Отворите главни мени

Покрет за промјене

политичка партија у Црној Гори

Покрет за промјене (ПЗП) је парламентарна политичка странка у Црној Гори, реформистичког и грађанско-либералног усмјерења. Основана је 2006. године. Предсједник странке је Небојша Медојевић.[1]

Покрет за промјене
Pokret za promjene
Gzp logo.png
СкраћеницаПЗП
ПредседникНебојша Медојевић
КоалицијаДемократски фронт
Основана2002. (НВО)
2006. (странка)
Седиште Црна Гора
Идеологијалиберални конзервативизам
евроскептицизам
атлантизам
Политичка позицијаДесни центар
Међународно чланствоМеђународна демократска унија
Европска странкаСавез конзервативаца и реформиста у Европи
Скупштина Црне Горе
5 / 81
Веб-сајт
www.promjene.org

Оснивање ПЗП (2006)Уреди

ПЗП је настао из невладине организације под називом Група за промјене (ГЗП), која се бавила праћењем процеса демократизације у Црној Гори. Поменута НВО је била састављена махом од бивших социјалдемократа, либерала и других појединаца сличног усмјерења, који су се нашли у опозицији према владајућој Демократској партији социјалиста Црне Горе. Крајем 2005. и почетком 2006. године, руководство ГЗП је ступило у преговоре са руководством највеће опозиционе странке, Социјалистичке народне партије Црне Горе (СНП) ради усаглашавања ставова о заједничкој борби против владајућег режима и евентуалном стварању широке опозиционе коалиције под називом Демократска алтернатива.[2][3][4]

Током кампање уочи референдума о државном статусу Црне Горе (2006), Група за промјене није подржала опстанак Државне заједнице Србије и Црне Горе, већ је званично заузела "неутралан" став.[5] Међутим, Небојша Медојевић је јавно саопштио да ће на референдуму гласати за независност,[6] наглашавајући да се његова визија независне Црне Горе знатно разликује од визије Мила Ђукановића.[7] Стога је већ током референдумске кампање дошло до интензивирања сарадње између Небојше Медојевића и Предрага Булатовића, тадашњег предсједника СНП и челника унионистичког блока, са циљем усаглашавања заједничке стратегије за борбу против Ђукановићевог режима након референдума. Међутим, управо због те сарадње, из ГЗП је у прољеће 2006. године иступио Светозар Јовићевић, дотадашњи предсједник Управног одбора ГЗП.[8][9]

Након проглашења државне независности Црне Горе, Група за промјене се у лето 2006. године трансформисала у политичку странку под називом Покрет за промјене (ПЗП). На својим првим парламентарним изборима, одржаним исте 2006. године, ПЗП је остварио веома добар резултат, освојивши 44.483 гласова (13,13 %), односно 11 од 81 мандата, постајући једна од три опозиционе странке у Црној Гори. Била је популарна као потпуно нови избор на политичкој сцени, а поготово је била привлачна за апстиненте и разочаране гласаче унионистичке опозиције.

Учешће ПЗП у доношењу Устава (2007)Уреди

Након скупштинских избора (2006), ПЗП је испрва дјеловао у оквиру уједињене опозиције. Током прољећа 2007. године, у вријеме преговора од доношењу новог Устава Црне Горе,[10] Небојша Медојевић је заступао став да би скупштину требало распустити, а нове изборе искористити за смјену режима.[11] Међутим, већ крајем љета исте године, ПЗП је почео да дјелује мимо опозиционог блока, ступивши у самосталне преговоре са владајућим странкама.[12]. Пошто је бројчани однос снага у парламенту био такав да се без гласова ПЗП није могла обезбиједити двотрећинска већина за владин приједлог Устава, посланици ПЗП су се нашли под притиском са обије стране.[13] Током политичких преговора, ПЗП је одступио од заједничке опозиционе платформе, прихвативши приједлог владајућих странака да се у новом Уставу као званични језик уведе црногорски, а такође је прихваћено да се дотадашњи званични српски језик сврста међу мањинске језике. Гласови посланика ПЗП су кључно доприњели прибављању двотрећинске већине за усвајање владиног приједлога новог Устава. Због таквог држања, ПЗП је био изложен оштрим критикама опозиционих странака и шире српске јавности.[14][15][16][17][18][19][20]

Такво доношење новог устава оставило је дубок утисак на најширу црногорску јавност, пошто је пристајање ПЗП уз владајућу коалицију било доживљено као велики не само политички, већ и лични државнички успјех Мила Ђукановића, чији је режим сада стекао и нови уставни легитимитет. Управо на том темељу, Ђукановић је наставио да гради своју власт, а челници ПЗП су током наредних година у бројним приликама покушавали да оправдају своје учешће у изливању тог темеља понављајући оцјену да је устав за који су гласали и даље добар, али га лоша власт не спроводи.[21][22]

Потоња опозициона дјелатностУреди

На предсједничким изборима који су одржани 2008. године, Небојша Медојевић је као кандидат ПЗП освојио треће мјесто са 54,874 гласова (16,64%). Након што је Влада Црне Горе исте године признала једнострано проглашену независност Косова, ПЗП се успротивио таквој одлуци, тврдећи да су Црној Гори потребни пријатељски односи са сусједном и братском Србијом. ПЗП је подржао масовне протесте грађана против такве одлуке, дјелимично учествујући на њима, али и критикујући мање нереде који су избили након протеста. Дотадашњи албански политички партнери у Црној Гори, који су сарађивали са ПЗП, оштро су критиковали однос руководства ПЗП према питању признања Косова.[23]

Крајем 2008. године, у ПЗП је дошло до унутрашњег раскола и одвајања тврде црногорске струје под вођством Горана Батрићевића, који је почетком 2009. године са групом истомишњеника основао Демократски центар Црне Горе, тврдећи да је Небојша Медојевић напустио своја изворна начела ПЗП путем сарадње са Социјалистичком народном партијом Црне Горе и српским националним странкама.[24]

На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у прољеће 2009. године, ПЗП је освојио 19.546 гласова (5,93%) и 5 посланичких мандата. На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у јесен 2012. године, ПЗП је наступио у оквиру коалиције Демократски фронт, која је освојила 82,773 гласова (22,82%) и 20 посланичких мандата. На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у јесен 2016. године, ПЗП је поново наступио у оквиру коалиције Демократски фронт која је освојила 77,784 гласова (20,32%) и 18 посланичких мандата.

РеференцеУреди

  1. ^ Pokret za promjene: Misija PZP-a
  2. ^ Вечерње новости (2005): За­јед­но на вла­сти
  3. ^ Вечерње новости (2005): Фронт бивших против Мила
  4. ^ PCNEN (2006): Poziv na formiranje demokratske alternative
  5. ^ Slobodna Evropa (2006): Grupa za promjene poziva na referendum
  6. ^ PCNEN (2006): Medojević će glasati za nezavisnu Crnu Goru
  7. ^ Blic (2006): Važno je srušiti Đukanovića
  8. ^ Slobodna Evropa (2006): Tas na vagi
  9. ^ PCNEN (2006): U GZP zatečeni Jovićevićevom stavkom
  10. ^ Glas Amerike (2007): Ustavni odbor privodi kraju pisanje prvog ustava nezavisne Crne Gore
  11. ^ PCNEN (2007): Medojević: Skupštinu treba raspustiti ako ne usvoji ustav
  12. ^ Политика (2007): Покрет за промене џокер власти
  13. ^ Deutsche Welle (2007): Opet referendum u Crnoj Gori?
  14. ^ Политика (2007): Договор Медојевића и Маровића
  15. ^ Политика (2007): Црногорски устав деоба
  16. ^ PCNEN (2007): Medojević: Glasanje za ustav je recept protiv režima
  17. ^ PCNEN (2007): Obezbijeđena dvotrećinska većina za ustav
  18. ^ Glas javnosti (2007): Političko konvertitstvo Nebojše Medojevića
  19. ^ Slobodna Evropa (2007): Novi Ustav je kompromis
  20. ^ Blic (2007): Srbi u Crnoj Gori od danas manjina
  21. ^ Вечерње новости (2007): Медојевић: Нисам играо за Мила
  22. ^ Standard (2018): Medojević: Glasali smo za Ustav pod uslovom da se reformiše pravosuđe, ali je ono ostalo batina u rukama Đukanovića
  23. ^ Slobodna Evropa (2008): Medojević izgubio podršku albanskih partija
  24. ^ Slobodna Evropa (2009): Nova stranka na političkoj mapi

Спољашње везеУреди