Илија Синдик

Илија Синдик (Тиват, 11. јул 1888 — Београд 5. јануар 1958) био је српски историчар и географ, дописни члан САН од 1950. године.

Садржај

Гимназију је завршио у Котору. Од 1908. студирао је на Бечком универзитету, где је 1912. докторирао. Готово три деценије провео је као средњошколски професор, најпре у Задру, затим Дубровнику, Београду и Кикинди.

После Другог светског рата радио је у Државном архиву у Београду, а затим био научни сарадник, а од 1954. до 1958. управник Историјског института САН у Београду. Истовремено је од школске године 1950/51. хонорарно предавао архивистику и историјиску географију на Филозофском факултету у Београду. Био је главни уредник Историјског часописа.

Запажени су му радови методско-програмског карактера из историјске географије, картографије и архивистике.

Умро је у Београду 5. јануара 1958. и сахрањен у Тивту.

Дубровник и околина, Етнографски зборник СА 1926;
Задатак и значај историјске картографије, Глсник Географског друштва 1932, 18;
О задацима историјске географије, Историјски часопис 1951, 2;
Комунално уређење Котора од друге половине XII до почетка XV столећа, Посебна издања САН, 1950, CLXV.

Раде Михаљчић унив. асистент (данас академик) у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1958 том 7 стр. 197