Религијски прогони
Религијски прогон (енгл. Religious persecution) је систематско злостављање појединаца или група због њиховог верског опредељења или припадности, или одсуства истих. Тежња људских друштава и група да одстрањују или потискују припаднике различитих култура честа је у људској историји. Још више, пошто верска убеђења често одређују лични морал, мишљење и понашање према другима, верске разлике представљају значајан културни и друштвени фактор.
Верски прогони могу започети због верске искључивости (када припадници доминантне групе презиру све друге вере) или их организује и подстиче држава (ако поједине верске групе сматра опасним по своје интересе). Екстремни примери државних верских прогона јесу прогони хришћана у Римском царству, погроми Јевреја у царској Русији и холокауст у нацистичкој Немачкој. Кроз историју, неке групе биле су скоро свуда изложене верском прогањању све до 18. века: атеисти,[1] Јевреји[2] и Зороастријанци[3]
Дефиниција уреди
Верски прогон се дефинише као насиље или дискриминација против верских мањина, која лишава припаднике мањина политичких права и присиљава их да се асимилују, одселе или живе као грађани другог реда.[4] У државној политици, може се дефинисати као нарушавање права на слободу мишљења, савести и уверења, које се врши систематском и активном политиком узнемиравања, застрашивања и кажњавања, која нарушава право грађана на живот, неповредивост и слободу. Разлика између верског прогона и верске нетрпељивости је у томе што је ова друга већином заснована на расположењу становништва, које може бити толерисано или подстицано од државе.[5] Ускраћивање грађанских права на основу вере најчешће се описује као верска дискриминација, а не верски прогон. Верски прогон је директна супротност слободи вере.
Постоје разни нивои верског прогањања: "Оно мора скупо коштати појединца...Мора бити неправедно и незаслужено...Мора бити директна последица нечије вере."[1]
Примери уреди
- Атеизам је кажњаван смрћу у античкој Грчкој и краљевини Израел,[6] док је у хришћанским земљама све до 18. века кажњаван као јерес. У исламским државама кажњаван је смрћу (као светогрђе) све до 20. века, а и данас је кажњив смрћу у 13 држава (Авганистан, Иран, Малдиви, Малезија, Мауританија, Нигерија, Пакистан, Катар, Судан, Сомалија, Јемен, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија).[7][8]
- Антисемитизам има веома дугу традицију: прогоне Јевреја вршили су Селеукиди, Римљани и хришћани: покољи Јевреја у Првом крсташком рату (1096-99), прогон Јевреја из Шпаније (1492), погроми у Русији (1772-1918), холокауст (1933-45).[2]
- Прогони хришћана у Римском царству, од цара Нерона (64-68) до Миланског едикта (313). Данас, прогон хришћана постоји само у Ирану.[9][10][11]
- Прогони катара у Француској (1209-29) и богумила у Србији и Босни.
- Прогони католика у Енглеској (1535-1681).[12][13]
- Прогони хугенота (протестаната) у Француској (1562-1789).
- Државни (обавезни) атеизам у револуционарној Француској, СССР и земљама Источног блока (1945-89).[14][15][16]
Референце уреди
- ^ а б Bateman, J. Keith. 2013. Don't call it persecution when it's not. Evangelical Missions Quarterly 49.1: 54-56, also p. 57-62.
- ^ а б Flannery, Edward H. The Anguish of the Jews: Twenty-Three Centuries of Antisemitism. Paulist Press, first published in 1985; this edition 2004. ISBN 978-0-8091-2702-3. стр. 11–2.. Edward Flannery
- ^ Hinnells, John R. (1996). Zoroastrians in Britain: the Ratanbai Katrak lectures, University of Oxford 1985 (Illustrated изд.). Oxford University Press. стр. 303. ISBN 9780198261933.
- ^ David T. Smith (12. 11. 2015). Religious Persecution and Political Order in the United States. Cambridge University Press. стр. 26—. ISBN 978-1-107-11731-0. „"Persecution" in this study refers to violence or discrimination against members of a religious minority because of their religious affiliation. Persecution involves the most damaging expressions of prejudice against an out-group, going beyond verbal abuse and social avoidance.29 It refers to actions that are intended to deprive individuals of their political rights and force minorities to assimilate, leave, or live as second-class citizens. When these actions happen persistently over a period of time, and include large numbers of both perpetrators and victims, we may refer to a "campaign" of persecution that usually has the goal of excluding the targeted minority from the polity.”
- ^ Nazila Ghanea-Hercock (11. 11. 2013). The Challenge of Religious Discrimination at the Dawn of the New Millennium. Springer. стр. 91—92. ISBN 978-94-017-5968-7.
- ^ Laursen, John Christian; Nederman, Cary J. (1997). Beyond the Persecuting Society: Religious Toleration Before the Enlightenment. University of Pennsylvania Press. стр. 142. ISBN 978-0-8122-1567-0.
- ^ „Atheists face death in 13 countries, global discrimination: study”. reuters.com.
- ^ „'God Does Not Exist' Comment Ends Badly for Indonesia Man”. Приступљено 20. 01. 2012.
- ^ „Vatican to UN: 100 thousand Christians killed for the faith each year”. Архивирано из оригинала 08. 06. 2013. г.
- ^ The United Nations, Iran must ensure rights of Christian minority and fair trial for the accused– UN experts (2018) [1]
- ^ The Telegraph, Iran arrests more than 100 Christians in growing crackdown on minority by Josie Ensor (10 DECEMBER 2018) [2]
- ^ John Coffey (2000), p. 26
- ^ John Coffey (2000), p. 33
- ^ Protest for Religious Rights in the USSR: Characteristics and Consequences, David Kowalewski, Russian Review, Vol. 39, No. 4 (Oct., 1980), pp. 426–441, Blackwell Publishing on behalf of The Editors and Board of Trustees of the Russian Review
- ^ Encyclopædia Britannica, Anticlericalism (2007 Encyclopædia Britannica, Inc.)
- ^ David Kilgour, David Matas (6 July 2006, revised 31 January 2007) An Independent Investigation into Allegations of Organ Harvesting of Falun Gong Practitioners in China (free in 22 languages) organharvestinvestigation.net
Литература уреди
- Hinnells, John R. (1996). Zoroastrians in Britain: the Ratanbai Katrak lectures, University of Oxford 1985 (Illustrated изд.). Oxford University Press. стр. 303. ISBN 9780198261933.
