Аеродром Подгорица
Аеродром Подгорица (познат и као аеродром Голубовци; IATA: TGD, ICAO: LYPG) налази се у Голубовцима, у градској општини Зета, 12 km јужно од главног града Црне Горе, Подгорице. На аеродрому су смештене техничке базе националног авио-превозника „Ер Монтенегро”. Подгорички аеродром пружа услуге у редовном и јавном саобраћају и чартер превозу.
| Аеродром Подгорица | |||
|---|---|---|---|
|
| |||
| Општи подаци | |||
| IATA | TGD | ||
| ICAO | LYPG | ||
| Тип | Међународни | ||
| Оператор | Аеродроми Црне Горе | ||
| Отворен | 1961. | ||
| Држава |  Црна Гора
| ||
| Локација | Голубовци | ||
| Најближи град | Подгорица | ||
| Градови који се служе аеродромом |
Подгорица | ||
| Надморска висина | 43 m | ||
| Координате | 42° 21′ 34″ N 19° 15′ 07″ E / 42.35944° С; 19.25194° И | ||
| Полетно-слетне стазе | |||
| Смер | Дужина | Површина | |
| m | ft | ||
| 18/36 | 2.500 | 8.202 | асфалт[1] |
Аеродром Подгорица је један од два јавна аеродрома у Црној Гори, док је други је аеродром Тиват. Аеродром имао знатан пораст путника последњих година, последњих година је по броју путника то прва ваздушна лука Црне Горе. 2024. година је била са највећим забележеним бројем путника, када је кроз аеродром у Подгорици прошло више од 1,7 милиона путника[2].
Историја
уредиИсторија цивилног ваздухопловства у Подгорици почиње 29. маја 1928. године слетањем двокрилца Аеропут Потез 29/2 на травнату писту у Ћемовском пољу. Овај лет је био други део експерименталне кружне руте, са почетком и завршавањем у Београду, преко Скопља, Подгорице, Аеродрома Мостар и Сарајева, са циљем да се испита одрживост редовног ваздушног саобраћаја на југу Краљевине Југославије.[3]
5. маја 1930. године на писту код Старе Вароши слетео је авион „Аеропут Фарман Ф.300“, који је превозио путнике на релацији Београд – Сарајево – Подгорица, чиме је почео путнички ваздушни саобраћај у Подгорици.
Током Другог светског рата, аеродром у Подгорици користиле су окупационе силе Осовине, што га је учинило метом за разорна савезничка бомбардовања 1943. и 1944.
Редовни превоз путника на аеродрому почео је 8. априла 1946., са три недељна лета на релацији Подгорица - Београд. Услугом је обављао ЈАТ, користећи авионе Даглас C-47, преуређене за путничке потребе. У априлу 1957. ЈАТ је почео са редовним карго летовима за Београд, преко Сарајева. Локација аеродрома је била ограничавајући фактор за даље ширење, што је резултирало одлуком да се нови аеродром изгради јужније и даље од урбаног подручја Подгорице.
Аеродром Подгорица постоји на својој садашњој локацији од 1961., дели асфалтну писту димензија 2.500 м × 45 м са ваздушном базом Подгорица, при чему је стари аеродром пребачен у употребу у општој авијацији.[3] Објекти аеродрома су претрпели значајну експанзију 1977.
Аеродром Подгорица је 1996. постао база за Монтенегро ерлајнс, а флота авиокомпаније је у почетку била један Фокер Ф28.
Због близине објеката ваздушне базе Подгорица, путнички терминал аеродрома је претрпео мања оштећења током НАТО бомбардовања Југославије 1999.
Од изградње 1961. до 2003., Аеродром Подгорица је био у власништву и под управом београдског ЈАТ ервејза. Авио-компанија је управљала Аеродром Подгорица као доводницом ка свом београдском чворишту, при чему су летови Подгорица - Београд чинили огромну већину путничког саобраћаја. Ова пракса је углавном окончана преносом власништва аеродрома на државно јавно предузеће Аеродроми Црне Горе, који се догодио 23. априла 2003.
Објекти аеродрома су подвргнути великој надоградњи 2006., укључујући изградњу нове зграде путничког терминала, проширење платформе, ремонт система писта и ажурирани систем осветљења аеродрома.
Редовне линије
уредиСледеће редовне путничке авио-компаније користе подгоричку ваздушну луку (март 2025.):
Статистика
уреди| Година | Путници | Промена |
|---|---|---|
| 2004. | 327.616 |  8%
|
| 2005. | 319.665 |  2%
|
| 2006. | 400.040 | 25%
|
| 2007. | 465.234 | 16%
|
| 2008. | 544.907 | 17%
|
| 2009. | 455.642 | 16%
|
| 2010. | 661.575 | 45%
|
| 2011. | 619.676 | 6%
|
| 2012. | 639.354 | 3%
|
| 2013. | 690.009 | 8%
|
| 2014. | 701.594 | 2%
|
| 2015. | 748.905 | 7%
|
| 2016. | 872.655 | 17%
|
| 2017. | 1.054.276 | 21%
|
| 2018. | 1.208.527 | 15%
|
| 2019. | 1.297.367 | 7%
|
| 2020. | 343.187 | 74%
|
| 2021. | 652.683 | 90%
|
| 2022. | 1.266.893 | 94%
|
| 2023. | 1.657.522 | 31%
|
| 2024. | 1.757.522 | 6%
|
 |
| Последњи унос: 14.05.2025. |
Најпрометније линије
уреди| Бр. | Аеродром | Путници | ||
|---|---|---|---|---|
| 1. |  Србија, Аеродром Никола Тесла Београд |
314.226 | ||
| 2. |  Турска, Аеродром Истанбул |
214.505 | ||
| 3. |  Аустрија, Аеродром Беч |
176.327 | ||
| 4. |  Пољска, Аеродром Варшава |
79.655 | ||
| 5. |  Уједињено Краљевство, Аеродром Лондон-Стенстед |
56.932 | ||
| Извор: ec.europa.eu | ||||
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „World Aero Data: PODGORICA - LYPG”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2007. г. Приступљено 15. 02. 2019.
- ^ https://www.exyuaviation.com/2025/01/podgorica-airport-registers-busiest-year.html
- ^ а б „History of Podgorica Airport”. Aerodromi Crne Gore (на језику: енглески). 2019-12-10. Приступљено 2025-03-24.
- ^ https://www.exyuaviation.com/2025/03/summer-2025-air-montenegro.html
- ^ https://www.portalanalitika.me/clanak/aerodromi-eurowings-najavio-seriju-carter-letova-na-ruti-salzburg-podgorica
