Општина Пљевља
Општина Пљевља налази се на крајњем северу Црне Горе, у планинском пределу река Таре и Лима, на тромеђи са Србијом и Босном и Херцеговином. Површина општине износи 1346 km² и трећа је по величини у Републици Црној Гори.
Пљевља | |
---|---|
![]() Грб | |
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Становништво | |
Становништво | 30.786 (2011) |
Густина насељености | 22/km² ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Површина | 1.346 km² km2 |
Остали подаци | |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Председник општине | Рајко Ковачевић (ДПС) |
Позивни број | 052 |
Регистарска ознака | PV |
Веб-сајт | Општина Пљевља |
Географске координате општине су: 43 степена и 21 минут СГШ и 19 степени и 21 минут ИГД. Подручје општине Пљевља, својим овално издуженим обликом, динарским правцем пружања, простире се у дужини од 60 km и у просјечној ширини од око 25 km. висинске разлике су веома велике, чак и преко 1700 m, а просјечна надморска висина креће се између 1000 и 1200 m. Већи дио општине чине планински масиви Љубишње, Ковача, Чемерна и Јабуке.
Пљеваљска котлина спада у ред виших са средњом надморском висином од 770 m. сам град смештен је у њој, омеђеној са свих страна брдима Голубиња, Маљевац, Богишевац и Балибегово брдо. Лежи на три реке: Брезници, Ћехотини (у локалном сленгу често се чује и назив "Ћотина") и Везишници. Простире се правцем северозапад - југозапад. Простор под градским насељем дуг је око три, а широк нешто више од хиљаду метара.
Подручје пљеваљске Општине има углавном умерено континенталну климу са одликама ублажене планинске, чији утицај се огледа у екстремно ниским температурама, због чега Пљевља спадају у ред најхладнијих места у Црној Гори. Пљевља су град са највећом облачношћу у Црној Гори. Око 70% дана у години је без ветра, а око 200 дана је са маглом.
Према попису 2003. године на територији пљеваљске општине живјело је 36.918 становника а у граду 22.000.
Насељена местаУреди
У општини се налази 159 насеља. Нека насељена места су новим законом о територијалној организацији добила нова имена: Ковачи, Жидовићи и Хоревина су сада Ковач, Жидовици и Оревине[1].
ДемографијаУреди
Према попису из 1991. године становништво су чинили:
- Црногорци (55,35%),
- Срби (24,23%),
- Муслимани (17,59%).
Према попису из 2003. године становништво су чинили:
- Срби (60,11%),
- Црногорци (21,52%),
- Муслимани (8,14%),
- Бошњаци (5,21%).
СтановништвоУреди
Према попису из 2011. године општина има 30.786 становника.
Национални састав становништва општине по попису 2011. годинеУреди
Верски састав становништва општине по попису 2011. годинеУреди
Језички састав становништва општине по попису 2011. годинеУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Закон о територијалној организацији Црне Горе.[мртва веза] Сл. лист Црне Горе 54/2011