Куна златица

За друге употребе, погледајте Златица (вишезначна одредница).

Куна златица или златка (лат. Martes martes) врста је сисара из рода куна.

Куна златица
Pine Marten in Kent.jpg
Martes martes
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
M. martes
Биномно име
Martes martes
European Pine Marten area.png
ареал

ОписУреди

Има издужено и витко тело, дужине до 48 cm са репом дужине 28 cm. Шиљата њушка је тамно обојена, са оштрим зубима. Има широке, длакаве и покретљиве уши. Кратке ноге покривене су тамном длаком, чак и на табанима. Под вратом има карактеристичну бледожуту мрљу. Тело јој је прекривено сјајном, кратком, тамносмеђом длаком.

Станиште и ареалУреди

Ово је шумска животиња која се настањује у шупљем дрвећу. Живи у четинарским и мешаним шумама у брдским областима, али и у низијама. Живи скоро у целој Европи и западној Азији.

Начин животаУреди

Добро се пење по стаблима. Ноћна је животиња и излази у лов пред залазак сунца. Лови мале животиње и птице, попут мишева, пухова, веверица, зечева, а упада и у живинарник и коље живину и испија јаја. Дешава се и да упада у пчелињаке због меда. Пари се за време лета, у току јула или августа, а захваљујући одложеној бременитости, тек следећег пролећа окоти најчешће три до четири, а максимално седам младунаца у шупљинама стабала или у напуштеним гнездима птица или веверица.

ЛовУреди

Лове је због квалитетног и цењеног крзна. Најлакше је лове по снегу због трагова које оставља, а лове је и на замке од гвожђа, а као мамац се узима хлеб испечен са црним луком и непосољеном масти, са додатком меда и камфора. Иако је ово крволочна животиња, могуће ју је припитомити.

У неким земљама Европе где је број куна значајно опао, укључујући Србију, лов на куну (и златицу и белицу) је ограничен.[2]

ИзвориУреди

  1. ^ Herrero, J.; Kranz, A.; Skumatov, D.; Abramov, A.V.; Maran, T. & Monakhov, V.G. (2016). „Martes martes”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2016-3. International Union for Conservation of Nature. 
  2. ^ Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog II Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2018). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10

ЛитератураУреди

  • Симоновић, Д. и сарадници. 1953. Природописни атлас СИСАРИ. Знање: Београд.
  • Чинери, М. Велика енциклопедија животиња. ИТП „Змај“: Нови Сад. 2001. ISBN 978-86-489-0303-7.

Спољашње везеУреди