Општина Колашин

општина Црне Горе

Општина Колашин припада сјеверном и средишњем подручју Црне Горе. Налази се на 954 метара надморске висине.

Општина Колашин
Грб Колашина
Грб
Основни подаци
Држава  Црна Гора
Становништво
Становништво 8.380 (2011.)
Географске карактеристике

Kolašin in Montenegro (2018).svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Председник општине Милосав Булатовић
(ДПС)
Регистарска ознака KL
Веб-сајт www.opstinakolasin.me

ГеографијаУреди

По величини територије општина Колашин заузима шесто мјесто у Републици Црној Гори са површином од 894 km² . Колашин се простире у горњим и средњим токовима ријека Таре и Мораче. Окружен је планинским гребенима и врховима планина: Сињајевине, Бјеласице, Комова и Вучја. Насеље Колашину основал и Турци 1651. као своје утврђење и караванску станицу од приморја према сјеверу.

Насељена местаУреди

У општини се налази 77 насеља. Извршене су измене у броју насеља у општини у односу на стари Закон о територијалној организацији: нека насеља су модификовала своја имена: Горња Ровца Булатовићи, Осретци, Раичевина, Смрче и Церовице имају нова имена: Горња Ровца-Булатовићи, Осреци, Рајичевине, Смрчје и Церовица. Формиран је и један број нових насеља: Башање Брдо, Биочиновићи, Горњи Пажаљ, Доњи Пажаљ, Завраца, Поди и Рогоборе[1]

СтановништвоУреди

Према попису из 2011. године општина има 8.380 становника.

Национални састав становништва општине по попису 2011. годинеУреди

Национални састав (са уделом преко 1%)‍
Црногорци
  
4.812 57,42 %
Срби
  
2.996 35,75 %
остали
  
249 2,97 %
неизјашњени
  
323 3,85 %

Верски састав становништва општине по попису 2011. годинеУреди

Верски састав (са уделом преко 1%)‍
Православци
  
7.795 93,02 %
атеисти и агностици
  
80 0,95 %
остали
  
357 4,26 %
неизјашњени
  
148 1,77 %

Језички састав становништва општине по попису 2011. годинеУреди

Језички састав (са уделом преко 1%)‍
Српски језик
  
4.881 58,25 %
Црногорски језик
  
3.052 36,42 %
остали
  
241 2,88 %
неизјашњени
  
206 2,46 %

Саобраћајна повезаностУреди

Колашин има повољан туристичко географски положај и сврстава се у значајан транзитни туристички центар у Црној Гори, јер кроз њега пролази пруга БеоградБар, као и магистрални пут ПодгорицаБеоград.

Удаљеност Колашина од неких важнијих локација у Црној Гори и околним земљама:

ТуризамУреди

Колашин многи називају и ваздушном бањом имајући притом у виду изванредне и веома повољне климатске услове. Подручју Колашина изузетну вриједност дају планине које га окружују. Све те планине су испресијецане планинарским трансверзалама којима се, нарочито љети, крећу планинари и излетници, одлазећи у посјету појединим предјелима. Посебно их привлаче врхови којих на овим планинама има заиста много. На Сињајевини је најпознатији Јабланов врх (2203 m), на Бјеласици Троглава (2075 m) и Зекова Глава (2116 m), затим [Комови] (2484 m) и др. Неке од ових планина, као Бјеласица, обилују изузетним теренима за смучање, који се налазе на свега пар километара од града. Посебно мјесто међу природним љепотама су пејзажи кањона, планинских љепотица ријека Таре, Мораче и Мртвице. У Колашину се налази јединствена ботаничка башта која представља прави драгуљ у погледу флоре континенталног дијела Црне Горе.

Биоградска Гора и Биоградско језероУреди

Најзначајнија локална атракција је Национални парк Биоградска гора који се налази између планинских врхова Бјеласице и заузима површину од 4.000 ha, од чега је под шумом око 2.600 ha, а остатак чине планински пашњаци и ливаде. Биоградска гора представља једну од три последње прашуме у Европи. У средишту Националног парка налази се Биоградско језеро које је прави бисер планине Бјеласице, а припада глупи ледничких језера који се у народу још и зову „горске очи“.

Манастир МорачаУреди

На подручју Колашина постоји доста значајних културно - историјских споменика из старије прошлости, који су одавно нашли значајно мјесто у историји и нашој културној баштини. Најзначајнији од тих споменика је Манастир Морача који се налази на десној обали истоимене ријеке. Сазидан је 1252. године. Подигао га је Стеван, син Вуканов а унук Стевана Немање. У манастиру се налази фрескаГавран храни пророка Илију“.[2]

СпортУреди

 
Спортска Хала у Колашину

У Колашину постоји неколико успјешних спортских колектива међу којима се издвојио Кошаркашки Клуб Горштак, који је изњедрио неколико врхунских спортиста међу којима је најпознатији Владо Шћепановић.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди