2. април

2. април (02.04) је 92. дан у години по грегоријанском календару (93. у преступној години). До краја године има још 273 дана.

Садржај

Догађаји

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

• 1453 — Отпочела турска опсада Цариграда која је довела до његовог пада у уторак 29. маја.
• 1513 — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон је први пут угледао копно које представља данашњу Флориду.
• 1792 — Према Закону о ковању, основана је Ковница САД, а амерички долар је озакоњен као новчана јединица САД.
• 1801 — Британске снаге под водством адмирала Хорејшија Нелсона поразиле данску флоту у бици код Копенхагена.
• 1860 — У Торину се састао први италијански парламент.
• 1861 — У Сремским Карловцима састао се Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској.
• 1865 — Војска Севера је у трећем покушају заузеле Питерсбург, иако су чланови владе Конфедерација и већина преостале јужњачке војске успели да побегну.
• 1900 — Амерички Конгрес је усвојио Форакеров закон, који је Порторику пружио ограничену самоуправу.
• 1905 — Отворен је железнички тунел испод Алпа "Симплон" којим је Швајцарска повезана са Италијом.
• 1917 —
  • Амерички председник Вудро Вилсон је од Конгреса затражио објаву рата царској Немачкој.
  • Пред Војним судом за официре српске војске у Солуну је почео судски процес против групе официра на челу са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом, оптужених за припремање преврата и покушај атентата на регента Александра.
• 1930 — Хајле Селасије је проглашен за цара Етиопије, наследивши своју рођаку царицу Заудиту.
• 1944 — Совјетске трупе прешле су реку Прут у Другом светском рату и ушле у Румунију.
• 1958 — Прва појава Умпах-Пах Индијанца из истоименог стрипа аутора Албера Удерца и Ренеа Гошинија.
• 1960 — Француска је потписала споразум са Мадагаскаром којим је Мадагаскар постао независна држава, након 64 године француске колонијалне владавине.
• 1974 — У Титограду (Подгорица) основан је Универзитет Црне Горе.
• 1979 — Затварањем британске војне базе Малта је стекла пуну независност, чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на том острву.
• 1979 — Из совјетске лабораторије за развој биолошког оружја у Свердловску су у ваздух случајно испуштене споре антракса, што је усмртило 66 особа и непозnат број стоке.
• 1981 — Председништво СФРЈ прогласило је ванредно стање на Косову због демонстрација албанских студената које су почеле 11. марта под паролом "Косово-република".
• 1982 — Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у Јужном Пацифику коју су чувала 84 британска маринца.
• 1992 — Српске паравојне јединице су убиле 42 особе у Бијељини.
• 1999 — Власти у Београду преузеле су независни радио Б92.
• 2003 — Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Мирко Шаровић поднео је оставку због афере извоза оружја Ваздухопловног завода "Орао" из Бијељине Ираку, који је био под санкцијама УН, и "шпијунске афере у Републици Српској".
• 2004 — Хашки трибунал обелоданио је оптужнице против шесторице хрватских официра и бивших званичника у хрватске републици Херцег-Босни. За злочине против човечности у западној Херцеговини 1992-1993. оптужени су: Јадранко Прлић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Бруно Стојић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.

Рођења

• 742 — Карло Велики, франачки краљ и цар Светог римског царства. († 814)
• 1647 — Марија Сибила Меријан, швајцарска научница, изучавала метаморфозу инсеката и биљака и скицирала их. († 1717)
• 1725 — Ђакомо Казанова, венецијански поморски официр, коцкар, алхемичар, виолиниста, шпијун, библиотекар, а у историју ушао као љубавник. († 1798)
• 1758 — Џејмс Монро, амерички политичар. († 1831)
• 1805 — Ханс Кристијан Андерсен, дански писац. († 1875)
• 1840 — Емил Зола, француски писац. († 1902)
• 1900 — Миливоје Живановић, позоришни и филмски глумац. († 2006)
• 1914 — Алек Гинис, енглески филмски глумац. († 2000)
• 1927 — Ференц Пушкаш, мађарски фудбалер и тренер. († 2006)
• 1928 — Серж Генсбур, француски композитор. († 1991)
• 1936 — Милка Лукић, позоришна глумица. († 2009)
• 1937 — Мајда Сепе, словеначка певачица. († 2006)
• 1939 — Живан Сарамандић, оперски певач, првак Опере Народног позоришта у Београду. († 2012)
• 1939 — Јован Ристић, позоришни, филмски и ТВ редитељ.
• 1954 — Драгомир Окука, српски фудбалски тренер.
• 1962 — Кларк Грег, амерички глумац, режисер и сценарист.
• 1966 — Теди Шерингем, енглески фудбалер.
• 1972 — Ђула Мештер, српски одбојкаш.
• 1972 — Бобан Дмитровић, српски фудбалер.
• 1979 — Графите, бразилски фудбалер.
• 1982 — Марко Амелија, италијански фудбалер.
• 1982 — Давид Ферер, шпански тенисер.
• 1986 — Ибрахим Афелај, холандски фудбалер.
• 1989 — Миленко Зорић, српски кајакаш.
• 1990 — Миралем Пјанић, босански фудбалер.

Смрти

• 1872 — Семјуел Ф. Б. Морзе, амерички физичар, проналазач телеграфа и Морзеове азбуке (* 1791)
• 1965 — Илија Ђуричић, српски физиолог (* 1898)
• 1974 — Жорж Помпиду, умро француски политичар и државник. (* 1911)
• 1995 — Ханес Алвен, шведски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1908)
• 2001 — Љиљана Крстић, глумица (* 1919)
• 2003 — Ерик Џорџ Лаптхорн Биватер, енглески реуматолог и патолог. (* 1910)
• 2005 — Папа Јован Павле II, римски папа (* 1920)
• 2007 — Жарко Петровић, југословенски одбојкаш (* 1964)
• 2010 — Стојанка Грозданов-Давидовић, књижевница, уредник Радио Београда. (* 1940)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобне мученике Јована и друге
  • Свету мученицу Фотину
• Међународни дан књиге за децу

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума