Мојковац
Мојковац је град и седиште истоимене општине у Црној Гори који се налази у долини ријеке Таре, у подножју планина Бјеласице и Сињајевине, а припада Брдима сјевероисточног дијела Црне Горе између националних паркова Биоградска гора и Дурмитор.
Мојковац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Црна Гора |
Општина | Мојковац |
Становништво | |
— 2011. | 3.590 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 57′ 37″ С; 19° 34′ 55″ И / 42.96037° С; 19.58183° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 894 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 84205 |
Позивни број | 050 |
Регистарска ознака | MK |
Веб-сајт | www |
Према попису из 2011. било је 3.590 становника.
Од Мојковца до Подгорице има 90 km, а до Београда 380 km. Мојковац је повезан са осталим местима Јадранском магистралом, жељезничком пругом Београд-Бар и регионалним путем за Жабљак-Пљевља. Овде се налази Железничка станица Мојковац. Надморска висина Мојковца је 820 m. Кроз Мојковац протиче ријека Тара, чији је кањон други по дубини у свету, а заштићен је код УНЕСКО-а.
Демографија
уредиУ насељу Мојковац живи 3046 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,1 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 1215 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено.
|
|
м | ж |
|||
? | 9 | 5 | ||
80+ | 8 | 20 | ||
75—79 | 27 | 49 | ||
70—74 | 47 | 67 | ||
65—69 | 79 | 111 | ||
60—64 | 68 | 88 | ||
55—59 | 72 | 87 | ||
50—54 | 134 | 128 | ||
45—49 | 162 | 156 | ||
40—44 | 158 | 182 | ||
35—39 | 159 | 166 | ||
30—34 | 123 | 125 | ||
25—29 | 160 | 160 | ||
20—24 | 163 | 182 | ||
15—19 | 198 | 189 | ||
10—14 | 164 | 150 | ||
5—9 | 157 | 146 | ||
0—4 | 125 | 96 | ||
Просек : | 125 | 28 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.567 | 602 | 894 | 48 | 20 | 3 |
Женски | 1.715 | 523 | 892 | 230 | 68 | 2 |
УКУПНО | 3.282 | 1.125 | 1.786 | 278 | 88 | 5 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 568 | 24 | 0 | 0 | 61 |
Женски | 472 | 33 | 0 | 0 | 63 |
УКУПНО | 1.040 | 57 | 0 | 0 | 124 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 20 | 18 | 52 | 27 | 77 |
Женски | 7 | 3 | 89 | 51 | 9 |
УКУПНО | 27 | 21 | 141 | 78 | 86 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 5 | 5 | 156 | 57 | 22 |
Женски | 5 | 4 | 31 | 79 | 64 |
УКУПНО | 10 | 9 | 187 | 136 | 86 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 34 | 0 | 0 | 10 | |
Женски | 25 | 0 | 0 | 9 | |
УКУПНО | 59 | 0 | 0 | 19 |
Историја
уредиМојковац је утемељен за вријеме владавине српског краља Уроша (1242—1276) у средишту жупе Брсково, која је била у саставу српске краљевине Рашке.
Познат је из тог периода српски сребрени новац који се ковао у Брскову, тако да ово мјесто постаје центар истоимене жупе, рударски и трговачки центар са караванском станицом између Котора и Новог Брда и конзулатом Дубровачке републике.
У дугој и богатој историји народ Потарја је пружао отпор освајачима који су настојали да поробе ову област. Дизао је буне и устанке и борио се против стране силе и свих оних који су насртали на његову слободу.
Простор општине Мојковац са лијеве обале ријеке Таре ослобођен је 1878. године после Берлинског конгреса, а простор са десне обале 1912. године током Првог балканског рата, послије вишевјековне владавине Отоманског царства. За Божић 1916. овде је вођена Мојковачка битка, гдје су брањена сјеверна врата Мојковца и Црне Горе, а тиме и повлачење српске војске у Првом светском рату. Сердар Јанко Вукотић се са својом војском одупро се вишеструко надмоћнијој војсци Аустроугарске.
Мост на Тари, оцењен као "један од најбољих у држави", предат је саобраћају 21. септембра 1934.[4] У то време је, након дуге градње, завршен и пут према Бијелом Пољу.[5]
У Другом светком рату 348 грађана Мојковца дало је своје животе за слободу, међу њима и 7 народних хероја. Спомен-обиљежја која подсјећају на славну прошлост овога краја се налазе у Мојковцу и у центрима мјесних заједница, образовних и културних институција (у центру града, непосредно код мостова на Тари, Гротуља спомен гробље, Мједено гувно, Градина на Брскову, на Бојној Њиви и др.).
Привреда
уредиМојковац има основну и средњу школу, центар за културу са салом која има 300 сједишта, библиотеку са читаоницом и простор за развој културног аматеризма. Центар организује филмски фестивал Мојковачка филмска јесен, Мојковачки сабор на Преображење и др.
Здравствена заштита се организује стационарно и амбулантно у Дому здравља и у центрима мјесних заједница. Мојковац има стадион и спортску дворану за такмичење у фудбалу, рукомету, кошарци, одбојци и борилачким вјештинама. Планинари „Брскова“ су изградили планинарски дом на Бјеласици. Ријеком Таром се сплавари. Организован је лов и риболов.
Привредни субјекти су дрвна индустрија(Вукман Крушчић, фабрика коју је затворила власт ДПС-а) у примарној и финалној преради, металопрерада, производња кожне и текстилне конфекције.
Хотел „Палас“ има 80 лежаја(затворен за вријеме ДПС-а), мотел „Равњак“ у Бистрици има 18 лежајева. У области приватног предузетништва има око 200 регистрованих предузећа и самосталних радњи са 300 запослених. Укупно запослених има око 1.500 грађана, а на бироу за запошљавање евидентирано је 2.200 незапослених грађана. У области комуналне дјелатности постоји Јавна установа Градац која се бави водоснабдијевањем, чистоћом и локалним саобраћајем.
Развојни планови општине Мојковац базирају се на искоришћавању сопствених ресурса: пољопривреду – производњу здраве хране, шумарство – дрвопрерада и туризам са развојем постојећих капацитета, металопрераду, кожну и текстилну конфекцију. У области туризма валоризација постојећих капацитета кроз изградњу СКИ центра на сјеверозападној страни планине Бјеласице, за што постоје оптимални услови.
Култура
уредиМанастир Светог Ђорђа у Добриловини, најзначајнији културно-историјски споменик, спомиње се у записима из 1592. године, удаљен је 25 km од Мојковца у правцу Жабљака. Постоје и други објекти материјалне и духовне културе из прошлости:
- Црква светог Архангела Михајла у Штитарици,
- Црква Благовијести у Пољима,
- Црква свете Петке – Ружица на Сињавини,
- Црква Тројана (посвећена Светој Тројици) у Прошћењу, мјесто Слатина, из 12. вијека, која је реконструисана и коју је епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије освештао на Тројичин дан 2004.
- Изграђен је храм Христовог рождества у Мојковцу, за којег су темељи постављени 2000. г.
Градови побратими
уредиПознати Мојковчани
уредиГалерија
уреди-
Српска православна црква Христовог рођења у Мојковцу
-
Црква и мурал са ликом Амфилохија Радовића
-
Споменик посвећен Мојковачкој бици
-
Ријека Тара у Мојковцу
Референце
уреди- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
- ^ "Политика", 22. септ. 1934
- ^ "Време", 7. дец. 1934