Отворите главни мени

Мојковац је град и седиште истоимене општине у Црној Гори који се налази у долини ријеке Таре, у подножју планина Бјеласице и Сињајевине, а припада Брдима сјевероисточног дијела Црне Горе између националних паркова Биоградска гора и Дурмитор.

Мојковац
Mojkovac Center.JPG
Центар Мојковца
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Црна Гора
ОпштинаМојковац
Становништво
 — (2011)Пад 3.590
Географске карактеристике
Координате42°57′37″ СГШ; 19°34′55″ ИГД / 42.96037° СГШ; 19.58183° ИГД / 42.96037; 19.58183Координате: 42°57′37″ СГШ; 19°34′55″ ИГД / 42.96037° СГШ; 19.58183° ИГД / 42.96037; 19.58183
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина894 м
Мојковац на мапи Црне Горе
Мојковац
Мојковац
Мојковац на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број84205
Позивни број050
Регистарска ознакаMK

Према попису из 2011. било је 3.590 становника.

Од Мојковца до Подгорице има 90 km, а до Београда 380 km. Мојковац је повезан са осталим местима Јадранском магистралом, жељезничком пругом Београд-Бар и регионалним путем за Жабљак-Пљевља. Овде се налази Железничка станица Мојковац. Надморска висина Мојковца је 820 m. Кроз Мојковац протиче ријека Тара, чији је кањон други по дубини у свету, а заштићен је код УНЕСКО-а.

ДемографијаУреди

У насељу Мојковац живи 3046 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,1 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 1215 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[1]
Година Становника
1948. 452
1953. 1.110
1961. 1.920
1971. 2.670
1981. 3.899
1991. 4.429 4.391
2003. 4.234 4.120
2011. 3.590
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци
  
2.221 53,90 %
Срби
  
1.707 41,43 %
Југословени
  
14 0,33 %
Муслимани
  
13 0,31 %
Македонци
  
4 0,09 %
Бошњаци
  
4 0,09 %
Словенци
  
2 0,04 %
Хрвати
  
1 0,02 %
Албанци
  
1 0,02 %
непознато
  
8 0,19 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ИсторијаУреди

Мојковац је утемељен за вријеме владавине српског краља Уроша (1242—1276) у средишту жупе Брсково, која је била у саставу српске краљевине Рашке.

Познат је из тог периода српски сребрени новац који се ковао у Брскову, тако да ово мјесто постаје центар истоимене жупе, рударски и трговачки центар са караванском станицом између Котора и Новог Брда и конзулатом Дубровацке Републике.

У дугој и богатој историји народ Потарја је пружао отпор освајачима који су настојали да поробе ову област. Дизао је буне и устанке и борио се против стране силе и свих оних који су насртали на његову слободу.

Простор општине Мојковац са лијеве обале ријеке Таре ослобођен је 1878. године после Берлинског конгреса, а простор са десне обале 1912. године током Првог балканског рата, послије вишевјековне владавине Отомнанског царства. За Божић 1916. овде је вођена Мојковачка битка, гдје су брањена сјеверна врата Мојковца и Црне Горе, а тиме и повлачење српске војске у Првом светском рату. Сердар Јанко Вукотић се са својом војском одупрео се вишеструко надмоћнијој војсци Аустроугарске. У Другом светком рату 348 грађана Мојковца дало је своје животе за слободу, међу њима и 7 народних хероја. Спомен-обиљежја која подсјећају на славну прошлост овога краја се налазе у Мојковцу и у центрима мјесних заједница, образовних и културних институција (у центру града, непосредно код мостова на Тари, Гротуља спомен гробље, Мједено гувно, Градина на Брскову, на Бојној Њиви и др.).

ПривредаУреди

Мојковац има основну и средњу школу, центар за културу са салом која има 300 сједишта, библиотеку са читаоницом и простор за развој културног аматеризма. Центар организује филмски фестивал Мојковачка филмска јесен, Мојковачки сабор на Преображење и др.

Здравствена заштита се организује стационарно и амбулантно у Дому здравља и у центрима мјесних заједница. Мојковац има стадион и спортску дворану за такмичење у фудбалу, рукомету, кошарци, одбојци и борилачким вјештинама. Планинари „Брскова“ су изградили планинарски дом на Бјеласици. Ријеком Таром се сплавари. Организован је лов и риболов.

Привредни субјекти су дрвна индустрија(Вукман Крушчић, фабрика коју је затворила власт ДПС-а) у примарној и финалној преради, металопрерада, производња кожне и текстилне конфекције.

Хотел „Палас“ има 80 лежаја(затворен за вријеме ДПС-а), мотел „Равњак“ у Бистрици има 18 лежајева. У области приватног предузетништва има око 200 регистрованих предузећа и самосталних радњи са 300 запослених. Укупно запослених има око 1.500 грађана, а на бироу за запошљавање евидентирано је 2.200 незапослених грађана. У области комуналне дјелатности постоји Јавна установа Градац која се бави водоснабдијевањем, чистоћом и локалним саобраћајем.

Развојни планови општине Мојковац базирају се на искоришћавању сопствених ресурса: пољопривреду – производњу здраве хране, шумарство – дрвопрерада и туризам са развојем постојећих капацитета, металопрераду, кожну и текстилну конфекцију. У области туризма валоризација постојећих капацитета кроз изградњу СКИ центра на сјеверозападној страни планине Бјеласице, за што постоје оптимални услови.

КултураУреди

Манастир Светог Ђорђа у Добриловини, најзначајнији културно-историјски споменик, спомиње се у записима из 1592. године, удаљен је 25 km од Мојковца у правцу Жабљака. Постоје и други објекти материјалне и духовне културе из прошлости:

  • Црква светог Архангела Михајла у Штитарици,
  • Црква Благовијести у Пољима,
  • Црква свете Петке – Ружица на Сињавини,
  • Црква Тројана (посвећена Светој Тројици) у Прошћењу, мјесто Слатина, из 12. вијека, која је реконструисана и коју је епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије освештао на Тројичин дан 2004.
  • Изграђен је храм Христовог рождества у Мојковцу, за којег су темељи постављени 2000. г.

РеференцеУреди

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Градови побратимиУреди

Познати МојковчаниУреди

Спољашње везеУреди