Улцињ
Улцињ (алб. Ulqin или Ulqini, итал. Dulcigno) је градско насеље у општини Улцињ, у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 10.707 становника (према попису из 2003. било је 10.828 становника).
Улцињ | |
|---|---|
 Улцињ - поглед са тврђаве | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Црна Гора |
| Општина | Улцињ |
| Становништво | |
| — (2011) |  10.707 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 55′ 28″ С; 19° 12′ 25″ И / 41.92443° С; 19.20685° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Улцињ Улцињ на мапи Црне Горе | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 85360 85361 85362 |
| Позивни број | 030 |
| Регистарска ознака | UL |
ЕтимологијаУреди
Према једној теорији, Улцињ се прво звао Колхинон, по грчким колонистима из Колхиде, који су га основали. Римљани су га звали Kolhinium. [1] Од тога Кол-хинијума касније настаје Ул-цињ. О имену Улцињ је писано у никшићким новинама „Невесиње“ из 1899. године, број 21. „Мајков. Ђ. Даничић, који је превео Мајкова, не употребљава ни Уњин ни Улцињ, него Оцињ, који и одговара старосрпском Лицин, јер се српско Л претворило у О. Прва имена мора да долазе од итал. Dulcigno. По цијелом приморју не чује се друкчије него Оцињ." Иларион Руварац у „Монтенегрини“ из 1899. г. на 72. страни помиње Оцињ и Бар. [2] Каплан Буровић наводи податак да су Колхи основали Улцињ, а живјели су на тлу данашње Свете Горе. [3]
ИсторијаУреди
Почетком 7. вијека, византијска провинција Превалитана, којој је припадао и древни Улцињ, опустошена је од стране Авара и Словена, а домађе романизовано становништво се највећим дијелом повукло у приморске области. Иако је у то вријеме пострадао, Улцињ није сасвим запустио, већ се током 8. и 9. вијека постепено обнављао.[4][5]
Почетком 10. вијека, Улцињ је још увијек био изван домашаја византијске Драчке теме, која је према сјеверу допирала само до града Љеша, али већ средином истога вијека, у вријеме настанка историографског списа De administrando imperio, Драчка тема је на сјеверу поред Љеша већ увелико обухватала и градове Улцињ и Бар, на граници према кнежевини Дукљи.[6]
Почетком 11. вијека, у вријеме јачања византијске власти током позних година владавине цара Василија II (ум. 1025), Улцињ се и даље налазио у саставу Драчке теме, све до устанка под дукљанским кнезом Стефаном Војиславом око 1035. године, чиме је започет процес потискивања византијске власти према југу.[7]
Крајем 12. вијека, Улцињ је заједно са осталом Зетом потпао под власт великог жупана Стефана Немање и од тада се налазио у саставу српске државе Немањића, све до друге половине 14. вијека, када је потпао под власт државе Балшића.[8]
Ослобођењем Улциња од турске власти и оснивањем школе, родитељи муслиманске дјеце су гувернеру војводи Сими Поповићу рекли да више неће слати дјецу у црногорску школу, јер се у њој посрбљују, учећи српски језик. Добили су допуштење да њихова дјеца не морају ићи у школу. Касније Улцињ напушта око 200 муслиманских порордица, а досељава око 150 црногорских.[9]
ДемографијаУреди
У насељу Улцињ живи 7.810 пунољетних становника, а просјечна старост становништва износи 35,1 година (34,4 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 2.916 домаћинстава, а просјечан број чланова по домаћинству је 3,67.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 13 | 17 | ||
| 80+ | 70 | 80 | ||
| 75—79 | 94 | 146 | ||
| 70—74 | 159 | 195 | ||
| 65—69 | 222 | 246 | ||
| 60—64 | 267 | 250 | ||
| 55—59 | 251 | 248 | ||
| 50—54 | 349 | 363 | ||
| 45—49 | 417 | 395 | ||
| 40—44 | 356 | 395 | ||
| 35—39 | 335 | 355 | ||
| 30—34 | 335 | 352 | ||
| 25—29 | 357 | 370 | ||
| 20—24 | 425 | 392 | ||
| 15—19 | 486 | 448 | ||
| 10—14 | 459 | 422 | ||
| 5—9 | 411 | 417 | ||
| 0—4 | 382 | 349 | ||
| Просек : | 352 | 112 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 4.136 | 1.367 | 2.615 | 103 | 34 | 17 |
| Женски | 4.252 | 900 | 2.666 | 568 | 95 | 23 |
| УКУПНО | 8.388 | 2.267 | 5.281 | 671 | 129 | 40 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.825 | 37 | 5 | 93 | 88 |
| Женски | 1.000 | 5 | 0 | 17 | 34 |
| УКУПНО | 2.825 | 42 | 5 | 110 | 122 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 80 | 94 | 227 | 413 | 164 |
| Женски | 14 | 11 | 220 | 186 | 26 |
| УКУПНО | 94 | 105 | 447 | 599 | 190 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 16 | 31 | 206 | 77 | 43 |
| Женски | 17 | 18 | 90 | 148 | 74 |
| УКУПНО | 33 | 49 | 296 | 225 | 117 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 71 | 0 | 0 | 180 | |
| Женски | 30 | 0 | 2 | 108 | |
| УКУПНО | 101 | 0 | 2 | 288 | |
Познате личностиУреди
- Ђурађ II Страцимировић Балшић, владар средњовековне Зете.
- Шабетај Цви, рабин и оснивач јеврејске шабетијанске секте, умро у Улцињу 1676. године
- Каплан Буровић, српски књижевник и албанолог
ГалеријаУреди
Стари дио Улциња
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Буровић, Каплан (2014). Скадар, pp. 15., 25. Ниш: Штампарија Викторија.
- ^ Руварац, Иларион (1899). Монтенегринa, pp. 72.
- ^ INTERVJU: Kaplan Burović - Mnogi su hteli da me likvidiraju zato što sam otkrio istinu! (04.03.2018), 2. сат, 21. минута, након 30. секунде.
- ^ Ковачевић 1967, стр. 279–444.
- ^ Ковачевић 1981, стр. 109-124.
- ^ Ферјанчић 1959, стр. 34.
- ^ Ћирковић 1981, стр. 180–196.
- ^ Ћирковић 1970, стр. 3–93. sfn error: multiple targets (2×): CITEREFЋирковић1970 (help)
- ^ Аполонович Ровински, Павел (2004). Студије о Црној Гори. Подгорица: ЦИД. стр. VII.
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
ЛитератураУреди
- Божић, Иван (1970). „Доба Балшића (други део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 49—133.
- Божић, Иван (1970). „Зета у Деспотовини” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 135—275.
- Божић, Иван (1970). „Владавина Црнојевића” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 277—370.
- Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.
- Божић, Иван (1982). „Распад млетачког система у Приморју”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 403—413.
- Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека” (PDF). Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444.
- Ковачевић, Јован И. (1981). „Досељење Словена на Балканско полуострво”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 109—124.
- Ћирковић, Сима (1970). „Зета у држави Немањића” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (1). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—93.
- Ћирковић, Сима (1970). „Доба Балшића (први део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—48.
- Ћирковић, Сима (1981). „Осамостаљивање и успон дукљанске државе”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 180—196.
- Спремић, Момчило (1982). „Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—204.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
