Тара (река)
Тара је река у Црној Гори и Босни и Херцеговини (Република Српска). Настаје од две речице Опасанице и Веруше испод планине Комови. Последњих 40 km реке и кањона Таре се налази у Босни и Херцеговини тј. Републици Српској, а на неколико места чини и границу између две државе. У Шћепан пољу, заједно са реком Пивом сачињава реку Дрину. Позната је као „Суза Европе“. У целом току вода из реке се може слободно пити.
| Тара | |
|---|---|
.jpg) Кањон Таре | |
| Опште информације | |
| Дужина | 146,4 km |
| Басен | 1.853 km2 |
| Пр. проток | 25 m3⁄s |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Ушће | Дрина |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Црна Гора Босна и ХерцеговинаРепублика Српска |
Кањон реке Таре је дубок 1.333 m што га чини најдубљим у Европи, а другим у свету, после кањона реке Колорадо. Сама Тара је дугачка 146,4 km[1], са просечним падом 4,5 m/km, са површином слива 1.853 km². Већи део реке Таре (укључујући њен кањон) је под УНЕСКО-вом заштитом као део Националног парка Дурмитор. Ова река је идеална за сплаварење, рафтинг и риболов (посебно у делу крај Колашина где је идеална за мушичарење). Најатрактивнији део за сплаварење, рафтинг је последњих 25 km речног тока и кањона.
Мост на Ђурђевића Тари је дуг 365 m, грађен је од 1937. до 1940. године. Пројектовао га је Мијат Тројановић.[2]
Један од пионира који се залагао за заштиту реке Таре и против изградње хидроелектране на Тари био је географ Милорад Васовић. Он је у септембру 2004. године предао невладиној организацији „Мост“ податке о подршци 562 научника из Европе и света, као и податак да је Светски конгрес географа 1984. у Единбургу једногласно поздравио акцију за спас Таре. Резултат кампање „Нећу бару, хоћу Тару“ био је усвајање „Декларације о заштити реке Таре“ у скупштини Црне Горе 14. децембра 2004.[тражи се извор].
РеференцеУреди
- ^ Staničić I. (ed.) Crna gora u brojkama. Podgorica:Zavod za statistiku. 2006. ISBN 978-86-85581-15-1. стр. 3. Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 24, 2007) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Творац моста заточен, рушитељ опеван („Вечење новости“, 18. август 2013)
ЛитератураУреди
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
