Едикт о толеранцији
Едикт о толеранцији, односно патент о толеранцији је правни акт, односно исправа у виду едикта, патента или повеље, којом се од стране државне власти регулишу питања из области верских и других сродних права и слобода. Актом о толеранцији, чланови одређене верске заједнице стичу право слободног исповедања своје вере или гаранцију да неће бити прогоњени. Издавањем акта о толеранцији, врши се формално озваничење правног статуса одређене верске заједнице, уз регулисање специфичних права и начина њиховог остваривања. Најстарији акти о толеранцији потичу већ из античког доба, а током раног новог века пракса издавања таквих аката постала је веома раширена, првенствено у европским, а потом и у другим државама.[1]
Значајнији едикти или патенти о толеранцији
уреди- 539. година п. н. е. - Киров цилиндар, којим је персијски цар Кир Велики обновио култ Мардука у Вавилону.
- 311. година - Галеријев едикт о толеранцији, којим је први пут хришћанима признато право исповедања религије.
- 313. година - Милански едикт, којим је Константин Велики признато хришћанима право исповедања вере на територији читавог Римског царства.
- 1562. година - Јануарски или Сенжерменски едикт, којим је Катарина Медичи подарила хугенотима ограничена верска права
- 1568. година - Едикт у Торди Јована II Жигмунда Запоље којим је прогласио равноправност католика, лутеранаца, калвиниста и новопридошлих унитаријанаца.
- 1573. година - Варшавска конфедерација
- 1579. година - Утрехтска унија
- 1598. година - Нантски едикт, Анри IV признаје слободу вероисповести хугенотима након завршетка Хугенотских ратова.
- 1629. година - Алески едикт милости, којим је француски кардинал Ришеље потврдио одредбе Нантског едикта.
- 1664. година - Бранденбуршки едикт о толеранцији
- 1685. година - Потсдамски едикт, донет у Светом римском царству као одговор на Едикт из Фонтенблоа
- 1689. година - Акт толеранције, којим је у Енглеској признато право дотада забрањене протестантске секте
- 1692. година - Кинески едикт о толеранцији, којим је дозвољено исповедање хришћанства у Кини
- 1773. година - Едикт Катарине II којим је признала верска права муслиманским Татарима
- 1781. година - Патент о толеранцији (нем. Toleranzpatent) цара Јозефа II којим се протестантима и православцима у Хабзбуршкој монархији признају разна верска права и слободе.[2]
- 1782. година - Едикт о толеранцији (нем. Toleranzedikt) цара Јозефа II којим се Јеврејима у Хабзбуршкој монархији признају разна верска права и слободе.
- 1787. година - Версајски едикт, којим је француски краљ Луј XVI признао права исповедања вере не-католичким хришћанима.
- 1839. година - Хавајски едикт о толеранцији
- 1844. година - Едикт о толеранцији, којим је започет процес дозвољавања Јеврејима да се населе у Светој земљи која је била део територије Османског царства.
- 1905. година - Едикт о толеранцији у Руском царству.
Референце
уреди- ^ Kaplan 2007.
- ^ Кршић 1931, стр. 140-144.
Литература
уреди- Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380.
- Ingrao, Charles W. (2000) [1994]. The Habsburg Monarchy, 1618–1815 (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press.
- Kaplan, Benjamin J. (2007). Divided by Faith: Religious Conflict and the Practice of Toleration in Early Modern Europe. Cambridge, MA: Harvard University Press.
- Кршић, Јован А. (1931). „Патент о толеранцији”. Братство. 7 (10-11): 140—144.
Спољашње везе
уреди- Medieval Edicts: Galerius and Constantine Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2014)