Глог
Род глогова (лат. Crataegus) комплексна је група дрвећа и жбуња из фамилије ружа (Rosaceae), нативна у умереним пределима северне хемисфере, сродна роду мушмула. Број описаних и верификованих врста у роду је око 250, од чега већина (око 200) настањује Неарктик, а 50-ак врста Палеарктик. Глогови расту у веома разноликим стаништима.
| Глог | |
|---|---|
| |
| Crataegus monogyna | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | Crataegus Tourn. ex L.
|
| Секције | |
Систематика и филогенија рода CrataegusУреди
Историја таксономије рода је пуна описивања врста и варијетета, при чему се број врста кретао од 20 средином тридесетих година XX века, до 1.500 само за Северну Америку почетком деведесетих година истог века.[1] Поједини аутори таксономску ситуацију рода описују као „проблем Crataegus".
Тешко разграничење врста се објашњава веома присутном и честом хибридизацијом, макар међу врстама Палеарктика. Појава апомиксије је такође чешћа код евроазијских врста.
Присутно је неколико алтернативних интрагенеричких класификација, са бројним подредовима, секцијама и серијама (в. таксономске категорије). Дикинсон и сарадници (2000) препознају 15 секција и 35 серија са око 250 врста.[2]
Род је подељен у секције које су даље подељене у серије.[3][4] Секције су:
ТаксономијаУреди
Најпознатије врсте рода Crategus суː Crategus monogyna, односно бели глог i Crategus oxyacantha, црвени глог. [5]
ОписУреди
Црвени глог је висине до 5 м, по хабитусу је гранати грм прекривен трновима. Кора стабла се мења од зелене до тамније браон са старошћу грма. Листови су смештени на дугачкој дршци, овалног су облика и имају три режња. Цветови су беличасти, скупљени у главичасту цваст, и имају по 5 круничних и по 5 чашичних листића. Период цветања је од маја до јуна. Плод је овална црвена бобица, дијаметра око 10 мм на којој се налазе чашични листићи, и носи по пар семена. [5] Период сазревања је од септембра до октобра.
Бели глог је дрво висине до 8 м, са пуно трнова.[5] Листови као и изданци су прекривени длачицама. Цветови су беличасти али су прашници црвене боје док je gineceum одсутан. Ова врста глога мало касније цвета од Црвеног глога. Плод садржи само једно семе. [5]
Ареал распрострањеностиУреди
Расте у Европи. Може се срести на ливадама, шикарама, ивицама шума, каменитим планинама. [5]
Расејавање и размножавањеУреди
Расејава се путем инсеката док се размножава семеном.
УпотребаУреди
Плод је јестив и често се употребљава за прављење компота, слатка, мармеладе, док се млади изданци и листови користе као додатак јелима. [5]
Листови, цветови и плодови црвеног и белог глога (Crataegus monogyna) делују благотворно на рад срчаног мишића и код умерено повишеног срчаног притиска, узнемирености.
ГалеријаУреди
хабитус
изданак
Бели глог
Crataegus pentagyna
Crataegus pentagyna
Crataegus pentagyna
Crataegus pentagyna
Crataegus pentagyna
_02.jpg)
_01.jpg)
.jpg)
РеференцеУреди
- ^ Palmer E.J. (1925). „Synopsis of North American Crataegi”. Journal of the Arnold Arboretum. 6 (1–2): 5—128.
- ^ Phipps, J.B., O'Kennon, R.J., Lance, R.W. (2003). Hawthorns and medlars. Royal Horticultural Society, Cambridge, U.K.
- ^ Phipps, J.B.; Robertson, K.R.; Smith, P.G.; Rohrer, J.R. (1990), „A checklist of the subfamily Maloideae (Rosaceae)”, Canadian Journal of Botany, 68 (10): 2209—2269, doi:10.1139/b90-288
- ^ Phipps, J.B. (2015), „Crataegus”, Ур.: L. Brouillet; K. Gandhi; C.L. Howard; H. Jeude; R.W. Kiger; J.B. Phipps; A.C. Pryor; H.H. Schmidt; J.L. Strother; J.L. Zarucchi, Flora of North America North of Mexico, Volume 9: Magnoliophyta: Picramniaceae to Rosaceae, New York, Oxford: Oxford University Press, стр. 491—643, ISBN 978-0-19-534029-7
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 „Glog (Crataegus)”. Plantea (на језику: хрватски). 2015-01-29. Приступљено 2019-08-30.
ЛитератураУреди
Спољашње везеУреди
| Глог на Викимедијиној остави. |
| Викиврсте имају више информација о чланку Глог. |