Отворите главни мени

Андреа Дорија (итал. Andrea Doria; Онеља, 30. новембар 1466Ђенова, 25. новембар 1560) је био по професији плаћени војни заповједник (итал. condottiero), адмирал и државник. Најприје у служби свог родног града, папе Иноћентија VIII, војводе од Урбина, напуљског краља Фердинанда II Напуљског, француског краља Франсоа I и њемачко-римског цара Карла V. Рођен је на Лигурској обали, у сјеверној Италији, у мјесту Онеглија (недалеко од Сан Рема) данас у саставу града Империја, на феудалном посједу ђеновљанске породице Дорија (касније у посједу Савоја). У вријеме његовог рођења, фамилија Дорија је била једна од четри које су се бориле за власт у Ђенови. По прераној смрти оца дјетињство је провео у сиротишту (које је било у вези са капетаном гарде папе Иноћентија VIII).

Андреа Дорија
Andrea Doria.jpg
Портрет Андрее Дорије, из 1526. године
Датум рођења30. новембар 1466.
Место рођењаОнеља
Италија
Датум смрти25. новембар 1560.
Место смртиЂенова
Италија

Освајање НовогУреди

Као господар Ђенове под Хабзбурговцима (у чију службу ступа 1528. године) налазио се на челу шпанско-млетачке флоте, која је током љета 1538. године упловила у крфске воде са задатком напада на османску флоту Хајрудина Барбаросе. Из Јонског мора, флота је на повратку упловила у Боку Которску, а шпанске копнене снаге (претпоставља се, уз помоћ Пераштана) под његовом командом, од Османлија заузимају Нови, 27. октобра 1538. године. И данас се једна градска врата Херцег Новог зову „Перашка врата“ (кроз која су се у утврђени град на јуриш пробили Пераштани). Шпанци су у Новом имали посаду од 4000 људи, мада је Млетачка република због тога протестовала, сматрајући Нови својим стратегијски важним упориштем (за безбједност посједа Венеције у Боки Которској). Међутим, у августу 1539. године, Нови поново пада под османску власт.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди