Ловћен
Ловћен је планина у Црној Гори. Она се налази у југозападном делу земље и протеже се до обала Јадранског мора. Два највећа врха планине су Штировник (1.749 m) и Језерски врх (1.657 m). На Ловћену, на Језерском врху се налази Његошев маузолеј. На планини се налази и национални парк Ловћен. На Ловћену живи 1.158 врста биљака од којих су 4 ендемске врсте.
| Ловћен | |
|---|---|
 Штировник, највиши врх Ловћена, виђен са Језерског врха | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Штировник |
| Ндм. висина | 1.749 m |
| Координате | 42° 24′ 00″ С; 18° 49′ 00″ И / 42.4° С; 18.816667° И |
| Географија | |
  Ловћен | |
| Државе |  Црна Гора |
Контроверзе око маузолејаУреди
Најмонументалнији споменик националног парка Ловћен је Његошев маузолеј, подигнут на Језерском врху, месту које је овај истакнути песник и мислилац још за живота изабрао за вечни починак.
Његош је још за живота саградио на Језерском врху капелицу у којој је доцније и сахрањен. По аустријској окупацији Црне Горе у време Првог светског рата, ова је црква срушена (и Његошево тело пренето у Цетињски манастир) да би поново била обновљена у време краља Александра, двадесетих година прошлог века. Тадашња комунистичка власт у Црној Гори је 1970. године почела припреме за њено рушење и изградњу маузолеја који је у стилу бечке сецесије замислио вајар Иван Мештровић. Мештровић, мада светски познат, никада није био на Ловћену.
Југословенска јавност се узбунила и масовно протестовала против кршења Његошеве последње воље и рушења скромне задужбине у корист монументалне грађевине какву Његош никада не би желео.
ГалеријаУреди
Поглед на „камено море”
Језерски врх
Црногорски војници на Језерском врху, октобар 1914.
Види јошУреди
ЛитератураУреди
- „Његошев маузолеј на Ловћену”. Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
