Отворите главни мени

Цетињски манастир је један од најзначајнијих манастира Српске православне цркве. Налази се на Цетињу, а припада Митрополији црногорско-приморској. Посвећен је празнику Рођења Пресвете Богородице. Првобитно је подигнут 1484. године, као нови катедрални манастир Зетске митрополије.[1] У раздобљу од 1493. до 1496. године, при овом манастиру је радила чувена Цетињска штампарија, најстарија штампарија у српским земљама.[2] Стари манастир је пострадао 1692. године од Сулејман паше, [3] [4] након чега је подигнут нови манастирски комплекс, који је у више наврата дограђиван. У манастиру се чувају бројна културна добра.

Цетињски манастир
Cetinje monastery.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
Оснивање1484.
ОснивачИван Црнојевић
МестоЦетиње
Држава Црна Гора

Садржај

ИсторијаУреди

 
Цетињски манастир (између 1890. и 1900)
 
Детаљи манастира
 
Детаљи манастира

Сазидао га је 1484. године Иван Црнојевић, владар Зете, и тада је постао сједиште Зетске епархије. Послије 1493. владике ове епархије звали су се „црногорски и приморски“. Манастир је срушен до темеља 1692. од стране Турака, а обновио га је владика Данило, на месту недалеко од првобитне локације. Том приликом у нови манастир је уграђено камење из старог, а пренета је и плоча са грбом Црнојевића и посветом Ивана Црнојевића. 1712. манастир је био спаљен од босанског везира Ахмет паше [5]., а обновио га је око 1743. црногорски митрополит Сава Петровић Његош. Махмуд-паша Бушатлија га је спалио 1785. године а обновио га је Петар I Петровић Његош. Владимир Броневски почетком 19. вијека манастирску цркву помиње као петокуполну [6] , а данас нема такав изглед. Више пута је дограђиван, а садашњи изглед датира из 1927. године. У манастиру се налази Црква Рођења Богородице у којој се налазе мошти Светог Петра Цетињског.

У манастиру се чувајуУреди

РеференцеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Јанковић 1984, стр. 199-204.
  2. ^ Медаковић 1993, стр. 425-440.
  3. ^ Буровић, Каплан (2014). Скадар, pp. 46. Ниш: Штампарија Викторија. 
  4. ^ Станојевић 1975c.
  5. ^ Дабовић, Ђоко (2006). Племе Шестани, стр. 114. Бар: Удружење грађана Шестани. 
  6. ^ Броневски, Владимир (1995). Записи о Црној Гори и Боки, стр. 62. Подгорица: ЦИД. 
  7. ^ Судбина руке Светог Јована Крститеља, руке која је крстила Исуса („Вечерње новости“, 13. април 2015)

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди