Драгољуб Мићуновић
Драгољуб Мићуновић (Мердаре код Куршумлије, 14. јул 1930) српски је филозоф и политичар, бивши председник Скупштине Србије и Црне Горе, бивши народни посланик који је био неколико пута биран у савезној и републичкој скупштини, тренутно је почасни председник Демократске странке и један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке.[1]
| Драгољуб Мићуновић | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 14. јул 1930. | ||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Мердаре, Краљевина Југославија | ||||||||||||||||||||||
| Пребивалиште | Београд | ||||||||||||||||||||||
| Држављанство | Република Србија | ||||||||||||||||||||||
| Народност | Србин | ||||||||||||||||||||||
| Религија | православни хришћанин | ||||||||||||||||||||||
| Професија | филозоф и психолог | ||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Демократска странка (1990–1996, 2004–) Остале: Демократски центар (1996—2004) Савез комуниста Југославије | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
БиографијаУреди
Завршио је гимназију у Прокупљу 1950. године, а потом је уписао филозофију на београдском Филозофском факултету, где је дипломирао 1954. Као осамнаестогодишњак провео је годину дана и осам месеци у логору на Голом отоку, јер је као млад комуниста и члан Комунистичке партије Југославије, а касније Савеза комуниста Југославије био идеолошки приклоњен Совјетском Савезу и Јосифу Стаљину.
Мићуновић је једно време, по дипломирању, радио као професор филозофије и психологије у Крушевцу. Почетком 1960-их постаје асистент на београдском Филозофском факултету на катедри за филозофију.
Године 1968. био један од организатора студентских демонстрација у Београду, због чега је био хапшен, циљ организатора студентских демонстрација била је борба против тзв. црвене буржоазије и политичка борба за успостављање већег комунизма тј. стаљинизма. Почетком 1975. године, заједно са још седам професора, удаљен са београдског Филозофског факултета због „политичке неподобности“. Наредних неколико година провео је у Немачкој где се политички формира као демократа. У СФР Југославију се вратио 1983. године и у наредном периоду учествовао је у Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања који је деловао на простору бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.[2]
Године 1989. учествовао у обнављању рада Демократске странке, а фебруара 1990. године изабран за председника ДС. Децембра исте године, на првим вишестраначким изборима, изабран је за посланика у Скупштини Србије. Две године касније, 1992, постаје посланик и у Већу република Скупштине СР Југославије.
Године 1994. смењен са места председника Демократске странке. Тако је дошло (1996) до формирања нове странке под називом Демократски центар, и Мићуновић постаје лидер те странке. Исте године, у новембру, постаје посланик на листи опозиционе коалиције „Заједно“ у Већу грађана Скупштине СР Југославије.
Крајем 1999. Мићуновић је био један од иницијатора уједињења српских опозиционих странака у један блок. То ће, у јануару 2000. године, довести до стварања ДОС-а (Демократска опозиција Србије). Када је ДОС у октобру 2000. дошао на власт, Мићуновић постаје председник Већа грађана Скупштине СР Југославије. А фебруара 2003. године, након укидања Савезне Републике Југославије, изабран је за председника Скупштине Србије и Црне Горе.
Новембра 2003. био је председнички кандидат ДОС-а на неуспелим изборима за председника Србије, где је у првом кругу добио мање гласова од кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића. Децембра исте године, на ванредним изборима за Скупштину Србије, изабран је за посланика у српском парламенту. Почетком 2004. постаје посланик и у Скупштини Србије и Црне Горе.
Поново је изабран за посланика у српском парламенту на ванредним изборима у јануару 2007. затим у мају 2008, мају 2012. и априлу 2016. године.
Тренутно је почасни председник Демократске странке.
ОдликовањаУреди
Орден италијанске звезде солидарности, Велики официр (Италија).[3]
Орден легије части, Официр (Француска).[4]
РеференцеУреди
- ^ Narodna skupština Republike Srbije | Narodni poslanik
- ^ „Institut za filozofiju i društvenu teoriju”. Архивирано из оригинала на датум 11. 6. 2015. Приступљено 12. 12. 2014. Текст „ Univerzitet u Beogradu ” игнорисан (помоћ)
- ^ „Presidenza della Repubblica”. Quirinale.it. 27. 12. 2007. Приступљено 14. 2. 2013.
- ^ „(„Блиц“, 7. фебруар 2013)”. Архивирано из оригинала на датум 12. 2. 2013. Приступљено 14. 2. 2013.
Спољашње везеУреди
- Биографија Драгољуба Мићуновића на сајту Демократске странке
- Разговор недеље: Драгољуб Мићуновић („Политика“, 11. јул 2010)
- Мићуновић: Распад прети ко год да победи („Вечерње новости“, 10. септембар 2012)
- Не окрећем леђа никоме - интервју („Политика“, 25. март 2014)