Филозофски факултет Универзитета у Београду

факултет у Београду

Филозофски факултет је високошколска установа Универзитета у Београду. Модерна је друштвено-образовна установа која се прилагођава актуелним образовним трендовима широм света. Најстарији је факултет Универзитета у Београду.[2] Био је један од факултета приликом оснивања Велике школе 1863. године, као и приликом оснивања Универзитета у Београду 1905.

Филозофски факултет Универзитета у Београду
Зграда на Старом граду
Типдржавни
Оснивање1838.; пре 186 година (1838)
АфилијацијаУниверзитет у Београду
ДеканДанијел Синани
Академско особље244 (2018/19)[1]
Број студената4.699 (2018/19)[1]
Преддипломци3.523 (2018/19)[1]
Постдипломци599 (2018/19)[1]
Докторанди577 (2018/19)[1]
ЛокацијаБеоград, Србија
44° 49′ 05″ С; 20° 27′ 28″ И / 44.817952° С; 20.457909° И / 44.817952; 20.457909
Веб-сајтwww.f.bg.ac.rs

Историја

уреди
 
План Филозофског факултета, Александар Дероко и Петар Анагности

Из Филозофског факултета се 1947. издвојио Природно-математички факултет, а 1960. и Филолошки факултет.[3]

Филозофски факултет има 255 сарадника у настави, а на њему студира око 6000 студената на свим нивоима, од основних до докторских студија. Настава се одвија у оквиру десет студијских група - филозофија, социологија, психологија, педагогија, андрагогија, етнологија и антропологија, историја, историја уметности, археологија и класичне науке. Неке од студијских група имају традицију дужу од једног века и познате су и признате у свету.[2] Примарни циљ је стварање високообучених кадрова за радове и истраживачке пројекте из области друштвено-хуманистичких наука.

На Филозофском факултету се одржавају трибине и спортска такмичења, промовишу се нове књиге и одржавају стручни и научни скупови.[2]

На платоу испред зграде Филозофског факултета налазе се римске терме и затрпано археолошко налазиште које је описано 1970-их.[4]

Одељења

уреди

Филозофски факултет има десет одељења:

Научни центри

уреди

Филозофски факултет у свом саставу има и следеће научне јединице:

Декани

уреди

Декани овог факултета од 1905. били су:[5]

Декани су били и Душан Савићевић, Иван Штајнбергер, Иван Максимовић, Живан Лазовић, Марица Шупут

Познати дипломанти

уреди

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д „Високо образовање 2018/2019.” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of Serbia. Приступљено 21. 12. 2019. 
  2. ^ а б в „Филозофски факултет Универзитета у Београду: званични сајт”. Приступљено 27. 4. 2013. 
  3. ^ „Универзитетска библиотека „Светозар Марковић. Архивирано из оригинала 27. 10. 2011. г. Приступљено 27. 4. 2013. 
  4. ^ Драгољуб Бојовић: Прилог урбаној историји Београда у периоду римске доминације (Годишњак града Београда, књига 22, 1975. године, стране 5-27)[мртва веза]
  5. ^ Сто година Филозофског факултета, Београд 1963. године, 865-866. страна
  6. ^ „Великани Србије”. Политика. 12. 9. 2022. Приступљено 13. 9. 2022. 
  7. ^ Ковић, Милош (2017). „https://www.pecat.co.rs/2017/06/dr-milos-kovic-cas-bescasca-na-filozofskom-fakultetu/”. Печат.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  8. ^ Петковић, Жарко. „В. д. декана је хтео да нас деградира”. Politika Online. Приступљено 2024-03-29. 
  9. ^ https://pescanik.net/v-d-dekana-filozofskog-fakulteta-ucestvuje-u-prikrivanju-plagijata/
  10. ^ „Čovek koga je vlast progonila izabran za dekana | Društvo i ekonomija”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2024-03-29. 

Спољашње везе

уреди