Бјеласица је планина у Црној Гори. Налази се у источном дијелу данашње Црне Горе тј. у њеном централно-континенталном дијелу. Морфолошки то јест рељефно, равномјерно се грана у четири смјера и има облик круга. Њена и дужина и ширина износе по 30 km.

Бјеласица
Падине планине Бјеласица
Географске карактеристике
Највиша тачкаЦрна глава
Ндм. висина2.139 m
Координате42° 51′ 00″ С; 19° 43′ 00″ И / 42.85° С; 19.716667° И / 42.85; 19.716667
Географија
Бјеласица на карти Црне Горе
Бјеласица
Бјеласица
Државе Црна Гора

Површине је око 630 km². Границе су двије велике ријеке, Лим и Тара, а са сјевера Љубовиђа и Лепеница. Припада општинама Колашин, Мојковац, Бијело Поље, Беране и Андријевица. Највиши врх Бјеласице је Црна глава, висок 2.139 метара.

На јужне падине Бјеласице наставља се импозантни, живописни планински ланац Комова. Ка западу Бјеласица гледа на Сињавину (Сињајевину).

Одлике уреди

Планину Бјеласицу карактеришу три специфичности и важне компаративне предности: веома лака проходност и приступачност и до највиших планинских врхова, богатство шумског фонда и обиље текућих вода. Планина има изузетно добар потенцијал за ски терене, који се већ користи.

Бјеласица је за разлику од осталих планина у региону вулканског поријекла. Отуда, зелена љета, а бијеле зиме. И док на Дурмитору или Ловћену воде пропадају, овдје све остаје на површини, слива се у многобројне потоке и ријеке, од којих је можда најважнија и најљепша Биоградска ријека, која се улива у бисер ове планине Биоградско језеро.

Од 1990. године на Бјеласици постоји и истоимени ски-центар, са петнаест километара уређених стаза. Крајем зиме 2019. године пуштене су у рад проширене постојеће стазе и успињаче.

Овдје се поред осталих налази и Манастир Светог Кирила и Методија, познатији као »Ћириловац«. Доступан је теренским возилом из Колашина. Изнад манастира, на врху Таворског Кључа, тик испод 2000 m, подигнута је капела посвећена Преображењу Господњем, у којој се сваког 19. августа на овај празник служи.

Кроз историју уреди

Регион у којем лежи Бјеласица некада давно припадао је Рашкој (X-XII вијек); Србији за вријеме Немањића (XIII вијек); Србији за вријеме кнеза Лазара (XIV-XV вијек); био у саставу Српске деспотовине (XV вијек); Босанском ејалету (око 1600. године, на самој граници са Османлијским царством); Црној Гори први пут од 1860-1878. године до 1914; затим Зетској бановини Југославије (до 1941): поновно Црној Гори од 1945.

Спољашње везе уреди