Митрополит цетињски Сава
Сава (Саватије Калуђеровић; преминуо 1697) био је скендеријско-приморски митрополит од 1694. до 1697. године.[1]
| Сава (Саватије) Калуђеровић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Место рођења | Очинићи, Црна Гора |
| Место смрти | Цетиње, Црна Гора |
| митрополит црногорски | |
| Године | (1694-1697) |
| Претходник | Висарион III Бориловић |
| Наследник | Данило Шћепчевић |
На положај цетињског митрополита/владике уместо митрополита Висариона III Бориловића, дошао је Сава Калуђеровић (1692—1697). Сава је био из места Очинићи, надомак Цетиња и ступио је на положај у тешком времену. Након продора Скадарског паше Сулејмана на Цетиње и разора цетињског манастира 1692. владичанска столица је била упражњена наредне две године.[2] Сава је стога посвећен за владику с благословом патријарха српског Арсенија, [3] 27. новембра 1694. у Херцег Новом од стране бившег београдског митрополита Симеона Љубибратића, захумског митрополита Саватија Љубибратића и херцеговачког Герасима.[4] На том положају задржао се до 1697. године, када га замењује новоизабрани митрополит Данило Шћепчевић, родоначелник владичанске куће Петровићи Његоши. Столовао је у манастиру Добрска Ћелија где је и покопан. Пре избора за митрополита био је игуман Цетињског манастира, а по смрти митрополита Висариона је био на челу митрополије, и до званичног изора за митрополита. Сулејман-паша Бушатлија је на Цетињу доживео млетачко рушење Цетињског манастира. Судбина манастира је била, са Млечанима, као и манастира Тврдоша. Лагумали су га и подигли у ваздух, а то је и ранило пашу. Огорчени Турци су потом цијели манастир сравнили са земљом. Нови владика је изабран тек 1694. године у особи игумана Саве или каснијег митрополита Саве Очинића.[5] Сава је ишао у Скадар 1693, године и паша га је глобио са 250.000 пјастара. Сава Очинић је за владику посвећен у Новоме гдје су прибјегли тројица владика, који су чинили припрему за ту посвету. То су примијетили католици и конгрегација пропаганде - инквизиција и папски нунције о томе предаје млетачкој влади меморијал. Смрћу владике Саве у Црној Гори престаје млетачки утицај.[6]
Референце уреди
- ^ Вуковић 1996, стр. 430.
- ^ Станојевић 1975, стр. 94.
- ^ Томановић, Лазар (1899). Г. Руварац и Монтенегрина. Сремски Карловци. стр. 84.
- ^ Projekat Rastko Cetinje - Povijest
- ^ Томановић, Лазар (1899). Г. Руварац и Монтенегрина. Сремски Карловци. стр. 79.
- ^ Томановић, Лазар (1899). Г. Руварац и Монтенегрина. Сремски Карловци. стр. 82, 83, 85.
Литература уреди
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
- Миловић, Јевто М. (1956). Зборник докумената из историје Црне Горе (1685—1782). Цетиње: Историски институт.
- Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVII вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 89—227.
Спољашње везе уреди
