав | 486 | 13,108 | 28 | Бошњаци (51,90%) | бошњачки (44,31%) | ислам | ||||
14 | Општина Плужине | Плужине | 854 | 3,246 | 5 | Срби (65,65%) | српски (80,50%) | православље | ||||
15 | Општина Пљевља | Пљевља | 1,346 | 30,786 | 27 | Срби (57,07%) | српски (67,52%) | православље | ||||
16 | Главни град Подгорица (са општином Зетом и општином Тузи) |
Подгорица | 1,399 | 185,937 | 121 | Црногорци (57,35%) | црногорски (42,40%) | православље | ||||
17 | Општина Рожаје | Рожаје | 432 | 22,964 | 53 | Бошњаци (83,91%) | бошњачки (70,20%) | ислам | ||||
18 | Општина Шавник | Шавник | 553 | 2,070 | 5 | Црногорци (53,82%) | српски (57,92%) | православље | ||||
19 | Општина Тиват | Тиват | 46 | 14,031 | 296 | Црногорци (33,25%) | српски (39,15%) | православље | ||||
20 | Општина Улцињ | Улцињ | 255 | 19,921 | 80 | Албанци (70,66%) | албански (72,04%) | ислам | ||||
21 | Општина Жабљак | Жабљак | 445 | 3,569 | 9 | Црногорци (50,43%)) | српски (61,00%) | православље |
Карта Уреди
- Карта општина Црне Горе 2014. године
Будућност Уреди
Такође, постоје приједлози за формирање општина: Сутоморе, Петровац на Мору и Грбаљ.[2]
Референце Уреди
- ^ „Zeta postala samostalna opština”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2022-08-18.
- ^ „Паштровићи траже да Петровац буде општина”. ИН4С (на језику: српски). 16. 9. 2014. Приступљено 13. 5. 2021.