Тиват

град у Црној Гори

Тиват је град и сједиште истоимене општине у Црној Гори, у Боки которској. Према попису из 2011. има 9.367 становника.

Тиват
Тиват
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаТиват
Становништво
 — 2011.Пад 9.367
Географске карактеристике
Координате42° 25′ 54″ С; 18° 41′ 56″ И / 42.43171° С; 18.69896° И / 42.43171; 18.69896
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина6 m
Тиват на карти Црне Горе
Тиват
Тиват
Тиват на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85320
Позивни број032
Регистарска ознакаTV
Веб-сајтopstinativat.me

Историја

уреди

О поријеклу имена Тиват постоје четири опречна мишљења. Према првом, назив Тиват изведен је од имена илирске краљице Теуте која је једно вријеме имала своју пријестоницу у Рисну, а можда и љетниковце у близини данашњег Тивта. По другом мишљењу назив би могао бити изведен од имена хришћанских светаца као што су sanctus Theodorus, Theodosius, Theodotus, Theodulus или средњовјековног (12. век) Theudo, Teodo. Треће мишљење изнето је врло кратко и без већих образложења. По том мишљењу назив потиче од келтске ријечи „тоуто“ што значи град. Четврто мишљење долази од водећих келтолога региона и тврди да је назив изведен од келтске ријечи „тивад“ (савремени велшки: tywod, што значи пијесак. Лазар Томановић 1885. године пише да је народ Тиват звао Црнилат. [1]

 
Црква Свети Сава

У историји Боке которске јасно се издвајају сљедеће епохе: илирска, римско-византијска, српска, млетачко-турска и аустријска. Обале тиватског залива прошле су кроз све ове епохе о чему свједоче како многи археолошки налази тако и постојећи споменици старе архитектуре као и писани историјски извори.

За илирски период који се завршава 168-7. године п. н. е. пропашћу илирске државе постоји мали број археолошких налаза. Римски период је знатно богатији. У старијој литератури навођено је мишљење да се у предјелу Бобовишта (данашње Калардово) налазио неки стари град. Помишљало се да се на том мјесту налазио и стари Агрувијум. Таква мишљења постоје и данас, али се не везују увијек за Бобовиште него и за друге локалитете у ближој или даљој околини Тивта.

Период српске владавине почиње у Котору крајем 1185. године. Од тада па све до 1370. године Котор и његов Дистрикт налазе се у оквирима српске средњовјековне државе Немањића. У XIII вијеку на Превлаци код Тивта, Свети Сава, кад је приступио оснивању српске цркве, поставио је столицу зетског епископа и ту на остацима бенедиктинског манастира саграђен је манастир посвећен Св. арханђелу Михаилу.

 
Тиват

Године 1420. Млетачка република је заузела которски дистрикт, као и Луштичко полуострво заједно са Превлаком.

Период од доласка Млетака па до краја 18. в. карактерише чести сукоби између њих и Турака. Веома значајну прекретницу у историји Боке Которске представљао је пад Млетачке републике 1797. године. Тада почиње један дужи период од скоро двадесет година у коме су се на територији Боке Которске смјењивале разне туђе власти док најзад 1814. године није дошла Аустрија да ту и остане до свог слома 1918. године.

Тиват се као град почео развијати тек крајем 19. века кад је основана војно поморска лука Арсенал. До изградње Арсенала земљишни посједи у Тивту су углавном били у рукама феудалне властеле Прчања, Пераста, Доброте и Котора.

Данас је Тиват модеран град оријентисан на развој туризма као приоритетне дјелатности.

Овде се налази КК Теодо Тиват. Овде се одржава Међународни карневал Тиват.

Демографија

уреди

У насељу Тиват живи 7344 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,1 година (35,9 код мушкараца и 38,2 код жена). У насељу има 3118 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.483
1953. 2.835
1961. 3.368
1971. 4.225
1981. 6.280
1991. 8.230 8.079
2003. 9.697 9.467
2011. 9.367
Етнички састав према попису из 2003.[3]
Срби
  
3.284 34,68%
Црногорци
  
2.944 31,09%
Хрвати
  
1.908 20,15%
Муслимани
  
97 1,02%
Албанци
  
80 0,84%
Словенци
  
48 0,50%
Југословени
  
46 0,48%
Мађари
  
39 0,41%
Бошњаци
  
28 0,29%
Египћани
  
23 0,24%
Македонци
  
22 0,23%
Италијани
  
9 0,09%
Немци
  
4 0,04%
Руси
  
1 0,01%
Роми
  
1 0,01%
непознато
  
32 0,33%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Томановић 2007, стр. 117.
  2. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  3. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  4. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Литература

уреди
  • Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. 

Спољашње везе

уреди