Ловћен

планина у Црној Гори

Ловћен је планина у Црној Гори. Она се налази у југозападном делу земље и протеже се до обала Јадранског мора. Два највећа врха планине су Штировник (1.749 m) и Језерски врх (1.657 m). На Ловћену, на Језерском врху се налази Његошев маузолеј. На планини се налази и национални парк Ловћен.[1] На Ловћену живи 1.158 врста биљака од којих су 4 ендемске врсте.

Ловћен
Штировник, највиши врх Ловћена, виђен са Језерског врха
Географске карактеристике
Највиша тачкаШтировник
Ндм. висина1.749 m
Координате42° 24′ 00″ С; 18° 49′ 00″ И / 42.4° С; 18.816667° И / 42.4; 18.816667 42° 24′ 00″ С; 18° 49′ 00″ И / 42.4° С; 18.816667° И / 42.4; 18.816667
Географија
Ловћен на карти Црне Горе
Ловћен
Ловћен
Државе Црна Гора

Контроверзе око маузолеја

уреди

Најмонументалнији споменик националног парка Ловћен је Његошев маузолеј, подигнут на Језерском врху, месту које је овај истакнути песник и мислилац још за живота изабрао за вечни починак.

Његош је још за живота саградио на Језерском врху капелицу у којој је доцније и сахрањен. По аустријској окупацији Црне Горе у време Првог светског рата, ова је црква срушена (и Његошево тело пренето у Цетињски манастир) да би поново била обновљена у време краља Александра, двадесетих година прошлог века. Тадашња комунистичка власт у Црној Гори је 1970. године почела припреме за њено рушење и изградњу маузолеја који је у стилу бечке сецесије замислио вајар Иван Мештровић. Мештровић, мада светски познат, никада није био на Ловћену.

Југословенска јавност се узбунила и масовно протестовала против кршења Његошеве последње воље и рушења скромне задужбине у корист монументалне грађевине какву Његош никада не би желео.

Галерија

уреди

Види још

уреди

Литература

уреди
  • „Његошев маузолеј на Ловћену”. Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Спољашње везе

уреди
  1. ^ Rovinski, Pavel Apolonovič (1999). Zapisi o Crnoj Gori. Podgorica. стр. 110—115. ISBN 8649501125.