Будва
Будва је град и сједиште истоимене општине у Црној Гори. Према попису из 2023. било је 19.218 становника. Приобално подручје, названо Будванска ривијера, центар је туризма у Црној Гори, а познато је по добро очуваном средњовјековном зидинама, пјешчаним плажама и ноћном животу. Будва је стара 2.500 година, што је чини једним од најстаријих насеља на обали Јадранског мора.
Будва | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Црна Гора |
Општина | Будва |
Становништво | |
— 2023. | 19.218 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 17′ 16″ С; 18° 50′ 30″ И / 42.28791° С; 18.84156° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 3 m |
Остали подаци | |
Градоначелник | Мило Божовић |
Поштански број | 85310 85311 |
Позивни број | 033 |
Регистарска ознака | BD |
Веб-сајт | www |
Географија
уредиБудва је приморски град на Јадранском мору у Црној Гори. Подручје око града, дуж обале, познато је и као Будванска ривијера. Ривијера је центар црногорског туризма, и позната по пешчаним плажама, ноћном животу. Најчувенија плажа Будве је Могрен. Током 2010. у будванској општини било је 557.000 гостију са 3,4 милиона ноћења, што Будву чини најпопуларнијом туристичком дестинацијом у Црној Гори.
Значајни туристички објекти се налазе унутар млетачких зидина из 15. века, које окружује будвански Стари град. Стари град је био тешко оштећен у разорном земљотресу 1979. године, али је потпуно обновљен. Осам година је трајала велика обнова старог града. У близини Будве налази се туристички центар Бечићи.
Будва је више пута мењала господара, а најдуже су се на подручју града задржали Млечани и Аустријанци, који су напустили град 1918. године.
Будва је стара око 2.500 година[тражи се извор] и један је од најстаријих градова на Јадранском мору[тражи се извор].
Историја
уредиУтврђени град на овом простору је постојао још у доба антике. Историчари верују да је првобитно био острво, које се касније спојило са обалом и направило земљоуз. Мада су Грци основали многе колоније у Медитерану, по свему судећи, у делу обале Јадранског мора, на подручју данашње Црне Горе, нису успели у насељавању колониста, јер им то није допуштало домородачко илирско становништво.
Умјесто тога, постојали су само поједини грчки тржишни центри — емпорији. Један од њих је, током VI – V вијека прије нове ере, био у Будви (Butua). Први помен овог илирског града налазимо у V веку пре нве ере, код Софокла, а Псеудо-Ксилакс наводи да се од њега до Драча путује морем дан и ноћ, а копном три дана. Земља илирског племена Енхилејаца, на којој је основан град Будва, помиње се још у митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељеника из грчке Тебе. Кадмосов син је по миту имао име Илириос: епоним старих Илира. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу Енхилејце у град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против других племена Илира ("Illyri proprie dicti"). Након илирско-римских ратова, Будва потпада под власт Рима. Конвенти или опида (oppida civium Romananorum) била су насеља колонизираних римских грађана, досељених у Илирик, односно каснију провинцију Далмацију. Међу таквим насељима се помиње и Butua-Butuanum (Будва). Сем Италика, у овим градовима постоји и већи број трговаца, Грка и оријенталаца, а развијено занатство утиче на формирање занатских колегија.
Разарањем античке Дукље од стране Авара и доласком Словена, велики број романизованих староседелаца се повукао у утврђене приморске градове. У раном средњем веку, Будва је византински град, са грчком војном посадом (гарнизоном) и илиро-романским становништвом, а настањивали су је и грчки и италијански трговци. Словени живе по жупама и били су неколико векова поданици византијског цара. По осамостаљењу Дукљанске кнежевине Будва улази у њен састав, а касније и у састав Краљевине Дукље. После 1181. у држави је Стефана Немање, Краљевини Србији и Царству. По узору на Душанов законик, сачињен је у вријеме цара Стефана Уроша IV Немањића – Статут града Будве. У каснијем периоду, овај град се налазио под влашћу Балшића, Црнојевића и Српске деспотовине. Користећи продоре Турака на Балканско полуострво, Млечани нису заузимали велике поседе одједном. Дугим и стрпљивим радом на терену обећањима су придобијали „кућу по кућу“. До 1435. године српској су деспотовини, у приморју Зете, одузели све, сем: Бара и Будве. Међутим, након првог пада Српске деспотовине под турску власт 1439, такво стање су искористили Млеци: предухитривши Турке, до 1443. заузимају цио обалски појас Доње Зете, од Бојане до Котора. Тако су под њихову власт пали и градови: Улцињ, Бар и Будва. У предатим им местима, Млечани су за ректоре (начелнике) постављали своје племство, у периоду од 1441. до 1797. године Имена ових ректора сачувана су у млетачком архиву. После пада Млетачке републике, Будва улази у састав Аустроугарске. Црногорска војска ослобађа Будву 1915. године. Још 1938. у Будви је био изграђен хотел са 100 соба.[1] Експлозија долутале морске мине рано ујутро 25. јануара 1941. изазвала је велику материјалну штету.[2]
Стари Град
уредиИме Стари Град, Будва је носила у Средњем веку. Већина архитектуре Старог Града је Венецијанког порекла. Врата, прозори, балкони и многе друге мале, али приметне ствари су римског стила Венецијанске Републике. Постоје три основне цркве у Старом Граду. Прва је Светог Ивана, која је саграђена у 7. веку и све до укидања Будванске бискупије била је катедрала, друга Богородичина црква (Santa Maria in Punta) која датира из 840. и трећа, Свете Тројице, која је саграђена 1804. године. Венецијански зидови Старог Града су занимљива туристичка атракција.
Стари Град је такође познат по земљотресима који су га прилично оштетили, 1979. године. Поједине куће биле су потпуно срушене, а дио зидина напукао. За комплетно санирање кућа, улица и бедема било је потребно 8 година (до 1987).
Демографија
уредиБудва је административни центар општине Будва, која укључује насеља Бечићи и Петровац.
Попис становништва 1991 — 11.710 становника:
- 7,318 Црногорци (62.49%)
- 2,631 Срби (22.46%)
- 1,006 Југословени (8.59%)
- 176 Муслимани (1.5%)
- 134 Хрвати (1.14%)
- 74 Албанци (0.63%)
- 371 остали (3.19%)
У насељу Будва живи 8154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,4 код мушкараца и 35,4 код жена). У насељу има 3587 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 28 | 43 | ||
80+ | 35 | 78 | ||
75—79 | 69 | 99 | ||
70—74 | 129 | 145 | ||
65—69 | 183 | 165 | ||
60—64 | 191 | 222 | ||
55—59 | 231 | 277 | ||
50—54 | 386 | 386 | ||
45—49 | 457 | 498 | ||
40—44 | 360 | 505 | ||
35—39 | 331 | 446 | ||
30—34 | 379 | 436 | ||
25—29 | 387 | 431 | ||
20—24 | 458 | 456 | ||
15—19 | 408 | 444 | ||
10—14 | 407 | 357 | ||
5—9 | 392 | 359 | ||
0—4 | 396 | 344 | ||
Просек : | 436 | 24 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 4.032 | 1.324 | 2.486 | 73 | 93 | 56 |
Женски | 4.631 | 1.379 | 2.467 | 494 | 247 | 44 |
УКУПНО | 8.663 | 2.703 | 4.953 | 567 | 340 | 100 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2.043 | 10 | 4 | 1 | 91 |
Женски | 1.916 | 3 | 0 | 0 | 51 |
УКУПНО | 3.959 | 13 | 4 | 1 | 142 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 94 | 146 | 331 | 520 | 183 |
Женски | 27 | 35 | 487 | 466 | 119 |
УКУПНО | 121 | 181 | 818 | 986 | 302 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 21 | 99 | 210 | 52 | 29 |
Женски | 37 | 95 | 154 | 158 | 95 |
УКУПНО | 58 | 194 | 364 | 210 | 124 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 179 | 0 | 1 | 72 | |
Женски | 149 | 2 | 3 | 35 | |
УКУПНО | 328 | 2 | 4 | 107 |
Спорт
уредиНајпознатији спортски клубови из будве су ОК Будва, ВК Будва и ФК Могрен.
Култура
уредиМанифестације
уреди- Пјесма Медитерана
- Си Денс фестивал
- Монтенегро Баскер Фест
- Фестивал етно медитеранске музике »Ноћи медитерана«
- Фестивал »Укус Медитерана« — Гастро фестивал
- Дан шируна
Партнерски градови
уредиБудва је побратимљена са следећим општинама:
Галерија
уреди-
Поглед са бедема
-
Стара Будва
-
Стара Будва
-
Стара Будва
-
Стара Будва
-
Кула бедема Старог Града
-
Словенска плажа
-
Плажа Јаз
-
Гимназијалци осликавају мурал у Савичића потоку, поводом „Дана планете Земље”
-
Мурали у Савичића потоку
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ "Политика", 27. дец. 1938
- ^ "Политика", 26. јан. 1941
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
- ^ „САРАДЊА БУДВЕ И ВРАЧАРА: Побратимиле се две општине”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-07-11.
Литература
уреди- Божић, Иван (1970). „Доба Балшића (други део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 49—133.
- Божић, Иван (1970). „Зета у Деспотовини” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 135—275.
- Божић, Иван (1970). „Владавина Црнојевића” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 277—370.
- Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.
- Божић, Иван (1982). „Распад млетачког система у Приморју”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 403—413.
- Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека”. Историја Црне Горе (PDF). 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444.
- Синдик, Илија (1957). „Однос града Будве према владарима из династије Немањића”. Историски часопис. 7: 23—36.
- Спремић, Момчило (1982). „Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—204.
- Спремић, Момчило (2005). „Грбаљ и Српска деспотовина (1421-1459)”. Грбаљ кроз вјекове. Грбаљ: Друштво за обнову Манастира Подластва. стр. 193—213.
- Ћирковић, Сима (1970). „Зета у држави Немањића” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (1). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—93.
- Ћирковић, Сима (1970). „Доба Балшића (први део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—48.
- Ћирковић, Сима (1981). „Осамостаљивање и успон дукљанске државе”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 180—196.
- Rešetar, Luka (мај 2017). BUDVA – KROZ ISTORIJU ZA BUDUĆNOST (PDF). Tivat: FAKULTET ZA MEDITERANSKE POSLOVNE STUDIJE TIVAT. Приступљено 4. 4. 2020.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Туристичка организација Будва
- Будва, туристички водич (хотели, приватни смјештај, излети)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Патрола до Будве кроз кањон Мораче, САТ РТС - Званични канал
- Добродошли у Будву - филм (1963)