11. април

11. април (11.04) је 101. дан у години по грегоријанском календару (102. у преступној години). До краја године има још 264 дана.

Догађаји

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

• 217 — Макрин постао римски цар.
• 491 — Анастасије I изабран за новог источноримског (византијског) цара.
• 1241 — Монголска војска Бату-кана је поразила угарску војску Беле IV у бици на реци Шајо.
• 1544 — Француске снаге су поразили удружену шпанско-немачку војску у бици код Черезоле.
• 1689 — Крунисан енглески краљевски пар Вилијам III Орански и Мери II. За време њихове владавине донето неколико важних одредаба и закона, као што су Закон о правима и Акт толеранције.
• 1713 — Утрехтским миром окончан Рат за шпанско наслеђе. Низом уговора које су 1713, 1714. и 1715. потписале Енглеска, Француска, Холандија, Савоја, Португалија и Пруска преуређена мапа Европе, а Шпанија принуђена да за владаре прихвати француске Бурбоне.
• 1814 — Постигнут споразум из Фонтенблоа према којем је Наполеон Бонапарта абдицирао и био прогнан на острво Елба. На престолу га заменио Луј XVIII.
• 1842 — Браћа Герман, београдски трговци, завршила градњу прве српске лађе „Кнез Михаило“. Мајстори из Цариграда почели градњу 1840. у Брзој Паланци на Дунаву. На броду било места и за 18 топова.
• 1894 — Уганда постала британски протекторат.
• 1899 — САД од Шпаније преузеле Филипине.
• 1919 — Основана Међународна организација рада са седиштем у Женеви.
• 1921 — Установљен је Емират Трансјордан, аутономни део Британског мандата над Палестином, са емиром Абудлахом I од Јордана.
• 1945 — Америчке трупе освојиле, у Другом светском рату, немачке градове Есен и Вајмар и ослободиле концентрациони логор Бухенвалд.
• 1948 — Почела изградња Новог Београда, новог београдског насеља на левој обали Саве.
• 1952 — Војним пучем власт у Боливији преузео Национални револуционарни покрет.
• 1961 — У Јерусалиму почело суђење бившем функционеру нацистичке Немачке Адолфу Ајхману за ратне злочине над Јеврејима у Другом светском рату.
• 1968 — Атентат на Рудија Дучкеа, студентског лидера у Немачкој.
• 1968 — Амерички председник Линдон Џонсон је потписао Закон о грађанским правима из 1968. којим је забрањена расна дискриминација у продаји, изнамљивању станова.
• 1973 — Нацистички лидер Мартин Борман званично проглашен мртвим и скинут са листе тражених ратних злочинаца у Немачкој.
• 1979 — У главни град Уганде, Кампалу, ушле трупе Танзаније и снаге опозиције у егзилу, окончавши осмогодишњу владавину Идија Амина Даде. Иди Амин побегао у Либију.
• 1984 — Константин Черњенко изабран за председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза.
• 1991 — Савет безбедности Уједињених нација објавио формалан крај Заливског рата уз обећање Ирака да ће платити ратну штету и уништити оружје за масовно уништавање.
• 1997 — У Београду, у ресторану „Мама миа“, убијен заменик министра унутрашњих послова Србије - генерал-пуковник Радован Стојичић - Баџа. Убиство никада није расветљено.
• 1999 —
  • У Београду убијен новинар Славко Ћурувија, власник листа "Дневни телеграф" и сувласник "Европљанина“. Убиство није разјашњено.
  • Индија успешно испробала ракету дугог домета типа „Агни“, способну да носи и нуклеарне пројектиле.
• 2001 — Шкотска компанија „ППЛ Терапиетикс Пиелси“, која је 1996. створила првог клонираног сисара, овцу Доли, саопштила да је произвела пет клонираних прасића.
• 2002 —
  • Бивши министар унутрашњих послова Србије Влајко Стојиљковић извршио самоубиство на улазу у зграду Скупштине СР Југославије.
  • У седишту УН званично основан сталан Међународни суд за ратне злочине пошто је више од 60 земаља ратификовало Римски уговор из 1998. којим је суд успостављен.
• 2003 — СФОР у Тузли ухапсио ратног злочинца Насера Орића, ратног команданта Армије БиХ, и изручио га Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за ратне злочине над српским цивилима у источној Босни од почетка рата до 1993.

Рођења

• 146 — Септимије Север, римски цар. († 211)
• 1755 — Џејмс Паркинсон, енглески лекар, геолог, палеонтолог и политички активиста, познат по томе што је болест касније названу по њему. († 1824)
• 1941 — Љубо Шкиљевић, српски глумац. († 1999)
• 1942 — Бранко Рашовић, црногорски фудбалер.
• 1944 — Џон Милијус, амерички сценариста, редитељ и продуцент.
• 1953 — Бранимир Штулић, југословенски музичар.
• 1960 — Марко Елснер, словеначки фудбалер. († 2020)
• 1966 — Лиса Стенсфилд, енглеска музичарка и глумица.
• 1973 — Васа Мијић, српски одбојкаш.
• 1974 — Алекс Коређа, шпански тенисер.
• 1974 — Триша Хелфер, канадска глумица и модел.
• 1975 — Маја Николић, српска певачица.
• 1977 — Римантас Каукенас, литвански кошаркаш.
• 1981 — Алесандра Амброзио, бразилски модел и глумица.
• 1983 — Бред Олесон, америчко-шпански кошаркаш.
• 1985 — Слободан Вељковић Цоби, српски музичар и музички продуцент.
• 1986 — Предраг Самарџиски, македонски кошаркаш.
• 1987 — Џос Стоун, енглеска музичарка.
• 1988 — Маја Миљковић, српска кошаркашица.
• 1991 — Тијаго Алкантара, шпански фудбалер.
• 1992 — Александар Пантић, српски фудбалер.
• 1994 — Дакота Блу Ричардс, енглеска глумица.
• 1996 — Деле Али, енглески фудбалер.

Смрти

• 491 — Зенон, источноримски (византијски) цар. (*425)
• 1034 — Роман III Аргир, византијски цар. (*968)
• 1227 — Џингис Кан, монголски војсковођа и оснивач монголске државе. (*1162)
• 1514 — Донато Браманте, италијански архитекта. (*1444)
• 1953 — Борис Кидрич, југословенски и словеначки политичар. (*1912)
• 1977 — Жак Превер, француски писац називан песником љубави, пријатељства и среће. (*1900)
• 1982 — Чарлс Рид, енглески писац.

Александар М. Леко, српски хемичар (*1890)

• 1985 — Енвер Хоџа, председник Албаније (*1908)
• 2005 — Морис Хилеман, амерички микробиолог
• 2007 — Курт Вонегат, амерички писац (*1922)
• 2012 — Бранка Митић, српска глумица (*1926)

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума