Tara (reka)
Tara je reka u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini (Republika Srpska). Nastaje od dve rečice Opasanice i Veruše ispod planine Komovi. Poslednjih 40 km vodotoka i kanjona Tare nalazi se u Bosni i Hercegovini tj. Republici Srpskoj, a na nekoliko mesta čini i granicu između dve države. Na Šćepan polju, kod sastavka sa rekom Pivom sačinjava reku Drinu. Uglavnom u Crnoj Gori poznata je kao „Suza Evrope“. U celom toku voda iz reke se do skora mogla koristiti za piće.
| Tara | |
|---|---|
.jpg) Klisura Tare | |
| Opšte informacije | |
| Dužina | 146,4 km |
| Basen | 1.853 km2 |
| Pr. protok | 25 m3⁄s |
| Sliv | Crnomorski |
| Vodotok | |
| Ušće | Drina |
| Geografske karakteristike | |
| Država/e |  Crna Gora Bosna i HercegovinaRepublika Srpska |
| Reka na Vikimedijinoj ostavi | |
Kanjon reke Tare po nekim navodima na svom najvišem mestu dubok je 1.333 m što ga čini jednim od najdubljih u Evropi. Manje je verovatno verovanje da je klisura po dubini ili dužini druga u svetu, posle kanjona reke Kolorado. Sama Tara je dugačka 146,4 km[1], sa prosečnim padom 4,5 m/km, sa površinom sliva 1.853 km². Reka Valbona u Prokletijama na delu svog toka ima protok vode čak dvadeset puta veći od Tare kod mosta na Đurđevića Tari. Veći deo reke Tare (uključujući njen kanjon) je pod UNESKO-vom zaštitom kao izdvojeni deo Nacionalnog parka Durmitor. Ova reka je idealna za splavarenje, rafting i ribolov (posebno u delu kraj Kolašina gde je idealna za mušičarenje). Najatraktivniji deo za splavarenje, rafting je poslednjih 25 km rečnog toka i kanjona.
Put od Pljevlja do Žabljaka je izgrađen 1935, početkom septembra te godine je završen i provizorni viseći most preko Tare, prvi te vrste u zemlji.[2] Most na Đurđevića Tari je dug 365 m, građen je od 1937. do 1940. godine. Projektovao ga je Mijat Trojanović.[3]
Svetski kongres geografa u Edinburgu 1984. godine jednoglasno je pozdravio akciju za spas Tare. Jedan od prvih koji se zalagao za zaštitu reke Tare i bio protiv izgradnje hidroelektrane na njoj bio je geograf Milorad Vasović. On je u septembru 2004. godine nevladinoj organizaciji „Most“ predao dokument podrške 562 naučnika iz Evrope i sveta. Rezultat kampanje „Neću baru, hoću Taru“ bio je usvajanje „Deklaracije o zaštiti reke Tare“ u skupštini Crne Gore 14. decembra 2004. godine.[4]
Reference
uredi- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 11. 2007. g. Pristupljeno 30. 11. 2007., Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ "Politika", 3. sept. 1935, str. 8
- ^ Tvorac mosta zatočen, rušitelj opevan („Večernje novosti“, 18. avgust 2013)
- ^ „Hronologija kampanje „Neću baru, hoću Taru“ 2004”. durmitor.wordpress.com. 26. 1. 2011. Pristupljeno 13. 7. 2022.
Literatura
uredi- Mala enciklopedija Prosveta (3 izd.). Beograd: Prosveta. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Marković, Jovan Đ. (1990). Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-02651-3.
