2. април
датум
2. април (02.04) је 92. дан у години по грегоријанском календару (93. у преступној години). До краја године има још 273 дана.
ДогађајиУреди
април | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 |
- 1453 — Отпочела турска опсада Цариграда која је довела до његовог пада у уторак 29. маја.
- 1513 — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон је први пут угледао копно које представља данашњу Флориду.
- 1792 — Према Закону о ковању, основана је Ковница САД, а амерички долар је озакоњен као новчана јединица САД.
- 1801 — Британске снаге под водством адмирала Хорејшија Нелсона поразиле данску флоту у бици код Копенхагена.
- 1860 — У Торину се састао први италијански парламент.
- 1861 — У Сремским Карловцима састао се Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској.
- 1865 — Војска Севера је у трећем покушају заузеле Питерсбург, иако су чланови владе Конфедерација и већина преостале јужњачке војске успели да побегну.
- 1900 — Амерички Конгрес је усвојио Форакеров закон, који је Порторику пружио ограничену самоуправу.
- 1905 — Отворен је железнички тунел испод Алпа "Симплон" којим је Швајцарска повезана са Италијом.
- 1917 —
- Амерички председник Вудро Вилсон је од Конгреса затражио објаву рата царској Немачкој.
- Пред Војним судом за официре српске војске у Солуну је почео судски процес против групе официра на челу са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом, оптужених за припремање преврата и покушај атентата на регента Александра.
- 1930 — Хајле Селасије је проглашен за цара Етиопије, наследивши своју рођаку царицу Заудиту.
- 1944 — Совјетске трупе прешле су реку Прут у Другом светском рату и ушле у Румунију.
- 1958 — Прва појава Умпах-Пах Индијанца из истоименог стрипа аутора Албера Удерца и Ренеа Гошинија.
- 1960 — Француска је потписала споразум са Мадагаскаром којим је Мадагаскар постао независна држава, након 64 године француске колонијалне владавине.
- 1974 — У Титограду (Подгорица) основан је Универзитет Црне Горе.
- 1979 — Затварањем британске војне базе Малта је стекла пуну независност, чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на том острву.
- 1979 — Из совјетске лабораторије за развој биолошког оружја у Свердловску су у ваздух случајно испуштене споре антракса, што је усмртило 66 особа и непозnат број стоке.
- 1981 — Председништво СФРЈ прогласило је ванредно стање на Косову због демонстрација албанских студената које су почеле 11. марта под паролом "Косово-република".
- 1982 — Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у Јужном Пацифику коју су чувала 84 британска маринца.
- 1999 — Власти у Београду преузеле су независни радио Б92.
- 2003 — Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Мирко Шаровић поднео је оставку због афере извоза оружја Ваздухопловног завода "Орао" из Бијељине Ираку, који је био под санкцијама УН, и "шпијунске афере у Републици Српској".
- 2004 — Хашки трибунал обелоданио је оптужнице против шесторице хрватских официра и бивших званичника у хрватске републици Херцег-Босни. За злочине против човечности у западној Херцеговини 1992-1993. оптужени су: Јадранко Прлић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Бруно Стојић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.
РођењаУреди
- 742 — Карло Велики, франачки краљ и цар Светог римског царства. (прем. 814)
- 1647 — Марија Сибила Меријан, швајцарска научница, позната по томе што је изучавала метаморфозу инсеката и биљака и скицирала их. (прем. 1717)
- 1805 — Ханс Кристијан Андерсен, дански књижевник, најпознатији као писац бајки. (прем. 1875)
- 1840 — Емил Зола, француски књижевник. (прем. 1902)
- 1914 — Алек Гинис, енглески глумац. (прем. 2000)
- 1926 — Милан Пузић, српски глумац. (прем. 1994)
- 1927 — Ференц Пушкаш, мађарски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2006)
- 1928 — Серж Генсбур, француски музичар, композитор, песник, сликар, сценариста, писац, глумац и редитељ. (прем. 1991)
- 1933 — Ђерђ Конрад, мађарски књижевник. (прем. 2019)
- 1936 — Милка Лукић, српска глумица. (прем. 2009)
- 1939 — Марвин Геј, амерички музичар и музички продуцент. (прем. 1984)
- 1939 — Јован Ристић, српски редитељ. (прем. 2013)
- 1939 — Живан Сарамандић, српски оперски певач. (прем. 2012)
- 1946 — Сју Таунсенд, енглеска књижевница. (прем. 2014)
- 1954 — Драган Окука, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1957 — Барбара Џордан, америчка тенисерка.
- 1961 — Кристофер Мелони, амерички глумац.
- 1962 — Кларк Грег, амерички глумац, редитељ и сценариста.
- 1964 — Горан Каран, хрватски певач.
- 1969 — Ајзеа Морис, амерички кошаркаш.
- 1971 — Тод Вудбриџ, аустралијски тенисер.
- 1972 — Бобан Дмитровић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1973 — Розлин Санчез, порториканска глумица, музичарка и модел.
- 1975 — Педро Паскал, чилеанско-амерички глумац.
- 1975 — Нејт Хафман, амерички кошаркаш. (прем. 2015)[1]
- 1977 — Мајкл Фасбендер, ирски глумац.
- 1981 — Бетани Џој Ленц, америчка глумица и музичарка.
- 1981 — Антонис Фоцис, грчки кошаркаш.
- 1982 — Марко Амелија, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1982 — Давид Ферер, шпански тенисер.
- 1984 — Енгин Атсур, турски кошаркаш.
- 1985 — Стефан Ламбијел, швајцарски клизач.
- 1986 — Ибрахим Афелај, холандски фудбалер.
- 1988 — Кимбер Џејмс, америчка порнографска глумица.
- 1989 — Миленко Зорић, српски кајакаш.
- 1989 — Гиорги Шермадини, грузијски кошаркаш.
- 1990 — Миралем Пјанић, босанскохерцеговачки фудбалер.
- 1991 — Милан Родић, српски фудбалер.
СмртиУреди
- 1872 — Семјуел Ф. Б. Морзе, амерички физичар, проналазач телеграфа и Морзеове азбуке (рођ. 1791)
- 1965 — Илија Ђуричић, српски физиолог (рођ. 1898)
- 1974 — Жорж Помпиду, умро француски политичар и државник. (рођ. 1911)
- 1995 — Ханес Алвен, шведски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1908)
- 2001 — Љиљана Крстић, глумица (рођ. 1919)
- 2003 — Ерик Џорџ Лаптхорн Биватер, енглески реуматолог и патолог. (рођ. 1910)
- 2005 — Папа Јован Павле II, римски папа (рођ. 1920)
- 2007 — Жарко Петровић, југословенски одбојкаш (рођ. 1964)
- 2010 — Стојанка Грозданов-Давидовић, књижевница, уредник Радио Београда. (рођ. 1940)
Празници и дани сећањаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Nate Huffman Stats”. Basketball-Reference.com.
2. април на Викимедијиној остави. |