Улцињ (алб. Ulqin или Ulqini, итал. Dulcigno) је градско насеље у општини Улцињ, у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 10.707 становника (према попису из 2003. било је 10.828 становника).

Улцињ
Свјетлопис Улциња-8, 2.8.2015.jpg
Улцињ - поглед са тврђаве
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаУлцињ
Становништво
 — (2011)Пад 10.707
Географске карактеристике
Координате41° 55′ 28″ С; 19° 12′ 25″ И / 41.92443° С; 19.20685° И / 41.92443; 19.20685
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Улцињ на мапи Црне Горе
Улцињ
Улцињ
Улцињ на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85360
85361
85362
Позивни број030
Регистарска ознакаUL

ЕтимологијаУреди

Према једној теорији, Улцињ се прво звао Колхинон, по грчким колонистима из Колхиде, који су га основали. Римљани су га звали Kolhinium. [1] Од тога Кол-хинијума касније настаје Ул-цињ. О имену Улцињ је писано у никшићким новинама „Невесиње“ из 1899. године, број 21. „Мајков. Ђ. Даничић, који је превео Мајкова, не употребљава ни Уњин ни Улцињ, него Оцињ, који и одговара старосрпском Лицин, јер се српско Л претворило у О. Прва имена мора да долазе од итал. Dulcigno. По цијелом приморју не чује се друкчије него Оцињ." Иларион Руварац у „Монтенегрини“ из 1899. г. на 72. страни помиње Оцињ и Бар. [2] Каплан Буровић наводи податак да су Колхи основали Улцињ, а живјели су на тлу данашње Свете Горе. [3]

ИсторијаУреди

 
Српска православна црква Светог Николе у Улцињу
 
Гроб поморског капетана и управитеља Улцињске луке Илије М. Миаиловића у Улцињу
 
Гроб Шута Спахића Дрекаловића у Улцињу

Почетком 7. вијека, византијска провинција Превалитана, којој је припадао и древни Улцињ, опустошена је од стране Авара и Словена, а домађе романизовано становништво се највећим дијелом повукло у приморске области. Иако је у то вријеме пострадао, Улцињ није сасвим запустио, већ се током 8. и 9. вијека постепено обнављао.[4][5]

Почетком 10. вијека, Улцињ је још увијек био изван домашаја византијске Драчке теме, која је према сјеверу допирала само до града Љеша, али већ средином истога вијека, у вријеме настанка историографског списа De administrando imperio, Драчка тема је на сјеверу поред Љеша већ увелико обухватала и градове Улцињ и Бар, на граници према кнежевини Дукљи.[6]

Почетком 11. вијека, у вријеме јачања византијске власти током позних година владавине цара Василија II (ум. 1025), Улцињ се и даље налазио у саставу Драчке теме, све до устанка под дукљанским кнезом Стефаном Војиславом око 1035. године, чиме је започет процес потискивања византијске власти према југу.[7]

Крајем 12. вијека, Улцињ је заједно са осталом Зетом потпао под власт великог жупана Стефана Немање и од тада се налазио у саставу српске државе Немањића, све до друге половине 14. вијека, када је потпао под власт државе Балшића.[8]

Ослобођењем Улциња од турске власти и оснивањем школе, родитељи муслиманске дјеце су гувернеру војводи Сими Поповићу рекли да више неће слати дјецу у црногорску школу, јер се у њој посрбљују, учећи српски језик. Добили су допуштење да њихова дјеца не морају ићи у школу. Касније Улцињ напушта око 200 муслиманских порордица, а досељава око 150 црногорских.[9]

ДемографијаУреди

У насељу Улцињ живи 7.810 пунољетних становника, а просјечна старост становништва износи 35,1 година (34,4 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 2.916 домаћинстава, а просјечан број чланова по домаћинству је 3,67.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. вијека
Демографија[10]
Година Становника
1948. 4.385
1953. 4.919
1961. 5.705
1971. 7.459
1981. 9.140
1991. 11.144 10.025
2003. 12.827 10.828
2011. 10.707
Национални састав према попису из 2003.[11]
Албанци
  
6.658 61,48%
Црногорци
  
1.868 17,25%
Срби
  
1.168 10,78%
Муслимани
  
436 4,02%
Бошњаци
  
262 2,41%
Роми
  
115 1,06%
Хрвати
  
48 0,44%
Југословени
  
13 0,12%
Мађари
  
12 0,11%
непознато
  
31 0,28%
Национални састав према попису из 2011.
Албанци
  
6.520 60,89%
Црногорци
  
1.828 17,07%
Срби
  
915 8,55%
Муслимани
  
541 5,05%
Бошњаци
  
241 2,25%
Роми
  
155 1,45%
неизјашњени
  
217 2,03%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личностиУреди

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Буровић, Каплан (2014). Скадар, pp. 15., 25. Ниш: Штампарија Викторија. 
  2. ^ Руварац, Иларион (1899). Монтенегринa, pp. 72. 
  3. ^ INTERVJU: Kaplan Burović - Mnogi su hteli da me likvidiraju zato što sam otkrio istinu! (04.03.2018), 2. сат, 21. минута, након 30. секунде. 
  4. ^ Ковачевић 1967, стр. 279–444.
  5. ^ Ковачевић 1981, стр. 109-124.
  6. ^ Ферјанчић 1959, стр. 34.
  7. ^ Ћирковић 1981, стр. 180–196.
  8. ^ Ћирковић 1970, стр. 3–93. sfn error: multiple targets (2×): CITEREFЋирковић1970 (help)
  9. ^ Аполонович Ровински, Павел (2004). Студије о Црној Гори. Подгорица: ЦИД. стр. VII. 
  10. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  11. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  12. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди