11. април
датум
11. април (11.04) је 101. дан у години по грегоријанском календару (102. у преступној години). До краја године има још 264 дана.
Садржај
ДогађајиУреди
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
- 217. — Макрин постао римски цар.
- 491. — Анастасије I изабран за новог источноримског (византијског) цара.
- 1241. — Монголска војска Бату-кана је поразила угарску војску Беле IV у бици на реци Шајо.
- 1544. — Француске снаге су поразили удружену шпанско-немачку војску у бици код Черезоле.
- 1689. — Крунисан енглески краљевски пар Вилијам III Орански и Мери II. За време њихове владавине донето неколико важних одредаба и закона, као што су Закон о правима и Акт толеранције.
- 1713. — Утрехтским миром окончан Рат за шпанско наслеђе. Низом уговора које су 1713, 1714. и 1715. потписале Енглеска, Француска, Холандија, Савоја, Португалија и Пруска преуређена мапа Европе, а Шпанија принуђена да за владаре прихвати француске Бурбоне.
- 1814. — Постигнут споразум из Фонтенблоа према којем је Наполеон Бонапарта абдицирао и био прогнан на острво Елба. На престолу га заменио Луј XVIII.
- 1842. — Браћа Герман, београдски трговци, завршила градњу прве српске лађе „Кнез Михаило“. Мајстори из Цариграда почели градњу 1840. у Брзој Паланци на Дунаву. На броду било места и за 18 топова.
- 1894. — Уганда постала британски протекторат.
- 1899. — САД од Шпаније преузеле Филипине.
- 1919. — Основана Међународна организација рада са седиштем у Женеви.
- 1921. — Установљен је Емират Трансјордан, аутономни део Британског мандата над Палестином, са емиром Абудлахом I од Јордана.
- 1945. — Америчке трупе освојиле, у Другом светском рату, немачке градове Есен и Вајмар и ослободиле концентрациони логор Бухенвалд.
- 1948. — Почела изградња Новог Београда, новог београдског насеља на левој обали Саве.
- 1952. — Војним пучем власт у Боливији преузео Национални револуционарни покрет.
- 1961. — У Јерусалиму почело суђење бившем функционеру нацистичке Немачке Адолфу Ајхману за ратне злочине над Јеврејима у Другом светском рату.
- 1968. — Атентат на Рудија Дучкеа, студентског лидера у Немачкој.
- 1968. — Амерички председник Линдон Џонсон је потписао Закон о грађанским правима из 1968. којим је забрањена расна дискриминација у продаји, изнамљивању станова.
- 1973. — Нацистички лидер Мартин Борман званично проглашен мртвим и скинут са листе тражених ратних злочинаца у Немачкој.
- 1979. — У главни град Уганде, Кампалу, ушле трупе Танзаније и снаге опозиције у егзилу, окончавши осмогодишњу владавину Идија Амина Даде. Иди Амин побегао у Либију.
- 1984. — Константин Черњенко изабран за председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза.
- 1991. — Савет безбедности Уједињених нација објавио формалан крај Заливског рата уз обећање Ирака да ће платити ратну штету и уништити оружје за масовно уништавање.
- 1997. — У Београду, у ресторану „Мама миа“, убијен заменик министра унутрашњих послова Србије - генерал-пуковник Радован Стојичић - Баџа. Убиство никада није расветљено.
- 1999. —
- У Београду убијен новинар Славко Ћурувија, власник листа "Дневни телеграф" и сувласник "Европљанина“. Убиство није разјашњено.
- Индија успешно испробала ракету дугог домета типа „Агни“, способну да носи и нуклеарне пројектиле.
- 2001. — Шкотска компанија „ППЛ Терапиетикс Пиелси“, која је 1996. створила првог клонираног сисара, овцу Доли, саопштила да је произвела пет клонираних прасића.
- 2002. —
- Бивши министар унутрашњих послова Србије Влајко Стојиљковић извршио самоубиство на улазу у зграду Скупштине СР Југославије.
- У седишту УН званично основан сталан Међународни суд за ратне злочине пошто је више од 60 земаља ратификовало Римски споразум из 1998. којим је суд успостављен.
- 2003. — СФОР у Тузли ухапсио ратног злочинца Насера Орића, ратног команданта Армије БиХ, и изручио га Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за ратне злочине над српским цивилима у источној Босни од почетка рата до 1993.
РођењаУреди
- 146. — Септимије Север, римски цар. (†211)
- 1755. — Џејмс Паркинсон, британски лекар, открио болест касније названу по њему. († 1824.)
- 1769. — Жан Лан, Наполеонов маршал. († 1809.)
- 1772. — Мануел Хосе Кинтана, шпански писац. († 1857.)
- 1926. — Вера Бјелогрлић, ТВ редитељка. († 2015.)
- 1953. — Бранимир Штулић, југословенски певач и гитариста.
- 1962. — Перица Јокић, српски књижевник.
- 1974. — Триша Хелфер, канадска глумица.
- 1985. — Алекса Кореча, шпански тенисер.
- 1977. — Римантас Каукенас, литвански кошаркаш.
- 1981. — Алесандра Амброзио, бразилска манекенка.
- 1983. — Бред Олесон, амерички кошаркаш.
- 1987. — Џос Стоун, британска соул певачица.
- 1991. — Тијаго Алкантара, шпански фудбалер.
- 2001. — Дуња Нешић
СмртиУреди
- 491. — Зенон, источноримски (византијски) цар. (*425.)
- 1034. — Роман III Аргир, византијски цар. (*968.)
- 1227. — Џингис Кан, монголски војсковођа и оснивач монголске државе. (*1162.)
- 1514. — Донато Браманте, италијански архитекта. (*1444.)
- 1953. — Борис Кидрич, југословенски и словеначки политичар. (*1912.)
- 1977. — Жак Превер, француски писац називан песником љубави, пријатељства и среће. (*1900.)
- 1982. — Чарлс Рид, енглески писац.
- Александар М. Леко, српски хемичар (*1890.)
- 1985. — Енвер Хоџа, председник Албаније (*1908.)
- 2005. — Морис Хилеман, амерички микробиолог
- 2007. — Курт Вонегат, амерички писац (*1922.)
- 2012. — Бранка Митић, српска глумица (*1926.)