Отворите главни мени

Голи оток (О овој звучној датотеци изговор ; хрв. Goli otok, итал. Isola Calva — „голо острво”) оскудно је, ненасељено острво у Јадранском мору.

Голи оток
Goli otok.jpg
Голи оток
Географија
Површина4,7 km2
Администрација

Има површину од око 4,7 km². Налази се у западном делу Хрватске, источно од Истре у Велебитском каналу, између острва Раб, Свети Гргур и Првић.

Само име пуно говори о изгледу острва. Заједно са суседним острвом Св. Гргур део је кречњачког масива који се протеже паралелно са Камењаком (408 наутичких миља) на острву Раб и острвом Првић. Северна обала острва је гола и неприступачна, а дубина мора уз саму обалу је око 30 m. Јужна и југоисточна обала острва је такође сиромашна зеленилом, али је богата увалицама од којих је највећа увала Мала Тетина.

Око 600 затвореника је умрло на овом острву од тортуре и болести, током периода постојања истоименог затвора.[1] Исти је био познат и као ’Хрватски Алкатраз’, због своје локације на овом изолованом острву и високе сигурности.[2]

НаменаУреди

 
Део затворског комплекса

Острво је све до новијих времена било ненасељено. У Првом светском рату Аустроугарска је на Голи оток слала руске заробљенике са Источног фронта.[3]

Од године 1949. на Голом отоку и Светом Гргуру се налазио логор југословенских политичких затвореника, Титових неистомишљеника, пре свега присталица стаљинизма, националиста, као и известан број припрадника демократских покрета и странака из година непосредно после комунистиче револуције. На Голом отоку је био мушки, а на Светом Гргуру женски логор. Већина зграда на острву сместила се између увале Мала Тетина и увале Мелна. Последњи политички затвореник је отпуштен 1956. године. То је био крај савезне управе над острвом. Од тада он припада републичкој надлежности НР Хрватске. Касније су на острву казну издржавали и криминалци и тешки млади делинквенти.[4][5]

Голи оток је као затвор укинут 1988. године. Од тада се ради на томе да се претвори у туристичку дестинацију тако што би се искористили природни и историјски потенцијали острва.[6]

РеференцеУреди

  1. ^ „Srbija nudi odštetu zatvorenicima na Golom otoku - devet dolara po danu”. Slobodna Dalmacija. 25. 7. 2012. Приступљено 2. 9. 2014. 
  2. ^ Gibbens, Sarah (29. 8. 2017). „See the Haunting Ruins of a Prison Once Known as a ‘Living Hell. National Geographic. Приступљено 5. 9. 2017. 
  3. ^ Segel, Harold B., ур. (2012). The Walls Behind the Curtain: East European Prison Literature, 1945-1990. University of Pittsburgh Press. стр. 323—325. 
  4. ^ „Donja Klada » Goli otok”. Архивирано из оригинала на датум 25. 9. 2017. Приступљено 7. 9. 2017. 
  5. ^ „Višestruki ubojica s Golog otoka opet ubio”. Jutarnji list. 31. 5. 2006. Приступљено 27. 2. 2017. 
  6. ^ „Na Golom otoku žalio sam što nisam kriminalac”. Večernji list. 1. 1. 2005. Приступљено 27. 2. 2017. 

Спољашње везеУреди

  Медији везани за чланак Голи оток на Викимедијиној остави