Кос (лат. Turdus merula) је птица певачица из породице дроздова. Изворно станиште му је Евроазија и северна Африка, а људи су га пренели у Аустралију и Нови Зеланд. Живи у шумама и баштама у близини човека. Виђа се углавном на тлу, где проводи већи део времена, тражећи храну.

Кос
Common Blackbird.jpg
Мужјак подврсте T. m. merula
Common blackbird (Turdus merula mauretanicus) female.jpg
Женка подврсте T. m. mauretanicus
Оглашавање коса
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Turdidae
Род: Turdus
Врста:
T. merula
Биномијално име
Turdus merula
Eurasian Blackbird.png
Распрострањеност врсте     током целе године     лети     зими

ОписУреди

 
Мужјак коса са уловом.

Дужина коса износи 23-29 cm, а тежина 80-125 g. Има дугачак реп. Мужјаци су црни са наранџастим кљуном и жутим прстеном око очију, док су женке смеђе боје, нејасно пегаве са доње стране и тамнијег кљуна. Младунци су слични женкама, али са јасним мрким пегама по телу.

Пева најчешће у зору и предвече, док се током дана ретко чује.

ИсхранаУреди

Кос је сваштојед. Храни се инсектима, глистама, семењем и бобицама. Понекад једе и мање кичмењаке, као што су млади гуштери и жабе. Храну тражи углавном по тлу, па се често може чути бука коју ствара превртањем сувог лишћа и гранчица, наглим покретима уназад. Вештим трзајем вади из земље глисте, тако да се не прекину.[2]

РазмножавањеУреди

Гнезда почињу да праве већ у марту, углавном по грмовима, преферирајући зимзелене биљке као што су бршљан, глог, орлови нокти и сл.[3] Гнезда су велика, дубока, од гранчица и другог материјала, а често додају пластичне кесе и папир. Гнездо гради само женка и у њега полаже 4-5 јаја, глатких, сјајних, бледоплаве боје са густим смеђим мрљама. Женка лежи на њима у просеку две недеље. Кад се излегу младунци, родитељи их хране две недеље у гнезду и још три недеље као полетарце.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ BirdLife International (2016). Turdus merula. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2016. Приступљено 25. 7. 2019. 
  2. ^ Snow, David (1988). A Study of Blackbirds. British Museum (Natural History). ISBN 978-0-565-01021-8. 
  3. ^ „Blackbird – Turdus merula. The Royal Horticultural Society/The Wildlife Trusts. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 9. 4. 2012. 

ЛитератураУреди

  • Snow, David (1988). A Study of Blackbirds. British Museum (Natural History). ISBN 978-0-565-01021-8. 
  • др Војислав Васић (скрипта)

Спољашње везеУреди