Отворите главни мени

ХронологијаУреди

 
Општине и срезови у Црној Гори 1952–1955. године

Године 1945. Црна Гора је законом територијално подјељена на 3 града: Никшић, Подгорицу и Цетиње (имали су статус Среских народних одбора), 17 срезова и 294 мјесна народна одбора и мјесна градска народна одбора који су били у саставу срезова. Већ 1946. године смањен је број срезова на 14, а број мјесних народних одбора и мјесних градских народних одбора на 180.

Године 1947. статус града су добила и Пљевља (и има их укупно 4), број срезова је смањен на 13, а број мјесних народних одбора, мјесних народних одбора варошица и мјесних народних одбора вароши (у саставу срезова) на 145.

 
Општине и срезови у Црној Гори 1955–1957. године

Наредне 1948. укида се 7 мјесних народних одбора и формира 2 нова.

Током 1949. године смањује се број мјесних народних одбора за још 3, а Бар, Бијело Поље, Даниловград, Иванград, Колашин, Котор, Улцињ и Херцегнови постају Градови у саставу срезова.

Током 1951. године сви градови улазе у састав срезова осим Титограда који је ван среза као Народни одбор Града Титограда, такође се укида један мјесни народни одбор.

 
Општине у Црној Гори 1957–1960. године

1952. године доношењем Закона о подјели Народне Републике Црне Горе на срезове, градове и општине формира се 10 срезова и Град Титоград (у рангу среза), 84 општине од којих су 9 биле градске општине.

1955. године доношењем Закона о подручју срезова и општина у Народној Републици Црној Гори образује се 5 срезова са 36 општина које су биле у њиховом саставу.

Године 1957. број општина се смањује на 28, а крајем исте године је донијет закон о укидању срезова од 1. јануара 1958. године.

1960. године доношењем Закона о подјели Народнеој Републике Црне Горе на општине број општина је смањен на 20 и оваква територијална организација ће остати непромјењена наредних 30 година.

1990. године је поново формирана општина Андријевица (Сл. Лист СРЦГ 45/1990), а промјена је званично заживјела 1. јула 1991. године.

2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.

2013. године је формирана општина Петњица.

2014. године је формирана општина Гусиње.

2018. године је формирана општина Тузи.

Статистика (2011)Уреди

# Грб Општина Сједиште Површина Становништво Густина Етничка већина Језичка већина Вјерска већина
км² # укупно # по км² #
1 Општина Андријевица Андријевица 283 5,071 20 Срби (61,86 %) српски (76,97 %) православље
2 Општина Бар Бар 598 42,048 67 Црногорци (46,50 %) црногорски (43,32 %) православље
3 Општина Беране
(са Општином Петњица)
Беране 717 33,970 49 Срби (42,96 %) српски (54,83 %) православље
4 Општина Бијело Поље Бијело Поље 924 46,051 54 Срби (35,96 %) српски (44,99 %) православље
5 Општина Будва Будва 122 19,218 130 Црногорци (48,19 %) српски (51,90 %) православље
6 Пријестоница Цетиње Цетиње 899 16,657 21 Црногорци (90,54 %) црногорски (82,83 %) православље
7 Општина Даниловград Даниловград 501 18,472 33 Црногорци (64,19 %) српски (46,21 %) православље
8 Општина Херцег Нови Херцег Нови 235 30,864 141 Срби (48,89 %) српски (61,52 %) православље
9 Општина Колашин Колашин 897 8,380 11 Црногорци (57,42 %) српски (58,25 %) православље
10 Општина Котор Котор 335 22,601 68 Црногорци (48,88 %) српски (42,37 %) православље
11 Општина Мојковац Мојковац 367 8,622 27 Црногорци (59,12 %) српски (55,43 %) православље
12 Општина Никшић Никшић 2,065 72,443 36 Црногорци (63,70 %) црногорски (43,75 %) православље
13 Општина Плав
(са Општином Гусиње)
Плав 486 13,108 28 Бошњаци (51,90 %) бошњачки (44,31 %) ислам
14 Општина Плужине Плужине 854 3,246 5 Срби (65,65 %) српски (80,50 %) православље
15 Општина Пљевља Пљевља 1,346 30,786 27 Срби (57,07 %) српски (67,52 %) православље
16 Главни град Подгорица
(са Општином Тузи)
Подгорица 1,399 185,937 121 Црногорци (57,35 %) црногорски (42,40 %) православље
17 Општина Рожаје Рожаје 432 22,964 53 Бошњаци (83,91 %) бошњачки (70,20 %) ислам
18 Општина Шавник Шавник 553 2,070 5 Црногорци (53,82 %) српски (57,92 %) православље
19 Општина Тиват Тиват 46 14,031 296 Црногорци (33,25 %) српски (39,15 %) православље
20 Општина Улцињ Улцињ 255 19,921 80 Албанци (70,66 %) албански (72,04 %) ислам
21 Општина Жабљак Жабљак 445 3,569 9 Црногорци (50,43 %)) српски (61,00 %) православље

КартаУреди

БудућностУреди

Такође, постоје приједлози за формирање општина: Зета, Сутоморе, Петровац (на Мору) и Грбаљ.[тражи се извор]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди