2. април
датум
2. април (02.04) је 92. дан у години по грегоријанском календару (93. у преступној години). До краја године има још 273 дана.
Садржај
ДогађајиУреди
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
- 1453. — Отпочела турска опсада Цариграда која је довела до његовог пада у уторак 29. маја.
- 1513. — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон је први пут угледао копно које представља данашњу Флориду.
- 1792. — Према Закону о ковању, основана је Ковница САД, а амерички долар је озакоњен као новчана јединица САД.
- 1801. — Британске снаге под водством адмирала Хорејшија Нелсона поразиле данску флоту у бици код Копенхагена.
- 1860. — У Торину се састао први италијански парламент.
- 1861. — У Сремским Карловцима састао се Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској.
- 1865. — Војска Севера је у трећем покушају заузеле Питерсбург, иако су чланови владе Конфедерација и већина преостале јужњачке војске успели да побегну.
- 1900. — Амерички Конгрес је усвојио Форакеров закон, који је Порторику пружио ограничену самоуправу.
- 1905. — Отворен је железнички тунел испод Алпа "Симплон" којим је Швајцарска повезана са Италијом.
- 1917. —
- Амерички председник Вудро Вилсон је од Конгреса затражио објаву рата царској Немачкој.
- Пред Војним судом за официре српске војске у Солуну је почео судски процес против групе официра на челу са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом, оптужених за припремање преврата и покушај атентата на регента Александра.
- 1930. — Хајле Селасије је проглашен за цара Етиопије, наследивши своју рођаку царицу Заудиту.
- 1944. — Совјетске трупе прешле су реку Прут у Другом светском рату и ушле у Румунију.
- 1958. — Прва појава Умпах-Пах Индијанца из истоименог стрипа аутора Албера Удерца и Ренеа Гошинија.
- 1960. — Француска је потписала споразум са Мадагаскаром којим је Мадагаскар постао независна држава, након 64 године француске колонијалне владавине.
- 1974. — У Титограду (Подгорица) основан је Универзитет Црне Горе.
- 1979. — Затварањем британске војне базе Малта је стекла пуну независност, чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на том острву.
- 1979. — Из совјетске лабораторије за развој биолошког оружја у Свердловску су у ваздух случајно испуштене споре антракса, што је усмртило 66 особа и непозnат број стоке.
- 1981. — Председништво СФРЈ прогласило је ванредно стање на Косову због демонстрација албанских студената које су почеле 11. марта под паролом "Косово-република".
- 1982. — Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у Јужном Пацифику коју су чувала 84 британска маринца.
- 1992. — Српске паравојне јединице су убиле 42 особе у Бијељини.
- 1999. — Власти у Београду преузеле су независни радио Б92.
- 2003. — Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Мирко Шаровић поднео је оставку због афере извоза оружја Ваздухопловног завода "Орао" из Бијељине Ираку, који је био под санкцијама УН, и "шпијунске афере у Републици Српској".
- 2004. — Хашки трибунал обелоданио је оптужнице против шесторице хрватских официра и бивших званичника у хрватске републици Херцег-Босни. За злочине против човечности у западној Херцеговини 1992-1993. оптужени су: Јадранко Прлић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Бруно Стојић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.
РођењаУреди
- 742. — Карло Велики, франачки краљ и цар Светог римског царства († 814.)
- 1647. — Марија Сибила Меријан, швајцарска научница, изучавала метаморфозу инсеката и биљака и скицирала их. († 1717.)
- 1725. — Ђакомо Казанова, венецијански поморски официр, коцкар, алхемичар, виолиниста, шпијун, библиотекар, а у историју ушао као љубавник († 1798.)
- 1758. — Џејмс Монро, амерички политичар. († 1831.)
- 1805. — Ханс Кристијан Андерсен, дански писац. († 1875.)
- 1840. — Емил Зола, француски писац. († 1902.)
- 1900. — Миливоје Живановић, позоришни и филмски глумац († 2006.)
- 1914. — Алек Гинис, енглески филмски глумац († 2000.)
- 1927. — Ференц Пушкаш, мађарски фудбалер и тренер († 2006.)
- 1928. — Серж Генсбур, француски композитор. († 1991.)
- 1936. — Милка Лукић, позоришна глумица. († 2009.)
- 1937. — Мајда Сепе, словеначка певачица. († 2006.)
- 1939. —
- Живан Сарамандић, оперски певач, првак Опере Народног позоришта у Београду († 2012.)
- Јован Ристић, позоришни, филмски и ТВ редитељ
- 1954. — Драгомир Окука, српски фудбалски тренер.
- 1966. — Теди Шерингем, енглески фудбалер.
- 1972. — Ђула Мештер, српски одбојкаш.
- 1972. — Бобан Дмитровић, српски фудбалер.
- 1979. — Графите, бразилски фудбалер.
- 1982. — Марко Амелија, италијански фудбалер.
- 1982. — Давид Ферер, шпански тенисер.
- 1986. — Ибрахим Афелај, холандски фудбалер.
- 1989. — Миленко Зорић, српски кајакаш.
- 1990. — Миралем Пјанић, босански фудбалер.
СмртиУреди
- 1872. — Семјуел Ф. Б. Морзе, амерички физичар, проналазач телеграфа и Морзеове азбуке (* 1791.)
- 1965. — Илија Ђуричић, српски физиолог (* 1898.)
- 1974. — Жорж Помпиду, умро француски политичар и државник. (* 1911.)
- 2001. — Љиљана Крстић, глумица (* 1919.)
- 2003. — Ерик Џорџ Лаптхорн Биватер, енглески реуматолог и патолог. (* 1910.)
- 2005. — Папа Јован Павле II, римски папа (* 1920.)
- 2007. — Жарко Петровић, југословенски одбојкаш (* 1964.)
- 2010. — Стојанка Грозданов-Давидовић, књижевница, уредник Радио Београда. (* 1940.)