Будва

град у Црној Гори

Будва је град и сједиште истоимене општине у Црној Гори. Према попису из 2023. било је 19.218 становника. Приобално подручје, названо Будванска ривијера, центар је туризма у Црној Гори, а познато је по добро очуваном средњовјековном зидинама, пјешчаним плажама и ноћном животу. Будва је стара 2.500 година, што је чини једним од најстаријих насеља на обали Јадранског мора.

Будва
Будва
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаБудва
Становништво
 — 2023.Раст 19.218
Географске карактеристике
Координате42° 17′ 16″ С; 18° 50′ 30″ И / 42.28791° С; 18.84156° И / 42.28791; 18.84156
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина3 m
Будва на карти Црне Горе
Будва
Будва
Будва на карти Црне Горе
Остали подаци
ГрадоначелникМило Божовић
Поштански број85310
85311
Позивни број033
Регистарска ознакаBD
Веб-сајтwww.budva.me

Географија

уреди

Будва је приморски град на Јадранском мору у Црној Гори. Подручје око града, дуж обале, познато је и као Будванска ривијера. Ривијера је центар црногорског туризма, и позната по пешчаним плажама, ноћном животу. Најчувенија плажа Будве је Могрен. Током 2010. у будванској општини било је 557.000 гостију са 3,4 милиона ноћења, што Будву чини најпопуларнијом туристичком дестинацијом у Црној Гори.

Значајни туристички објекти се налазе унутар млетачких зидина из 15. века, које окружује будвански Стари град. Стари град је био тешко оштећен у разорном земљотресу 1979. године, али је потпуно обновљен. Осам година је трајала велика обнова старог града. У близини Будве налази се туристички центар Бечићи.

Будва је више пута мењала господара, а најдуже су се на подручју града задржали Млечани и Аустријанци, који су напустили град 1918. године.

Будва је стара око 2.500 година[тражи се извор] и један је од најстаријих градова на Јадранском мору[тражи се извор].

Историја

уреди
 
Илирско-грчки тип шлема из Будве (4-ти век старе ере)
 
Црква Светог Саве (лево) и црква Санта марија ин пунта (Света Марија на хриди, десно)
 
Острво Свети Никола (Шкољ) код Будве
 
Спруд Туња којим је острво Свети Никола повезано са Будвом. За време осеке водостај се спушта на свега пола метра, па се готово може прегазити

Утврђени град на овом простору је постојао још у доба антике. Историчари верују да је првобитно био острво, које се касније спојило са обалом и направило земљоуз. Мада су Грци основали многе колоније у Медитерану, по свему судећи, у делу обале Јадранског мора, на подручју данашње Црне Горе, нису успели у насељавању колониста, јер им то није допуштало домородачко илирско становништво.

Умјесто тога, постојали су само поједини грчки тржишни центри — емпорији. Један од њих је, током VI – V вијека прије нове ере, био у Будви (Butua). Први помен овог илирског града налазимо у V веку пре нве ере, код Софокла, а Псеудо-Ксилакс наводи да се од њега до Драча путује морем дан и ноћ, а копном три дана. Земља илирског племена Енхилејаца, на којој је основан град Будва, помиње се још у митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељеника из грчке Тебе. Кадмосов син је по миту имао име Илириос: епоним старих Илира. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу Енхилејце у град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против других племена Илира ("Illyri proprie dicti"). Након илирско-римских ратова, Будва потпада под власт Рима. Конвенти или опида (oppida civium Romananorum) била су насеља колонизираних римских грађана, досељених у Илирик, односно каснију провинцију Далмацију. Међу таквим насељима се помиње и Butua-Butuanum (Будва). Сем Италика, у овим градовима постоји и већи број трговаца, Грка и оријенталаца, а развијено занатство утиче на формирање занатских колегија.

Разарањем античке Дукље од стране Авара и доласком Словена, велики број романизованих староседелаца се повукао у утврђене приморске градове. У раном средњем веку, Будва је византински град, са грчком војном посадом (гарнизоном) и илиро-романским становништвом, а настањивали су је и грчки и италијански трговци. Словени живе по жупама и били су неколико векова поданици византијског цара. По осамостаљењу Дукљанске кнежевине Будва улази у њен састав, а касније и у састав Краљевине Дукље. После 1181. у држави је Стефана Немање, Краљевини Србији и Царству. По узору на Душанов законик, сачињен је у вријеме цара Стефана Уроша IV Немањића – Статут града Будве. У каснијем периоду, овај град се налазио под влашћу Балшића, Црнојевића и Српске деспотовине. Користећи продоре Турака на Балканско полуострво, Млечани нису заузимали велике поседе одједном. Дугим и стрпљивим радом на терену обећањима су придобијали „кућу по кућу“. До 1435. године српској су деспотовини, у приморју Зете, одузели све, сем: Бара и Будве. Међутим, након првог пада Српске деспотовине под турску власт 1439, такво стање су искористили Млеци: предухитривши Турке, до 1443. заузимају цио обалски појас Доње Зете, од Бојане до Котора. Тако су под њихову власт пали и градови: Улцињ, Бар и Будва. У предатим им местима, Млечани су за ректоре (начелнике) постављали своје племство, у периоду од 1441. до 1797. године Имена ових ректора сачувана су у млетачком архиву. После пада Млетачке републике, Будва улази у састав Аустроугарске. Црногорска војска ослобађа Будву 1915. године. Још 1938. у Будви је био изграђен хотел са 100 соба.[1] Експлозија долутале морске мине рано ујутро 25. јануара 1941. изазвала је велику материјалну штету.[2]

Стари Град

уреди
 
Венецијански зидови Будве на поштанској разгледници из 1900

Име Стари Град, Будва је носила у Средњем веку. Већина архитектуре Старог Града је Венецијанког порекла. Врата, прозори, балкони и многе друге мале, али приметне ствари су римског стила Венецијанске Републике. Постоје три основне цркве у Старом Граду. Прва је Светог Ивана, која је саграђена у 7. веку и све до укидања Будванске бискупије била је катедрала, друга Богородичина црква (Santa Maria in Punta) која датира из 840. и трећа, Свете Тројице, која је саграђена 1804. године. Венецијански зидови Старог Града су занимљива туристичка атракција.

Стари Град је такође познат по земљотресима који су га прилично оштетили, 1979. године. Поједине куће биле су потпуно срушене, а дио зидина напукао. За комплетно санирање кућа, улица и бедема било је потребно 8 година (до 1987).

Демографија

уреди
 
Етничка мапа општине Будва.

Будва је административни центар општине Будва, која укључује насеља Бечићи и Петровац.

Попис становништва 1991 — 11.710 становника:

У насељу Будва живи 8154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,4 код мушкараца и 35,4 код жена). У насељу има 3587 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 687
1953. 812
1961. 1.349
1971. 2.550
1981. 4.684
1991. 7.178 7.086
2003. 11.058 10.918
2011. 13.338
Национални састав према попису из 2003.[4]
Црногорци
  
5.260 48,17%
Срби
  
4.177 38,25%
Муслимани
  
167 1,52%
Хрвати
  
134 1,22%
Југословени
  
69 0,63%
Албанци
  
43 0,39%
Роми
  
27 0,24%
Бошњаци
  
24 0,21%
Мађари
  
19 0,17%
Македонци
  
18 0,16%
Руси
  
13 0,11%
непознато
  
77 0,70%
Национални састав према попису из 2011.
Црногорци
  
6.847 51,33%
Срби
  
4.779 35,83%
Руси
  
132 0,99%
Хрвати
  
130 0,97%
неизјашњени
  
765 5,73%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Спорт

уреди

Најпознатији спортски клубови из будве су ОК Будва, ВК Будва и ФК Могрен.

Култура

уреди

Манифестације

уреди

Партнерски градови

уреди

Будва је побратимљена са следећим општинама:

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Политика", 27. дец. 1938
  2. ^ "Политика", 26. јан. 1941
  3. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  4. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  5. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 
  6. ^ „САРАДЊА БУДВЕ И ВРАЧАРА: Побратимиле се две општине”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-07-11. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди