Југо или широко (такође и јужина и шилок; итал. sirocco, scirocco) је топао и сув ветар који дува из северне Африке (углавном из Либије) и који прелазећи преко Средоземног мора постаје влажан, нарочито у јесењим месецима[1]

Ветрови на Јадрану

Уопштено о југу уреди

Југо је топао и влажни ветар, који се јавља уз облачно и кишовито време. Због њега на мору настају високи таласи.

Иако најчешће дува у хладним деловима године, може дувати и лети. На јужном Јадрану најчешће се јавља од почетка јесени па до краја зиме, а на северном од краја зиме до почетка лета. Зими југо траје до девет дана, а понекада и до три недеље са прекидима. Лети у већини случајева не траје дуже од три дана. Брзина ветра се креће од 10 до 30 метара у секунди и никада не крене да дува изненада, већ своју пуну снагу постиже тек након 24 до 36 сати, а олујну јачину углавном током трећег дана. Чешће и снажније се појављује на јужном делу Јадрана него на северном.

Врсте југа уреди

 
Југо на задарској риви

Постоје две врсте југа:

  • Циклонални југо настаје када се циклон са запада приближава Јадрану или се исти развије у Ђеновском заливу или у северном Јадрану. Најчешће настаје са развојем секундарних циклона у заветрини Алпа. Због те појаве југо почиње најпре на северном Јадрану, шири се према средњем и јужном и исто тако најпре престаје дувати на северном Јадрану. Јачина и смер кретања циклона одређује какав ће се југо развити. У већини случајева је то умерено јаки до олујно јаки југоисточни ветар (понекад дува и у налетима). Прати га густа и ниска облачност са повременим, често и јаким кишама.
  • Антициклонални југо настаје под утицајем високог атмосферског притиска над источним делом Средоземља и еловањем циклоне на северном делу Европе. Најчешће се јавља у пролеће и јесен. Небо је ведро или се појаве цирокумулуси или алтокумулуси из смера запад-југозапад. Након дан или два на северном Јадрану расте облачност, падавина нема или су ретке, а атмосфера је врло тмурна због повећања количине честица прашине из пустиња северне Африке и Азије. Температура ваздуха је висока, а ваздух сиромашан влагом.

Појаве уз југо уреди

  • југоисточни ветар минимално умерене јачине.
  • дугачки и дебели морски таласи без шума и пене који понекад пристижу и пре самога ветра
  • умерено топао ваздух
  • ваздух је често и влажан (време је спарно)
  • киша (јавља се уз циклонални југо)
  • биометеоролошки услови су неповољни за неке здраве особе и болеснике
  • југисточни се хоризонт обавија ниским облацима који се касније нагомилавају око врхова брда и поступно прекрију цео виши део копна, затим се и остали део неба прекрије густим, ниским облацима оловне боје. Видљивост је делимично ограничена и развијају се све већи таласи са југоистока.
  • кратко време пре најјачег ветра почиње јака киша, а атмосфера је спарна и засићена воденом паром. Облаци типа фрактонимбуса брзо пролазе и нестају, а уместо њих небо се прекрива једнобојним алтостратусима или нимбусима. Са ветром се смањује количина падавина, а облаци се брзо расплињу, при томе се често сасвим изненада покаже ведро небо. Након тога следи промењиво, хладније вријеме, са умерено јаким ветровима из правца југозапада до северозапада.

Референце уреди

  1. ^ Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959. Чланак „Широко“.. Углавном дува на Јадрану.

Спољашње везе уреди