Лисица је назив за 27 врста животиња из породице паса и то из родова праве лисице (Vulpes) и дугоуха лисица (Otocyon) из племена Vulpini, родова псеудолисице (Lycalopex), лисица ракојед (Cerdocyon) и краткоуха лисица (Atelocynus) из племена Canini, као и из рода сиве лисице (Urocyon).[1] Лисице живе на свим континентима, осим на Антарктику.

Лисица
риђа лисица (Vulpes vulpes)
риђа лисица (Vulpes vulpes)
Научна класификацијаEdit this classification
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Инфраред: Cynoidea
Породица: Canidae
Укључене групе
Кладистички укључене, мада традиционално искључене из таксона

Све остале врсте у племену Canini

У српском језику се овим именом углавном назива риђа лисица (Vulpes vulpes) са око 47 препознатих подврста.[2] Како постоји у скоро сваком делу света, постала је и део фолклора многих народа и културних групација.

ОписУреди

Лисица је висока од 40 до 50 cm, а дужина јој износи око 110 cm, док само на реп отпада око 40 cm. Маса јој је обично од 8 до 10 kg. Што се тиче старости лисица, оне могу да доживе до 15 година, мада је просек око 12. Спада у породицу паса; траг јој се може помешати са трагом мањег пса, али се разликује по томе што јој је траг ужи од псећег. Лисица испред улаза у јаму обично нема много избачене земље, јер док копа земљу сабија на зидове ходника. Величина територије коју лисица сматра својом обично износи око 4 km², а јаме су углавном концетрисане на ивицама шума, близу насеља и у близини економија салаша. Лови се помоћу хајки, паса, јамарењем, чекањем, гвожђима, разним замкама, тровањем итд.[3]

Сива лисица је једна од само две псеће врсте за које је познато да се редовно пењу на дрвеће; друга је ракунолики пас.[4]

ИсхрахаУреди

Лови и храни се у зависности од околности, од корења, преко инсеката, гмизаваца, птица, до ситнијих сисара.[5][6] Исхрана лисица углавном се састоји од бескичмењака попут инсеката и ситних кичмењака, попут гмизаваца и птица, а може обухватати и јаја и биљке. Многе врсте су предаторске грабљивице, али неке, као што је лисица ракојед, имају специјализоване дијете. Већина врста лисица конзумира око 1 кг хране дневно. Лисице отпремају вишак хране и затрпавају је за каснију конзумацију, обично под лишћем, снегом или земљом.[7][8]

РазмножавањеУреди

Живе углавном усамљеничким животом, а само за време парења долази до зближавања мужјака и женки. У току сезоне парења женка се оглашава карактеристичним лавежом, а мужјаци завијањем. Лисица младунце носи од 50 до 56 дана. Када се окоте, младунци у просјеку имају масу око 80 грама, а на врху репа и на грудима имају праменове бијеле длаке.

Осамостаљују се након око 4 мјесеца послије коћења, али настављају да живе на територији родитеља док са око 10 месеци не постану полно зрели. Мада се претежно хране животињском храном (мишевима, малим зечевима, младим фазанима и стрвинама), такође је утврђено да у одређеним добима године узимају и храну биљног поријекла.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Macdonald, David W.; Sillero-Zubiri, Claudio, ур. (2004). The biology and conservation of wild canids (Nachdr. d. Ausg. 2004. изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 49. ISBN 978-0-19-851556-2. 
  2. ^ Lloyd, H.G. (1981). The red fox (2. impr. изд.). London: Batsford. стр. 21. ISBN 978-0-7134-1190-4. 
  3. ^ Брем А , Живот животиња, Београд, 1956. г., стр. 749—757
  4. ^ Lavigne, Guillaume de (19. 3. 2015). Free Ranging Dogs – Stray, Feral or Wild? (на језику: енглески). Lulu Press, Inc. ISBN 978-1-326-21952-9. 
  5. ^ Fedriani, J.M.; T. K. Fuller; R. M. Sauvajot; E. C. York (5. 7. 2000). „Competition and intraguild predation among three sympatric carnivores” (PDF). Oecologia. 125 (2): 258—270. Bibcode:2000Oecol.125..258F. PMID 24595837. doi:10.1007/s004420000448. hdl:10261/54628. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 6. 10. 2011. 
  6. ^ Fox, David L. (2007). „Vulpes vulpes (red fox)”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. 
  7. ^ Burrows, Roger (1968). Wild fox. Newton Abbot: David & Charles. ISBN 978-0-7153-4217-6. 
  8. ^ Macdonald, David W. (26. 4. 2010). „Food Caching by Red Foxes and Some Other Carnivores”. Zeitschrift für Tierpsychologie. 42 (2): 170—185. doi:10.1111/j.1439-0310.1976.tb00963.x. 

Спољашње везеУреди