Отворите главни мени

Демократски фронт (ДФ) је политичка коалиција у Црној Гори. Основана је 2012. године, од стране Покрета за промјене (ПЗП) на челу са Небојшом Медојевићем и Нове српске демократије (НСД) на челу са Андријом Мандићем. У стварању Демократског фронта учествовале су и разне нестраначке личности, међу којима је био и Миодраг Лекић, који је изабран за првог предсједника ДФ.[1]

Демократски фронт
Logo of the Democratic Front (Montenegro).svg
Лидериколективно руководство
СлоганМи или он
Основана24. јул 2012.
СедиштеМосковска 75, Подгорица
 Црна Гора
Идеологијадесни популизам,
умјерени евроскептицизам,
друштвени конзервативизам
Политичка позицијаполитичка десница
Бојеплава и жута
Скупштина Црне Горе
18 / 81
Локалне скупштине
70 / 786
www.miilion.me
Facebook: Demokratski front

Овој коалицији су накнадно приступиле и неке друге странке и покрети, а касније је дошло и до иступања појединих коалиционих чланица из ДФ, тако да се састав коалиције у више наврата мијењао. Окосницу Демократског фронта су од оснивања у континуитету чинили ПЗП и НСД. Основни циљ ДФ огледа се у тежњи ка обједињавању опозиционих снага у Црној Гори ради смјене режима Мила Ђукановића, али тај циљ није постигнут на изборима који су одржани 2012. године, нити на изборима који су одржани 2016. године.

Миодраг Лекић, први предсједник Демократског фронта (2012-2015)

Пошто је настала као производ политичког компромиса између српских (НСД) и несрпских (ПЗП) чинилаца, коалиција Демократски фронт је од свог оснивања имала амбивалентан однос према кључним питањима која се односе на положај српског народа у Црној Гори, што је дошло до пуног изражаја приликом формулисања коалиционог програма (2012), који је на веома детаљан начин, у чак 595 посебних тачака, дефинисао политику ДФ према разним друштвеним питањима, али без иједног помена српског народа у цјелокупном тексту програма, чиме је уједно био избјегнут и сваки изричити помен угрожености Срба у Црној Гори, а једини изузетак у том смислу учињен је у 382. тачци, која је садржала захтјев да се и српском језику у Црној Гори призна статус службеног језика, поред већ признатог црногорског језика.[2]

Потпуним одсуством помена српског народа и кључних питања која се односе на његов положај у Црној Гори, као што су: престанак дискриминације и асимилације, признавање пуне равноправности и конститутивности, обустављање десрбизације и заштита од црногоризације, оснивачи Демократског фронта су у широком луку заобишли најзначајније проблеме са којима се у Црној Гори суочава српски народ. Пристајање руководства Нове српске демократије на учешће у стварању коалиције без српске одреднице у називу и помена српског народа у програму, изазвало је бројне недоумице у српској политичкој јавности, што је утицало и на укупне резултате Демократског фронта, на свим изборним нивоима.

Садржај

Чланице коалицијеУреди

Коалицију чине следеће политичке партије:

Бивше чланице коалицијеУреди

Редосљед промјена у саставу коалицијеУреди

ИсторијаУреди

 
Симбол Демократског фронта, на изборима 2012. године

Прве замисли о стварању шире опозиционе коалиције разматране су током сусрета опозиционих лидера који је одржан 5. септембра 2008. године у Плавници,[14] чиме је означен почетак политичког приближавања између странака које су водили Небојша Медојевић и Андрија Мандић, а конкретне идеје о стварању Демократског фронта формулисане су нешто касније, током јесени 2009. године, када су руководства Покрета за промјене и Нове српске демократије постигла начелну сагласност о потреби формирања политичке коалиције. Иако је из поменутих странака најављивано да би до формирања ДФ могло доћи већ током прољећа 2010. године, та најава се показала као неостварива, усљед низа нерјешених питања која су оптерећивала односе између опозиционих странака. Пошто челници ПЗП и НСД нису успјели да постигну договор са руководством Социјалистичке народне партије Црне Горе, од најављеног формирања Демократског фронта се тада одустало. Један од главних разлога за тадашње одустајање од овог политичког подухвата огледао се у великом неповјерењу већине српских и просрпских странака према руководству ПЗП, које је још у јесен 2007. године напустило тадашњу опозициону платформу и прешло на страну режима приликом доношења новог Устава Црне Горе, којим је српском народу у Црној Гори ускраћена конститутивност, док је српском језику ускраћен статус службености.[15][16]

Замисао о стварању Демократског фронта обновљена је почетком 2012. године, када је дошло до нових преговора међу опозиционим странкама. Ова коалиција је званично основана у јулу исте године, од стране ПЗП и НСД, а у оснивању је учествовала и група нестраначких личности. За првог предсједника ДФ изабран је Миодраг Лекић, бивши министар спољних послова Црне Горе и некадашњи амбасадор Савезне Републике Југославије у Италији.[17]

У исто вријеме, обновљени су преговори са Социјалистичком народном партијом Црне Горе, која је 5. августа 2012. године саопштила да ће Демократском фронту приступити уколико јој буде призната половина кандидатских мјеста на заједничкој изборној листи, док би другу половину чинили кандидати ПЗП и НСД. Иако до споразума о заједничком наступу није дошло, дио руководства СНП се ипак одлучио за самостални улазак у ДФ што је довело до раскола у СНП. Поменута фракција СНП, коју су предводили Предраг Булатовић и Милан Кнежевић, представљала је посебну групу унутар ДФ, која се касније (2014) организовала као Демократска народна партија Црне Горе. Сва ова збивања довела су до озбиљног нарушавања односа између ДФ и СНП, чиме су продубљене подјеле у опозиционим редовима.[18]

Учешће на изборимаУреди

На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у октобру 2012. године, ДФ је освојио 22,8% гласова и 20 посланичких мандата, чиме је постао најзначајнија опозициона снага у Скупштини Црне Горе.

На предсједничким изборима који су у Црној Гори одржани у априлу 2013. године, ДФ је кандидовао свог тадашњег коалиционог предсједника Миодрага Лекића, етничког Црногорца, који је освојио 154,289 гласова (48.79%), изгубивши у првом кругу.[19]

На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у октобру 2016. године, ДФ је освојио 20,3% гласова и 18 посланичких мандата, потврдивши друго мјесто, одмах иза владајућег ДПС-а.

На предсједничким изборима који су у Црној Гори одржани у априлу 2018. године, ДФ је подржао кандидатуру Младена Бојанића, етничког Црногорца, који је освојио 111,711 гласова (33,40%), изгубивши изборе већ у првом кругу.[20]

Однос према уставним промјенамаУреди

Иако се Демократски фронт од свог оснивања залагао за уставне промјене, међу чланицама коалиције није постигнута пуна сагласност о кључним питањима која се односе на уставни положај српског народа у Црној Гори. На једној страни, НСД се залагала за уставне промјене којима би српском народу у Црној Гори била призната конститутивност и пуна равноправност, док је ПЗП наставио да заступа грађански концепт, не оспоравајући постојећа уставна рјешења, за која су посланици ПЗП гласали 2007. године приликом усвајања важећег Устава Црне Горе. Ове разлике су дошле до изражаја након сједнице Предсједништва ДФ, која је одржана 9. септембра 2019. године, на којој је поновљен начелан став о неопходности уставних промјена. Након поменуте сједнице, представници НСД су поновили захтјев за уставним признањем народне заставе и пуне равноправности српског језика у Црној Гори, али без помињања конститутивности српског народа, чиме је учињен уступак коалиционим партнерима из ПЗП. На другој страни, представници ПЗП су у потпуности прешли преко српског питања, задржавајући се на начелном залагању за промјену устава у циљу увођења механизама непосредне демократије. Примјетни раскорак између ставова НСД и ПЗП по питању садржаја и обима предложених уставних промјена представљао је још једно у низу свједочанстава о постојању суштинских разлика унутар Демократског фронта, који за седам година постојања (2012-2019) никада није заузео јединствен став по питању конститутивности српског народа у Црној Гори.[21][22][23][24]

РеференцеУреди

  1. ^ Demokratski front (2012): Miodrag Lekić
  2. ^ Програм Демократског фронта (2012)
  3. ^ Vijesti (2015): DSJ: Jušković predsjednik, isključeni Asanović i Laušević
  4. ^ Lekić osnovao "Demos" | MTELCG
  5. ^ RTCG (2016): Kalezić napustila Demokratski front
  6. ^ Dan (2016): Grupa birača Građanska akcija napustila Demokratski front: Nastavljaju samostalno
  7. ^ „ДСС приступио ДФ-у”. РТЦГ. Приступљено 31. 8. 2016. 
  8. ^ „ЈКПЦГ приступила ДФ-у”. Демократска народна партија. Приступљено 7. 9. 2016. 
  9. ^ ИН4С (2016): Отпор безнађу прихватио коалициони споразум са ДФ-ом
  10. ^ Фронт се шири: Српска радикална странка и Покрет за Пљевља подржали ДФ, in4s.net, 19 септембра, 2016
  11. ^ Standard (2017): Marko Milačić napušta Demokratski front, sporan odnos prema Rusiji?
  12. ^ Српске новине (2018): Покрет за Пљевља постаје дио Праве Црне Горе
  13. ^ Vijesti (2019): Radnička partija istupila iz DF-a
  14. ^ Политика (2008): Проверавање пулса политичких лидера
  15. ^ Slobodna Evropa (2009): Crnogorska opozicija najavljuje formiranje Demokratskog fronta
  16. ^ Slobodna Evropa (2010): (Ne)moguće ujedinjenje opozicije
  17. ^ Slobodna Evropa (2012): Lekić na čelu opozicionog fronta Crne Gore
  18. ^ Analitika (2013): Analiza SNP-a: Za loš rezultat krivi MANS, DF i Bulatovićev portparol
  19. ^ Vijesti (2013): Lekić kandidat za predsjednika Crne Gore
  20. ^ Antena M (2019): Nakon URA-e i Demokrata, i DF podržao predsjedničku kandidaturu Mladena Bojanića
  21. ^ RTCG (2019): DF će preko Odbora da inicira promjene Ustava
  22. ^ Vijesti (2019): DF: Iniciraćemo dopune i izmjene Ustava
  23. ^ Vijesti (2019): Srpski jezik da bude službeni, a trobojka jedna od zastava
  24. ^ Вечерње новости (2019): За Србе ДФ тражи равноправност

Спољашње везеУреди