Пруга Београд—Бар

Магистрална пруга Београд—Бар је међудржавна железничка линија изграђена у време СФР Југославије, дужине 476 km. Повезала је главни град државе са морском луком. Изградња пруге је трајала 25 година, у периоду од 1951. до 1976. године. Део пруге у Србији (Ресник—Пожега—Врбница) је класификован као магистрална пруга 108.

Пре Другог светског рата је планирано повезивање Београда са Котором (Београд—Ваљево—Пожега—Ужице—Златибор—Прибој на Л, Пријепоље—Бијело Поље—Равна Река—Мојковац—Колашин—Горња Морача—Боан—Шавник—Трубјела—Котор), с чиме би се везале пруга Никшић—Подгорица и пруга из Косовске Митровице.

Изградња пруге

Привредни савет Владе ФНР Југославије, 20. јула 1951. године, одобрио је садашњи правац пруге Београд — Ваљево — Ужице — Титоград (данас Подгорица) — Бар, па су наредне године, 1952, почели радови на деоницама, Ресник — Ваљево и Титоград — Бар, а 1955. године и на деоници Прибој — Пријепоље. Међутим, радови на прузи су веома споро одмицали све до „Ужичког саветовања“, 1965. године, које је донекле ублажило трзавице о начину финансирања између републичких руководства. Закон о изградњи ове пруге у СФРЈ је донет 1966. године, али је већ 1971. закон укинут, а даљу изградњу су преузеле одвојено СР Србија и СР Црна Гора. Пруга је комплетирана 27. новембра 1975. године спајањем шина десетак километара јужно од Колашина. Пруга Београд—Бар је била највећи и најскупљи инфраструктурни пројекат у време СФР Југославије. Изградња пруге је коштала око 449 милиона америчких долара, од чега су више од две трећине финансирале СР Србија и СР Црна Гора, а једну трећину федерација.

Градитељи

У изградњи пруге Београд-Бар као главни извођачи учествовала су следећа предузећа:

• Партизански пут Београд
• Жеграп Београд
• Хидротехника Београд
• Мостоградња Београд
• Хидроградња Чачак
• Планум Београд
• Тунелоградња Београд
• Енергоинвест Сарајево
• Гоша Смедеревска Паланка
• Електронска индустрија Ниш
• Железничко транспортно предузеће Београд
• Омладинске радне бригаде

Пуштање пруге у саобраћај

Први воз ка Бару из Београда кренуо је 30. маја 1976. године и тиме је успостављен редован саобраћај. Два дана раније, 28. маја 1976. године, пругом је прошао „Плави воз“, у коме је први путник био маршал Ј. Б. Тито са супругом, Јованком, и државним руководством свих република и Федерације. На територији Србије се налази 301 km, а на територији Црне Горе 175 km. Највиша тачка пруге је у Колашину, 1.032 m. Највећи успон је на деоници Подгорица-Бијело Поље 25 промила. Гранична станица између држава је Врбница.

Приликом градње пруге се није пуно обратило пажње на чињеницу да 9 km пруге пролази кроз територију Босне и Херцеговине, али је то касније постало прилично занимљиво. На територији Републике Српске данас постоји станица Штрпци, али ту воз не стаје већ служи само као станица за посебне ситуације.

Инфраструктурни подухвати

Тунели

Постоји 254 тунела у укупној дужини 114,4 km, што износи 24% дужине пруге.

Најдужи тунел је „Созина“ на деоници Подгорица—Бар од 6.170 m. Следећи тунели по дужини су „Златибор“(6.169 m), „Требешница“ (5.170 m), „Голеш“ (4.949 m), „Островица“ (3.831 m) и „Мојковац“ (3.243 m).

Највише тунела је на делу пруге Бранешци—Штрпце, у укупној дужини од 29,4 km, затим на Златибору 22 тунела у дужини од 17.940 m, на деоници Лучице—Гостун 16 тунела дужине 13.039 m, и на деоници Колашин—Братоножићи 54 тунела у дужини од 23.784 m.

Мостови

Дуж пруге постоји 234 моста у укупној дужини од 14,6 km. Од тога је 206 бетонских мостова укупне дужине 10.760 m и 28 челичних мостова дужине 3.833 m. Најдужи и најатрактивнији мост јесте мост изнад Мале ријеке, а за њим по дужини истичу се и мостови „Љубовиђа“ (450 m), „Увац“ (308 m).

Највиши железнички мост у Европи

Мост изнад Мале ријеке је један од највиших у Европи. Дужине је 498, a висине 200 m. Радови су трајали 4 године. У стубове је уграђено 23.000 m³ бетона, а челична конструкција је тежине 25.000 t.

Галерија

• 

  Пруга код Прибоја

• 

  Железничка станица у Штрпцима

• 

  Мост изнад Мале Ријеке

• 

  Прелаз преко острва Лесендро

Види још

• Железнице Србије

Спољашње везе

• Монографија пруге Београд — Бар
• Стање пруге Београд-Бар алармантно (Танјуг, 1. фебруар 2010)
• Почела обнова барске пруге после четири деценије (РТС, 15. јул 2016.)
• Деоницом барске пруге поново 100 километара на сат (РТС, 15. новембар 2017.)
• Деоница Ресник - Вреоци након модернизације ( Званични јутјуб канал Железница Србије)
• Завршена реконструкција тунела на прузи Бар-Београд у Црној Гори (РТС, 28. фебруар 2018.)
• Модернизована пруга Београд- Ваљево, из руског кредита, вратила путнике (РТС, 16. јануар 2019.)
• Србија од Русије очекује повољније кредите за железнице (Политика, 21. фебруар 2019.)
• Руске железнице граде пругу до границе са Црном Гором (Спутњик, 20. октобар 2019.)
• Урађено 11 железничких станица између Ресника и Ваљева (Политика, 8. децембар 2019.)
• Барска пруга младости и заједништва („Политика”, 9. април 2019)