1. април
датум
1. април (01.04) је 91. дан у години по грегоријанском календару (92. у преступној години). До краја године има још 274 дана.
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
ДогађајиУреди
- 286 — Цар Диоклецијан је уздигао свог војсковођу Максимијана у свог савладара са титулом августа и дао му контролу над западним делом Римског царства.
- 457 — Римска војска је изабрала Јулија Валерија Мајоријана за западноримског цара.
- 527 — Византијски цар Јустин I проглашава свог саветника и сестрића Јустинијана I за наследника.
- 1572 — Гези су заузели Брил од Шпанаца и стекли прво упориште на копну у Осамдесетогодишњем рату.
- 1605 — Алесандро Отавијано де Медичи постаје папа Лав XI.
- 1625 — Удружена шпанска и португалска флота је започела поновно освајање Баије од Холанђана у Холандско-португалском рату.
- 1814 — У Лондону инсталиране прве лампе плинског уличног освјетљења.
- 1826 — Самјуел Мори је патентирао мотор са унутрашњим сагоревањем.
- 1873 — Пароброд РМС Атлантик компаније Вајт стар је потонуо код Нове Шкотске, одневши 547 живота у највећој поморској несрећи до тада.
- 1918 — У Уједњином Краљевству је основано Краљевско ратно ваздухопловство спајањем Краљевског летачког корпуса и Краљевске морнаричке ваздухопловне службе.
- 1924 — Немачки суд осудио Адолфа Хитлера на пет година затвора због покушаја Пивничког пуча.
- 1933 — Тек изабрани нацисти предвођени Јулијусом Штрајхером су организовали једнодневни бојкот свих предузећа у Немачкој у власништву Јевреја.
- 1937 — Аден је постао британска крунска колонија.
- 1939 — Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага.
- 1945 — Искрцавањем америчких трупа на јапанско острво Окинава почела последња етапа у продирању савезничких снага према Јапану у Другом светском рату. У тој највећој амфибијској операцији на Пацифику учествовало 183.000 војника, 1.727 авиона и 1.321 ратни брод. У борбама окончамним 2. јула погинуло 7.000 америчких и 100.000 јапанских војника.
- 1946 — Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге Брчко-Бановићи. У изградњи 90 km пруге учествовало 60.000 младих из целе Југославије.
- 1947 — Павле од Гликсбурга је наследио свог брата Ђорђа II на месту краља Грчке.
- 1948 — Војска под командом просовјетске владе у Источном Берлину су започели копнену блокаду Западног Берлина.
- 1970 — Београдски радио „Студио Б“ почео емитовање програма из зграде новинске куће „Борба“.
- 1975 — Председник Камбоџе Лон Нол побегао у Индонезију пошто су Црвени Кмери опколили главни град Пном Пен.
- 1976 — Стив Џобс и Стив Вознијак су основали фирму Епл.
- 1979 — Иран је постао исламска република након референдума, чиме је званично збачен шах Мохамед Реза Пахлави.
- 1983 — У земљотресу у Колумбији више од 500 људи изгубило живот, а више од 1.500 повређено.
- 1996 — Спајањем банака „Мицубиши“ и „Токио“ у Јапану створена највећа светска банка.
- 1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду.
- 2001 —
- У Београду ухапшен бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, под оптужбом да је током десетогодишње владавине злоупотребљавао положај и тиме прибавио личну корист и корист за Социјалистичку партију Србије. Милошевића власти Србије у јуну исте године предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу.
- Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан. После извињења Владе САД Кинези 13. априла ослободили 24 члана посаде.
- 2002 —
- У Републици Српској ухапшен и Међународном суду за ратне злочине у Хагу изручен бивши официр Војске Републике Српске Момир Николић, оптужен за масакр над Муслиманима у Сребреници 1995.
- Израелски тенкови и булдожери упали у више палестинских градова на подручју Западне обале.
- 2003 — Британски суд осудио два Алжирца на једанаест година затвора због прикупљања новца за терористичку мрежу Ал Каида, што је била прва пресуда у Великој Британији за везе са Ал Каидом.
- 2016 — Нападом Азербејџана почели оружани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016).
- 2022 — Осам рудара је погинуло, а двадесет је повређено у руднику „Соко” код Сокобања када је дошло до цурења метана унутар рудника.
РођењаУреди
- 1809 — Николај Гогољ, руски књижевник. (прем. 1852)[1]
- 1815 — Ото фон Бизмарк, канцелар Пруског краљевства и први канцелар Немачког царства. (прем. 1898)[2]
- 1868 — Едмон Ростан, француски песник и драматург. (прем. 1918)[3]
- 1873 — Сергеј Рахмањинов, руски композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1943)[4]
- 1911 — Руди Чајавец, партизански пилот, један од пионира ваздухопловства НОВЈ и народни херој Југославије. (прем. 1942)
- 1920 — Тоширо Мифуне, јапански глумац. (прем. 1997)[5]
- 1924 — Миодраг Петровић Чкаља, српски глумац и комичар. (прем. 2003)[6]
- 1929 — Милан Кундера, чешки књижевник.[7]
- 1932 — Деби Рејнолдс, америчка глумица, певачица и плесачица. (прем. 2016)[8]
- 1933 — Клод Коен-Тануђи, француски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1997).[9]
- 1935 — Војислав Ракоњац Кокан, српски редитељ. (прем. 1969)[10]
- 1939 — Али Макгро, америчка глумица, модел, списатељица и активисткиња за права животиња.[11]
- 1946 — Ариго Саки, италијански фудбалер и фудбалски тренер.[12]
- 1952 — Анет О'Тул, америчка глумица, плесачица и музичарка.[13]
- 1953 — Алберто Закерони, италијански фудбалски тренер.[14]
- 1953 — Оливер Ивановић, српски политичар и економиста. (прем. 2018)[15]
- 1958 — Алек Болдвин, амерички глумац.
- 1958 — Тита, бразилски фудбалер и фудбалски тренер.[16]
- 1959 — Хелмут Дукадам, румунски фудбалски голман.[17]
- 1959 — Маргита Стефановић, српска музичарка, најпознатија као клавијатуристкиња групе Екатарина Велика. (прем. 2002)[18]
- 1961 — Сузан Бојл, шкотска певачица.[19]
- 1961 — Серђо Скариоло, италијански кошаркашки тренер.[20]
- 1965 — Божидар Ђелић, српски политичар и економиста.[21]
- 1970 — Алан Грегов, хрватски кошаркаш.[22]
- 1971 — Метод Мен, амерички хип хоп музичар.
- 1973 — Кристијано Дони, италијански фудбалер.[23]
- 1976 — Дејвид Ојелоуо, енглеско-амерички глумац и продуцент.[24]
- 1976 — Кларенс Седорф, холандски фудбалер и фудбалски тренер.[25]
- 1978 — Мирослава Федерер, швајцарска тенисерка, супруга Роџера Федерера.[26]
- 1980 — Ренди Ортон, амерички рвач и глумац.[27]
- 1985 — Густаво Ајон, мексички кошаркаш.[28]
- 1986 — Дејан Боровњак, српски кошаркаш.[29]
- 1987 — Џена Пресли, америчка порнографска глумица.[30]
- 1988 — Сандра Африка, српска певачица.[31]
- 1995 — Јанис Кузелоглу, грчки кошаркаш.[32]
- 1996 — Зоран Николић, црногорски кошаркаш.[33]
- 1997 — Ејса Батерфилд, енглески глумац.[34]
СмртиУреди
- 1910 — Андреас Ахенбах, немачки сликар (рођ. 1815)[35]
- 1939 — Антон Семјонович Макаренко, совјетски педагог и књижевник. (рођ. 1888)[36]
- 1965 — Хелена Рубинштајн, козметички магнат. (рођ. 1870)[37]
- 1968 — Лав Давидович Ландау, совјетски физичар, нобеловац. (рођ. 1908)[38]
- 1976 — Макс Ернст, немачки сликар и вајар (рођ. 1891)[39]
- 1984 — Марвин Геј, амерички певач (рођ. 1939)[40]
- 2008 — Светолик Митић, новинар, један од оснивача Телевизије Београд, први дежурни уредник и аутор првог интервјуа ТВ Београд. (рођ. 1923)[41]
- 2010 — Џон Форсајт, амерички филмски и ТВ глумац. (рођ. 1918)[42]
Празници и дани сећањаУреди
- Дан шале
- Српска православна црква слави:
- Свете мученике Хрисанта, Дарију и друге са њима
- Светог мученика Панхарија
РеференцеУреди
- ^ „Nikolay Gogol”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Otto von Bismarck | Biography, Significance, Accomplishments, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „РОСТАН Едмон (Edmond Rostand) | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Sergey Rachmaninoff | Russian musician | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Toshirô Mifune”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Miodrag Petrovic-Ckalja”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Milan Kundera”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Debbie Reynolds”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Claude Cohen-Tannoudji | Biography, Nobel Prize, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Vojislav 'Kokan' Rakonjac”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Ali MacGraw”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Arrigo Sacchi - Profilo allenatore”. www.transfermarkt.it (на језику: италијански). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Annette O'Toole”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Alberto Zaccheroni - Manager profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Biografija - Oliver Ivanović” (на језику: енглески). 2020-01-13. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Tita (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Helmuth Duckadam (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Margita Stefanović Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-12-07. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Susan Boyle | Biography, Songs, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Legabasket”. 195.56.77.208. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Božidar Đelić Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2019-04-04. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Eurobasket. „Alan Gregov Player Profile, AS Apollon Patras, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Cristiano Doni (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „David Oyelowo”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Clarence Seedorf - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Miroslava Vavrinec | WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Randy Orton”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „ACB.COM”. web.archive.org. 2017-05-04. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Proballers. „Dejan Borovnjak, Basketball Player”. Proballers (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Jenna Presley”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Sandra Afrika – Biografija 2020, Visina, Težina, Instagram, Facebook, Youtube” (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Ioannis Kouzeloglou > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Zoran Nikolić > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Asa Butterfield”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Andreas Achenbach | German painter | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Anton Makarenko | Soviet educator | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ Sicherman, Barbara; Hurd Green, Carol (1983). Notable American Women: The Modern Period. Cambridge MA: Belknap. стр. 607. ISBN 978-0-6746-2733-8.
- ^ „Ландау, Лев Давидович”. www.hrono.ru. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Max Ernst | German artist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Marvin Gaye”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Svetolik Mitic”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „John Forsythe”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.