Ђорђе II Грчки

краљ Грчке током 1922—24, 1935—47

Ђорђе II Грчки (19. јул 18901. април 1947) је био краљ Грчке од 1922. до 1924. и од 1935. до 1947. године.

Ђорђе II Грчки
Лични подаци
Датум рођења(1890-07-19)19. јул 1890.
Место рођењаАтина, Краљевина Грчка
Датум смрти1. април 1947.(1947-04-01) (56 год.)
Место смртиАтина, Краљевина Грчка
Породица
СупружникЕлизабета Румунска
РодитељиКонстантин I Грчки
Софија Пруска
ДинастијаГликсбург
Краљ Грчке
Период27. септембар 192225. март 1924; 3. новембар 19351. април 1947.
ПретходникАлександар Грчки
НаследникПавле Грчки

Биографија

уреди
 
краљ Ђорђе и краљица Елизабета

Био је старији син Константина I, краља Грчке. Као осамнаестогодишњак, похађао је обуку у пруској гарди, а служио је у војсци током Другог балканског рата. Након абдикације свог оца, Ђорђе је био принуђен да с њим оде у егзил. Након смрти његовог млађег брата, краља Александра I 1920. године, он и отац вратили су се у Грчку.

Након пораза Грчке у рату с Турском 1922. године, Константин I је абдицирао 27. септембра, а наследио га је Ђорђе. Након неуспешног ројалистичког пуча у октобру 1923. године, Револуционарни комитет му је предложио да он и његова породица напусте земљу, док се не одлучи о будућој влади. Ђорђе је 19. децембра 1923. године отишао у егзил у Румунију, земљу своје супруге. Дана 25. марта 1924, била је проглашена Друга грчка република.[1] Ђорђе се 1932. године преселио у Уједињено Краљевство.[2]

Власт током Друге републике била је изразито нестабилна, због чега је генерал Кондулис извршио пуч у октобру 1935. године и организовао плебисцит на којем се већина од 98% гласача изјаснила за повратак монархије. Ђорђе, који је тада пребивао у Лондону, вратио се у Грчку 25. новембра. Године 1936, Ђорђе је дао подршку генералу Јоанису Метаксасу у успону на власт[3], што је довело до забране политичких странака, укидања устава, распуштања парламента, односно успоставе диктатуре - Режима 4.августа 1936. године. Добар део непопуларности Метаксасовог режима пренео се и на краља који је, по диктаторовој смрти јануара 1941. године, пропустио прилику да означи јасан раскид са Метаксасовим диктаторским поступцима.[4]

Након немачког напада на Грчку 6. априла 1941. године, грчка војска је била поражена.[5] Краљ и породица преселили су на Крит 23. април. Након пада Крита у мају 1941. године краљ је отишао у избеглиштво са својом владом најпре у Лондон, а онда, од марта 1943. године у Каиро у Египту.[4]

Током рата, и даље је званично био сматран за међународно признатог владара Грчке. Међутим, унутар окупиране Грчке дошло је до великог пораста републиканског расположења, Ђорђе се није вратио у земљу одмах по ослобођењу октобра 1944. године, поставивши архиепископа Дамаскина за намесника у очекивању плебисцита о питању државног уређења. Плебисцит је одржан 1. септембра 1946. године и на њему се се 69% гласача изјаснило у прилог монархије и краљевог повратка.[4][6]

Ђорђе II умро је од артеросклерозе 1. априла 1947. године у краљевској палати у Атини. Наследио га је млађи брат Павле.[4]

Породица

уреди

Краљ Ђорђе је био ожењен румунском принцезом Елизабетом. Нису имали деце. Развели су се 6. јула 1935. године.

Породично стабло

уреди
Преци Ђорђе II Грчки
16. Frederick William, Duke of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg
8. Кристијан IX Дански
17. Лујза од Хесен-Касела
4. Ђорђе I Грчки
18. Вилхелм од Хесен-Касела
9. Лујза од Хесен-Касела
19. Лујза Шарлота од Данске
2. Константин I Грчки
20. Николај I Павлович
10. Константин Николајевич
21. Александра Фјодоровна (супруга Николаја I)
5. Олга Констатиновна
22. Joseph, Duke of Saxe-Altenburg
11. Александра од Сакс-Алтенбурга
23. Duchess Amelia of Württemberg
1. Ђорђе II Грчки
24. Фридрих Вилхелм III
12. Вилхелм I Немачки
25. Лујза од Мекленбург-Штрелица
6. Фридрих III Немачки
26. Карл Фридрих, велики војвода од Сакс-Вајмар-Ајзенаха
13. Аугуста од Сакс-Вајмар-Ајзенаха and Eisenach
27. Марија Павловна
3. Софија од Пруске
28. Ернест I од Сакс-Кобург и Салфелда
14. Алберт од Сакс-Кобург и Гота
29. Лујза од Сакс-Кобург и Алтенбурга
7. Викторија фон Сакс-Кобург и Гота
30. Едвард, војвода од Кента и Стратхорна
15. Викторија Хановерска
31. Викторија, војвоткиња од Кента и Стратхорна

Референце

уреди
  1. ^ Van der Kiste 1994, стр. 144
  2. ^ Van der Kiste 1994, стр. 145–146
  3. ^ Van der Kiste 1994, стр. 154–156
  4. ^ а б в г Клог (2000). Историја Грчке новог доба. 
  5. ^ Van der Kiste 1994, стр. 161–162
  6. ^ Van der Kiste 1994, стр. 172

Литература

уреди
  • Van der Kiste, John (1994). Kings of the Hellenes. Stroud, Gloucestershire: Alan Sutton Publishing. стр. 144. ISBN 978-0-7509-0525-1. 
  • Клог, Ричард (2000). Историја Грчке новог доба. Београд. 

Спољашње везе

уреди


Грчки краљеви
19221924.


Грчки краљеви
19351947.

Шаблон:Председници Грчког олимпијског комитета