Отворите главни мени

Рајанер (Ryanair) је ирска нискотарифна авио-компанија са седиштем у Даблину. Урачунава се како у највеће европске нискотарифне авио-превознике тако у најуспешније авио-компаније са своје 362 линије у 22 државе. Велики развој компаније је уследио после дерегулације авиосаобраћаја у Европи 1997. Компанија спада у једну од најконтроверзних авио-превозника. Док је на једну страну хваљена за своје конзеквентно пословање које доноси путнику ниске цене, на другој страни је критикована од стране синдиката због понашања према запосленима, скривеним таксама и додатним наплатама за путнике.

Рајанер
Ryanair
Ryanair Logo.png
ИАТА ИКАО Ознака
FR RYR Ryanair
Основана1985.
Флота319
Дестинације185
СедиштеДаблин,  Ирска
Веб-сајтwww.ryanair.com

Пословни подациУреди

 
Седиште Рајанера у Даблину.

Компанију су основали 1985. Кристи Рајан (Christy Ryan), Лиам Лонеген (Liam Lonergan) и Тони Рајан (Tony Ryan). Кристи Рајан је био из Вотерфорда, места у јужној Ирској. Лиам Лонеген је ту имао туристчку агенцију и био тур-оператор. Тони Рајан је претходно био основао једну малу авио-компанију Гинес Пит Авијација (Guinness Peat Aviation). Идеја оснивача је била да превозе путнике из Уједињеног Краљевства тј. Лондона за Вотерфорд у Ирској. При томе је било потребно да се превазиђе дуопол државних компанија Ер Лингус и Бритиш ервејз. По тадашњим правилима делимично дерегулиране Европске заједнице било је довољно да једна од држава чланица одобри летове. Из протекционистичких разлога, како би заштитила Ер Лингус ирска влада није одобрила летове, али је слободном тржишту отворена британска влада Маргарет Тачер одобрила летове. Са петнаестоседишним пропелерским Ембраером компанија је започела летове на релацији Ирска-Уједињено Краљевство. Прво се летело из Вотерфорда за Лондон-Гетвик, а 1986. је дошла и друга линија из Даблина за Лондон-Лутон. На две линије и са два авиона компанија је превезла 82.000 путника за једну годину.

Док се број путника све више повећавао, компанија је правила губитке. Зато јој је 1991. требало реструктурирање. Тај задатак је био поверен Мајкл О'Лири (Michael O'Leary). Њему је од стране оснивача предложено да погледа концепт пословања америчке авио-компаније Саусвест (Southwest). Тај концепт „без додатка/оптерћења“ (енгл. "no frills") подразумевао је само једну категорију седишта у авиону и ограничење на један тип авиона. Од 1993. ОЛири води компанију. 1995. је превезла 2,25 милиона путника.

Од 1997. је у Европској унији дозвољено авио-компанијама да лете на релацијама других земаља чланица. То јо компанија Рајанер искорила за екпанзију. После успешног пласирања акција на берзама у Даблину и Њујорку, компанија је увела нове летове према одредиштима у континенталном делу Европе. Осим у земљама ЕУ компанија лети за Мароко и Норвешку.

Превезени путнициУреди

 
Рајанер Боинг 737
 
Број путника превезених Рајанером до 2008. године
 
Унутрашњост Рајанер авиона.
Година путници промена у %
1985 5,000
1986 82,000  1540
1987 322,000  292
1988 592,000  83,8
1989 644,000  8,7
1990 745,000  15,6
1991 651,000  12,6
1992 945,000  45,1
1993 1,120,000  18,5
1994 1,666,000  48,7
1995 2,260,000  35,6
1996 2,950,000  30,5
1997 3,730,000  26,4
1998 4,629,000  24,1
1999 5,358,000  15,7
2000 7,002,000  30,6
2001 9,355,000  33,6
2002 13,419,000  43,4
2003 19,490,000  45,2
2004 24,635,000  26,4
2005 35,000,000  42,2
2006 40,500,000  15,7
2007 49,000,000  21
2008 57,700,000  17,7
2009 65,300,000  13,1
2010 72,200,000  10,5
2011 76,400,000  5,8
2012 79,300,000  5,6
2013 81,000,000  2,1
2014 87,000,000  6,9

Флота летелицаУреди

 
Рајанер Боинг 737-800.

Рајанер лети искључиво са већим летјелицама него највећи конкурент Изиџет. Компанија је наручила 120 Боинга 737-800, док има додатне опције за куповину 193 [[Боинг 737-800. Нацрт будућег пословања предвиђа да се користе кожна седишта у авионима због лако и брзог чишћења. Такође се превиђа да сви авиони имају винглетс (енгл. winglets). Због константне испоруке нових летјелица број авиона у флоти се непрекидно мења.

ОдредиштаУреди

Главна база је аеродром Лондон-Стенстед са кога Рајанер има 88 линија. Поред тога компанија има следеће додатне базе: Брисел-Шарлроа, Даблин, Франкфурт-Хан, Глазгов, Ковентри, Корк, Ливерпул, Милано, Марсељ, Пиза, Рим, Шанон, Стокхолм-Скаваста, Ђирона

Авиони са посадама су на тим базама стационирани и одатле лете за остала одредишта. Рајанер је компанија која често лети на споредне аеродроме, где су трошкови услуга знатно мањи него на великим аеродромима. То углавном значи да су ти аеродроми удаљени далеко од великих градова. Пример: Аеродром Торп који компанија рекламира и наводи као Осло удаљен је од Осла 150km. Такође, аеродром Париз Бове (Paris Beauvais) удаљен је 35 km од самог Париза.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Boeing 737 Orders & Deliveries”. The Boeing Company. 31. 8. 2015. Приступљено 14. 9. 2015. 

Спољашње везеУреди