Општине Црне Горе
Списак јединица локалне самоуправе у Црној Гори:
- Главни град Подгорица
- Пријестоница Цетиње
- Општина Андријевица
- Општина Бар
- Општина Беране
- Општина Бијело Поље
- Општина Будва
- Општина Гусиње
- Општина Даниловград
- Општина Жабљак
- Општина Зета
- Општина Колашин
- Општина Котор
- Општина Мојковац
- Општина Никшић
- Општина Петњица
- Општина Плав
- Општина Плужине
- Општина Пљевља
- Општина Рожаје
- Општина Тиват
- Општина Тузи
- Општина Улцињ
- Општина Херцег Нови
- Општина Шавник
Хронологија
уредиОвај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Године 1945. Црна Гора је законом територијално подјељена на 3 града: Никшић, Подгорицу и Цетиње (имали су статус Среских народних одбора), 17 срезова и 294 мјесна народна одбора и мјесна градска народна одбора који су били у саставу срезова. Већ 1946. године смањен је број срезова на 14, а број мјесних народних одбора и мјесних градских народних одбора на 180.
Године 1947. статус града су добила и Пљевља (и има их укупно 4), број срезова је смањен на 13, а број мјесних народних одбора, мјесних народних одбора варошица и мјесних народних одбора вароши (у саставу срезова) на 145.
Наредне 1948. укида се 7 мјесних народних одбора и формира 2 нова.
Током 1949. године смањује се број мјесних народних одбора за још 3, а Бар, Бијело Поље, Даниловград, Иванград, Колашин, Котор, Улцињ и Херцегнови постају Градови у саставу срезова.
Током 1951. године сви градови улазе у састав срезова осим Титограда који је ван среза као Народни одбор града Титограда, такође се укида један мјесни народни одбор.
1952. године доношењем Закона о подјели Народне Републике Црне Горе на срезове, градове и општине формира се 10 срезова и Град Титоград (у рангу среза), 84 општине од којих су 9 биле градске општине.
1955. године доношењем Закона о подручју срезова и општина у Народној Републици Црној Гори образује се 5 срезова са 36 општина које су биле у њиховом саставу.
Године 1957. број општина се смањује на 28, а крајем исте године је донијет закон о укидању срезова од 1. јануара 1958. године.
1960. године доношењем Закона о подјели Народнеој Републике Црне Горе на општине број општина је смањен на 20 и оваква територијална организација ће остати непромјењена наредних 30 година.
1990. године је поново формирана општина Андријевица (Сл. Лист СРЦГ 45/1990), а промјена је званично заживјела 1. јула 1991. године.
2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.
2013. године је формирана општина Петњица.
2014. године је формирана општина Гусиње.
2018. године је формирана општина Тузи.
2022. године је формирана општина Зета.[1]
Статистика (2011)
уреди| # | Грб | Општина | Сједиште | Површина | Становништво | Густина | Етничка већина | Језичка већина | Вјерска већина | |||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| км² | # | укупно | # | по км² | # | |||||||
| 1 |  |
Општина Андријевица | Андријевица | 283 | 5,071 | 20 | Срби (61,86%) | српски (76,97%) | православље | |||
| 2 |  |
Општина Бар | Бар | 598 | 42,048 | 67 | Црногорци (46,50%) | црногорски (43,32%) | православље | |||
| 3 |  |
Општина Беране (са општином Петњица) |
Беране | 717 | 33,970 | 49 | Срби (42,96%) | српски (54,83%) | православље | |||
| 4 |  |
Општина Бијело Поље | Бијело Поље | 924 | 46,051 | 54 | Срби (35,96%) | српски (44,99%) | православље | |||
| 5 |  |
Општина Будва | Будва | 122 | 19,218 | 130 | Црногорци (48,19%) | српски (51,90%) | православље | |||
| 6 |  |
Пријестоница Цетиње | Цетиње | 899 | 16,657 | 21 | Црногорци (90,54%) | црногорски (82,83%) | православље | |||
| 7 |  |
Општина Даниловград | Даниловград | 501 | 18,472 | 33 | Црногорци (64,19%) | српски (46,21%) | православље | |||
| 8 |  |
Општина Херцег Нови | Херцег Нови | 235 | 30,864 | 141 | Срби (48,89%) | српски (61,52%) | православље | |||
| 9 |  |
Општина Колашин | Колашин | 897 | 8,380 | 11 | Црногорци (57,42%) | српски (58,25%) | православље | |||
| 10 |  |
Општина Котор | Котор | 335 | 22,601 | 68 | Црногорци (48,88%) | српски (42,37%) | православље | |||
| 11 |  |
Општина Мојковац | Мојковац | 367 | 8,622 | 27 | Црногорци (59,12%) | српски (55,43%) | православље | |||
| 12 |  |
Општина Никшић | Никшић | 2,065 | 72,443 | 36 | Црногорци (63,70%) | црногорски (43,75%) | православље | |||
| 13 |  |
Општина Плав (са општином Гусиње) |
Плав | 486 | 13,108 | 28 | Бошњаци (51,90%) | бошњачки (44,31%) | ислам | |||
| 14 |  |
Општина Плужине | Плужине | 854 | 3,246 | 5 | Срби (65,65%) | српски (80,50%) | православље | |||
| 15 |  |
Општина Пљевља | Пљевља | 1,346 | 30,786 | 27 | Срби (57,07%) | српски (67,52%) | православље | |||
| 16 |  |
Главни град Подгорица (са општином Зетом и општином Тузи) |
Подгорица | 1,399 | 185,937 | 121 | Црногорци (57,35%) | црногорски (42,40%) | православље | |||
| 17 |  |
Општина Рожаје | Рожаје | 432 | 22,964 | 53 | Бошњаци (83,91%) | бошњачки (70,20%) | ислам | |||
| 18 |  |
Општина Шавник | Шавник | 553 | 2,070 | 5 | Црногорци (53,82%) | српски (57,92%) | православље | |||
| 19 |  |
Општина Тиват | Тиват | 46 | 14,031 | 296 | Црногорци (33,25%) | српски (39,15%) | православље | |||
| 20 |  |
Општина Улцињ | Улцињ | 255 | 19,921 | 80 | Албанци (70,66%) | албански (72,04%) | ислам | |||
| 21 |  |
Општина Жабљак | Жабљак | 445 | 3,569 | 9 | Црногорци (50,43%)) | српски (61,00%) | православље | |||
Карта
уреди- Карта општина Црне Горе 2014. године
Будућност
уредиТакође, постоје приједлози за формирање општина: Сутоморе, Петровац на Мору и Грбаљ.[2]
Референце
уреди- ^ „Zeta postala samostalna opština”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2022-08-18.
- ^ „Паштровићи траже да Петровац буде општина”. ИН4С (на језику: српски). 16. 9. 2014. Приступљено 13. 5. 2021.
