Градац (река)

Градац
Градац
	Река Градац, средњи део тока
Опште информације
Дужина	28 km
Слив	Црноморски
Водоток
Ушће	Колубара (река)
Географске карактеристике
Држава/е	Србија
Насеља	Ваљево
Притоке	Буковска река, Забава
Река на Викимедијиној остави

Градац је река понорница која извире испод планине Повлен, а после неколико километара понире и поново избија код села Богатића, повише манастира Ћелије, код Јаког извора. Одатле до Ћелија, Градац тече кроз кривудаву клисуру, прави известан лук око манастира и одлази према Ваљеву, где се улива у Колубару.^[1] Река Градац, водом најбогатија притока Колубаре, усекла је клисурасто-кањонску долину дужине 22,7 km. Од саставака Буковске реке и Забаве, где у ствари настаје, до ушћа у Колубару ова река има дужину 28 km и укупан пад 187 метара.^[2]

Кањон реке Градац

Дужином од 22,7 km и дубином од 150-200 метара, кањон Градца је најдужи и најмаркантнији облик речне ерозије Ваљевском красу. Кањонска долина Градца се састоји из два дела:

Горњи део

Горњи део који се пружа између Ластре и Богатића, односно од Остојића вира до врела. Тај део по називу Суваја, познат је као периодски ток. Подземна циркулација се одвија испод речног корита на непознатој дубини, и усмерена је према врелу Коловрат које се налази с десне стране корита низводно од Зеленаца - главног врела.

Градац на Шареном платну
Поглед према околини код извора реке Градац
Анатема зими
Ерозивна брана код еко домаћинства
Испод манастира Ћелије
Код Шареног платна
Детаљ реке зими

Доњи део

Доњи део низводно од врела до Ваљева.

Уливање Градца у Колубару

Основне карактеристике кањона

Основне карактеристике кањона су вертикалне литице, у вишим деловима кањонских страна, док се у њиховом подножју јављају сипари, услед сталног подсецања и померања, радом речне воде. У кањону Градца истражено је 69 спелеолошких објеката: 67 пећина и 2 јаме. Дегурићка пећина, Краљева пећина, Градска пећина са колонијама слепих мишева, заштићене су Законом о заштити природе Републике Србије.

Биљни и животињски свет у клисури реке Градац

Животињски свет

Животиње које се могу срести у кањону Градца су: Јеж, Шумски пух, Шумски миш, Жутогрли миш, Веверица, Риђа валухарица.
Ловна дивљач која насељава кањон: Срна, Зец, Дивља свиња ( у мањем броју), Лисица, Куна златица, Куна белица, Видра.
Кањон реке насељава и велики број птица као што су: Зеба, Кос, Препелица, Креја, Ветрушка, Шумска сова, Ћук, Јастреб кокошар, Црвенорепка, Чавка.
У водама Градца живе рибе: Поточна пастрмка, Пеш, Клен, Поточна мрена, Плиска, Пијор.
У реци се среће и Речни рак.
Гмизавци који се срећу к кањону: Поскок, Смук, Белоушка, Слепић, Зелембаћ, Барска корњача, Шумска корњача ( у мањем броју), Зелена жаба, Жаба гаталинка.

Биљни свет и гљиве у клисури

Клисурасто кањонски усек као и укупни слив реке Градац се одликује изузетном разноликошћу биљних врста као и бројем гљива. До сада је, на овом простору регистровано 400 биљних таксона као и 240 врста гљива.

На обалама Градца присутне су плавине са Лопухом, млечикама, раставићима, ментама.
На алувијалним наносима у клисури су развијене ливадско-пашњачке заједнице са разним врстама трава или плављене, проређене шуме Врбе.
На подлогама са више камења живе Топола као и Јеова.
У кањону реке могу се наћи и ретке врсте као што су орхидеје.
У шумама које се налазе у кањону реке налази се и велики број гљива.

Антропогени утицаји

Основни проблем у заштити природног добра и заштити природе уопште, долази од деловања човека и његових утицаја на нормалне, природне процесе и односе.

Највећи загађивач клисуре реке Градац је свакако железничка пруга Београд-Бар која пролази кроз највећи део клисуре.
Непланска сеча шуме, изазивање пожара, вађење песка и шљунка, одлагање отпада чак формирање дивљих депонија су сасвим непожељне активности које, уз криволов дивљачи и рибе, представљају насртаје на основне вредности овог природног амбијента.
Присутне бетонске бране ( Градац, Дегурић, Белић ) без рибљих стаза или без одржавања проточних отвора, представљају такође тачке неповољних, антропогених утицаја у погледу слободне миграције фауне. Посебно се тај неповољни утицај осећа у зимским месецима када је онемогућена природна, мрестна миграција Поточне пастрмке у горње делове водотока.

Галерија

Река Градац, горњи ток
Брана Градац

Види још

Референце

^ Мала енциклопедија Просвета (3ед.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
^ Књига РЕКА ГРАДАЦ (монографија) група аутора Екод „Градац” Ваљево, Ваљево 2002 год. ISBN 978-86-83949-00-7.

Спољашње везе

[1] Мала енциклопедија Просвета (3ед.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.

[2] Књига РЕКА ГРАДАЦ (монографија) група аутора Екод „Градац” Ваљево, Ваљево 2002 год. ISBN 978-86-83949-00-7.

[1]

[2]