Нова српска демократија
Нова српска демократија (НСД, односно НОВА) је политичка странка у Црној Гори, која се бори за принципе парламентарне демократије, за равноправност и конститутивност српског народа у Црној Гори, поштовање људских права и слобода, правну државу, ефикасну привреду и остала начела садржана у страначком програму.[2] Предсједник НСД је Андрија Мандић, а сједиште странке је у Подгорици.[3]
Нова српска демократија | |
|---|---|
 Лого Нове српске демократије | |
| Скраћеница | НСД — НОВА |
| Председник | Андрија Мандић |
| Гласноговорник | Марко Ковачевић |
| Предсједништво | Славен Радуновић Милутин Ђукановић др Страхиња Булајић др Будимир Алексић Симонида Кордић Емило Лабудовић Јован Јоле Вучуровић Дејан Ђуровић Катарина Пулетић Наташа Јеврић Миладин Тмушић др Раде Ранитовић |
| Коалиција | За будућност Црне Горе |
| Основана | 24. јануар 2009. |
| Претходник | Српска народна странка и Народна социјалистичка странка Црне Горе. |
| Седиште | Подгорица, Црна Гора |
| Идеологија | Српско-црногорски унионизам[1] Друштвени конзервативизам |
| Политичка позиција | Десница |
| Скупштина Црне Горе | 9 / 81 |
| Локалне скупштине | 88 / 847 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Нова српска демократија је од оснивања 2012, па до гашења коалиције 2023. била чланица коалиције Демократски фронт.
Нова српска демократија је оснивач коалиције За будућност Црне Горе, заједно са Демократском народном партијом.
Настанак Уреди
.svg)
Нова српска демократија (НСД) је настала крајем јануара 2009. године, уједињењем већинског дијела дотадашње Српске народне странке (СНС) са већинским дијелом љевичарске Народне социјалистичке странке Црне Горе (НСС). До уједињења је дошло након низа политичких потреса и сукоба унутар коалиције под називом Српска листа.
Процес уједињења је био покренут средином новембра 2008. године, када је руководство СНС предложило да се тадашња коалиција Српска листа трансформише у јединствену политичку странку, која би постала стожер за шире организационо обједињавање српских и просрпских политичких снага у Црној Гори.[4] Иако је ова иницијатива наишла на почетно одобравање, убрзо се показало да се део руководства СНС залаже за редефинисање страначког програма на новим, грађанским основама, што је подразумевало одустајање од српске одреднице у називу будуће јединствене странке. Таква неочекивана залагања изазвала су узнемирење у страначким редовима, а такође су довела и до негативних реакција међу коалиционим партнерима у оквиру Српске листе.[5][6][7][8]
Услед негодовања у страначкој бази и широј српској јавности, руководство СНС је средином децембра 2008. године одлучило да одустане од првобитне замисли о изостављању српске одреднице из назива будуће уједињене странке,[9] али то није довело до обнове унутрашњег страначког јединства, нити до обнове повјерења међу коалиционим партнерима у оквиру Српске листе, тако да је замисао о ширем политичком обједињавању на крају доживјела неуспјех, пошто се у пракси свела на већински дио СНС и љевичарску Народну социјалистичку странку Црне Горе (НСС). Ове двије странке су се почетком 2009. године ујединиле у нову странку, под називом: Нова српска демократија, а за првог председника НСД изабран је Андрија Мандић, дотадашњи предсједник СНС. За замјеника предсједника изабран је Горан Даниловић, а за потпредсједнике: Емило Лабудовић, Страхиња Булајић и Славен Радуновић, док је за предсједника Извршног одбора изабран Милутин Ђукановић.[10]
Дјелатност Уреди
.jpg)
На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани крајем марта 2009. године, НСД је наступила самостално, освојивши 29,883 гласова (9,06%), односно осам посланичких мандата, што је било испод очекивања страначког руководства. Иако је носилац изборне листе НСД био њен предсједник Андрија Мандић, број освојених гласова је био двоструко мањи у односу на укупан број гласова (64,473) које је Мандић добио као кандидат на ранијим предсједничким изборима, који су у Црној Гори одржани у априлу 2008. године. Пошто изборне листе осталих српских странака нијесу успјеле да пређу изборни цензус, НСД је тиме постала једина српска странка у Скупштини Црне Горе.
Демократски фронт Уреди
У јулу 2012. године, НСД је учествовала у стварању политичке коалиције под називом Демократски фронт, за чијег је челника изабран Миодраг Лекић, који је у то вријеме био нестраначка личност.[11]
Пошто је Демократски фронт настао као производ политичког компромиса између српских (НСД) и суверенистичких (ПЗП) чинилаца, руководство НСД је приликом усаглашавања коалиционог програма учинила одређене уступке.
На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у октобру 2012. године, НСД је наступила у оквиру коалиције Демократски фронт, која је освојила 82.773 гласова (22,82%), односно 20 посланичких мандата, од чега је НСД добила 8 мандата.
На предсједничким изборима који су у Црној Гори одржани у априлу 2013. године, НСД је као чланица Демократског фронта подржала кандидатуру Миодрага Лекића, који је освојио 154,289 гласова (48.79%), изгубивши изборе у првом кругу.[12]
На изборној скупштини НСД, која је одржана у мају 2013. године, за предсједника је по други пут изабран Андрија Мандић. За замјеника предсједника НСД изабран је Горан Даниловић, док су за потпредсједнике изабрани: Емило Лабудовић, Страхиња Булајић и Славен Радуновић.[13]
На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у октобру 2016. године, НСД је поново наступила у оквиру коалиције Демократски фронт, која је освојила 77.784 гласова (20,32%), односно 18 посланичких мандата, од чега је НСД добила 8 мандата.
На изборној скупштини НСД, која је одржана у мају 2017. године, за предсједника је по трећи пут изабран Андрија Мандић, док су за потпредсједнике изабрани: Емило Лабудовић, Страхиња Булајић, Славен Радуновић и Симонида Кордић.[14]
На предсједничким изборима који су у Црној Гори одржани у априлу 2018. године, НСД је као чланица Демократског фронта подржала независног кандидата Младена Бојанића, који је освојио 111.711 гласова (33,40%), изгубивши изборе у првом кругу.[15]
За будућност Црне Горе и крај Демократског фронта Уреди
На парламентарним изборима који су у Црној Гори одржани у августу 2020. године, НСД је наступила у оквиру коалиције За будућност Црне Горе, која је освојила 133.261 гласова (32.55%), односно 27 посланичких мандата, од чега је Новој српској демократији припало 9 мандата.
На локалним изборима одржаним 2020, 2021 и 2022. године, Нова српска демократија је наступила у разним оквирима. Предсједнике Општина има у градовима: Никшић, Пљевља, Будва, Беране и Мојковац, док у градовима: Андријевица, Херцег Нови, Даниловград, Жабљак има предсједника Скупштине Општине.
На парламентарним изборима који су у Црној Гори одржани у августу 2020. године, НСД је наступила у оквиру коалиције За будућност Црне Горе, која је освојила 44.565 гласова (14.74%), односно 13 посланичких мандата, од чега је Новој српској демократији припало 9 мандата.
Симболи Уреди
.svg)
Симбол Нове српске демократије је плави квадрат, што је ознака политичког конзервативизма. Страначка застава је српска тробојка, а крсна слава странке је Свети Василије Острошки. На политичким скуповима и свечаностима у организацији НСД изводи се свесрпска химна “Боже правде“ и свечана пјесма „Онамо, ’намо“.[16]
Чланство Уреди
Истакнути чланови Уреди
Предсједништво Уреди
- Андрија Мандић, председник странке
- Славен Радуновић, посланик Скупштине Црне Горе
- Симонида Кордић, посланик Скупштине Црне Горе
Главни одбор Уреди
- Марко Ковачевић, портпарол странке, председник општине Никшић
Остали чланови Уреди
- Иван Отовић, председник Скупштине општине Херцег Нови
Бивши чланови Уреди
- Горан Даниловић, председник Уједињене Црне Горе
- Марко Бато Царевић, бивши председник општине Будва
Изборни резултати Уреди
Парламентарни избори Уреди
| Избори | Коалиција | # гласова | % од важећих | # посланика | Лидер |
|---|---|---|---|---|---|
| 2009 | 29.883 | 9,06% | 8 / 81
|
Андрија Мандић | |
| 2012 | Демократски фронт | 82.773 | 22,82% | 20 / 81
| |
| 2016 | 77.784 | 20,32% | 18 / 81
| ||
| 2020 | За будућност Црне Горе | 133.261 | 32,55% | 27 / 81
| |
| 2023 | За будућност Црне Горе | 44.565 | 14,74% | 13 / 81
|
Председнички избори Уреди
| Избори | Кандидат | # | 1. круг — гласови | % | # | 2. круг — гласови | % | Детаљи |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013 | Миодраг Лекић |  2.
|
154.289 | 48,8% | без другог круга | Нестраначки кандидат Демократског фронта | ||
| 2018 | Младен Бојанић |  2.
|
111.711 | 33,4% | без другог круга | Нестраначки кандидат Демократског фронта | ||
| 2023 | Андрија Мандић | 3.
|
65.394 | 19,32% | подржао Јакова Милатовића | |||
Види још Уреди
Референце Уреди
- ^ . RTCG. 21. 5. 2017 https://rtcg.me/vijesti/politika/166477/nemamo-razloga-da-slavimo-21-maj.html. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Програм НСД
- ^ Статут НСД
- ^ Вечерње новости (2008): Мандић: Сви Срби - у једној партији
- ^ Вечерње новости (2008): Мандић узалуд призива Србе
- ^ Вечерње новости (2008): Расуло у опозицији
- ^ Mondo (2008): Momir Bulatović mijenja neposlušne?!
- ^ PCNEN (2008): SNS u nedjelju o transformaciji SL
- ^ PCNEN (2008): GO SNS inicirao stvaranje nove stranke
- ^ Вечерње новости (2009): Мандић лидер Нове српске демократије
- ^ Вечерње новости (2012): ЦГ: Основан ”Демократски фронт”
- ^ Vijesti (2013): Lekić kandidat za predsjednika Crne Gore
- ^ Analitika (2013): Reizabrano rukovodstvo Nove
- ^ Vijesti (2017): Mandić predsjednik, Emilo Labudović među potpredsjednicima Nove
- ^ Antena M (2019): Nakon URA-e i Demokrata, i DF podržao predsjedničku kandidaturu Mladena Bojanića
- ^ Статут Нове српске демократије
Литература Уреди
- Вуксановић, Момчило, ур. (2012). Заштита идентитета српског народа у Црној Гори: Зборник радова. Подгорица: Књижевна задруга Српског народног вијећа.
- Goati, Vladimir (2013). Izbori u Srbiji i Crnoj Gori od 1990. do 2013. i u SRJ od 1992. do 2003. (PDF). Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju.
- Goati, Vladimir; Darmanović, Srđan, ур. (2015). Izborni i partijski sistem u Crnoj Gori: Perspektiva razvoja unutarpartijske demokratije (PDF). Podgorica: Centar za monitoring i istraživanje.
- Лутовац, Зоран (2014). „Срби у Црној Гори после раздвајања Србије и Црне Горе 2006. године”. Зборник Матице српске за друштвене науке. 146: 55—70.
- Лутовац, Зоран (2015). Српски идентитет у Црној Гори (PDF). Београд: Институт друштвених наука.
- Милачић, Баћко Ј., ур. (2014). Насиље над српским језиком: Зборник радова. Подгорица: Књижевна задруга Српског народног вијећа.
- Станковић, Владан (2018). „Српски идентитет и црногорство - тренутни односи снага” (PDF). Политичка ревија. 56 (2): 71—95.
- Суботић, Момчило (2017). „Избори у Црној Гори 2016. и положај Срба” (PDF). Политичка ревија. 51 (1): 99—135.