Отворите главни мени

Национални орден Легије части (франц. Ordre national de la Légion d'honneur) је француско одликовање које је установио Наполеон Бонапарта, тада први конзул прве Француске републике, 19. маја 1802. године, као признање за војне или цивилне заслуге, без обзира на рођење или вероисповест, под условом да је прималац ордена привржен и подржава слободу и једнакост као принцип.

Национални Орден Легије части
Chevalier légion d'honneur 2.png
Национални Орден Легије части
Додељује Flag of France.svg Француска
ТипLegion Honneur GCol ribbon.svg
Велики вођа

Legion Honneur GC ribbon.svg
Велики крст
Legion Honneur GO ribbon.svg
Велики официр
Legion Honneur Commandeur ribbon.svg
Командир
Legion Honneur Officier ribbon.svg
Официр

Legion Honneur Chevalier ribbon.svg
Кавалир
Додељује секао војни и цивилни орден
Додељује се заизанредне цивилне или војне заслуге за државу и народ.
СтатусДодељује се од 1802.
МотоЧаст и Отаџбина (франц. Honneur et Patrie)
Установљен19. маја 1802.
Прво одликовање14. јула 1804.
Укупно одликованих94,807
ПримаоциВелики вођа: 1
Велики крст: 67
Велики официр: 314
Командир: 3009
Официр: 17,032
Кавалир: 74,834
Важносни ред одликовања
Следеће (ниже)Орден Ослобођења

Мото ордена је: "Част и Отаџбина" (франц. Honneur et Patrie). Овај орден има и своје седиште, које се налази у Палати Легије части, на левој обали реке Сене у Паризу.[a]

Садржај

ИсторијаУреди

Период КонзулатаУреди

Идеја о стварању Ордена Легије части припада Наполеону Бонапарти током његовог мандата као првог конзула Француске Републике. Наиме после Француске револуције у периоду (1789—1794), укинуте су све привилегије, почасти и признања које су до тад важиле у монархији. Међутим, ратно стање и реконструкција државе захтевале су подизање морала становништва и војске за престојећу мобилизацију. Војни лидери као и прослављене војсковође у првој фази и по потреби су за своју храброст награђивани трофејним оружијима. Међутим тада се јавила потреба за увођењем новог облика признања. Пошто рестаурација старих монархистичких облика и разлика је била сасвим немогућа, Наполеон се окренуо древном искуству - Старог Римског царства и степеновању витештва. Та идеја о стварању нових облика рангирања у прихватљивим ознакама наишла је на непријатељство у народу, јер она није одговарала основним принципом формалне једнакости грађана, као што је назначено у националном слогану "Слобода, Једнакост, Братство".

Наполеон и његови следбеници морали су напорно да раде на успостављењу Ордена Легије части. Као разлог за увођење овог ордена сугерисано је да се на њега не гледа као награду, већ је представљан као организација најбољих, са освртом на идеолошка древна осећања витештва и древне историје. Име Легија је уведено по узору на старе Римске легије са са титулама легионар, официр, командант, велика кохорта и велико веће. Највиши ранг није био велики крст већ велики орао (франц. Grand Aigle) (који је ипак по много чему био налик на Велики крст). Легионари су били плаћени изузетно великодушно:

  • 5.000 франака за великог официра,
  • 2.000 франака за командира,
  • 1.000 франака за официра,
  • 250 франака за легионара.

Нацрт закона о Ордену Легије части, критиковао је Државни савет Француске Републике 4. маја 1802. године. Коначно је одобрен 15. маја 1802. године. За увођење ордена гласало је 116 а против 110 чланова Државног савета.[1]

Степени ОрденаУреди

Орден се дели на редове:

Изглед ордена
Тракице ордена
Кавалир Официр Командир Велики официр Велики крст Велики вођа[c]

Одликовани СрбиУреди

  • Томо Будисављевић, протојереј СПЦ, одликован орденом Легије части од Наполеона, 1811. године, ред кавалира

НапоменеУреди

  1. ^ Степени Ордена Легије части су: Кавалир Легије части, Официр Легије части, Командант Легије части, Велики Официр Легије части, Велики Крст Легије части и Велики Вођа Легије части.
  2. ^ Титула Великог Вође Легије части припада Француском председнику који је у мандату и до сад је било 32 носиоца Легије части у овом рангу. Носиоци ордена привремено поседују Орден Легије части на огрлици. По завршетку манданта остаје им Велики крст ордена а огрлица се преноси на следећег председника.
  3. ^ Огрлица је симбол председника Француске и он је носи само у церемонијалним приликама.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди