Ђорђе II Грчки
Ђорђе II Грчки (19. јул 1890 — 1. април 1947) је био краљ Грчке од 1922. до 1924. и од 1935. до 1947. године.
| Ђорђе II Грчки | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. јул 1890. |
| Место рођења | Атина, Краљевина Грчка |
| Датум смрти | 1. април 1947. (56 год.) |
| Место смрти | Атина, Краљевина Грчка |
| Породица | |
| Супружник | Елизабета Румунска |
| Родитељи | Константин I Грчки Софија Пруска |
| Династија | Гликсбург |
| Краљ Грчке | |
| Период | 27. септембар 1922 — 25. март 1924; 3. новембар 1935 — 1. април 1947. |
| Претходник | Александар Грчки |
| Наследник | Павле Грчки |
Биографија
уреди
Био је старији син Константина I, краља Грчке. Као осамнаестогишњак, похађао је обуку у пруској гарди, а служио је у војсци током Другог балканског рата. Након абдикације свог оца, Ђорђе је био принуђен да с њим оде у егзил. Након смрти његовог млађег брата, краља Александра I 1920. године, он и отац вратили су се у Грчку.
Након пораза Грчке у рату с Турском 1922. године, Константин I је абдицирао 27. септембра, а наследио га је Ђорђе. Након неуспешног ројалистичког пуча у октобру 1923. године, Револуционарни комитет му је предложио да он и његова породица напусте земљу, док се не одлучи о будућој влади. Ђорђе је 19. децембра 1923. године отишао у егзил у Румунију, земљу своје супруге. Дана 25. марта 1924, била је проглашена Друга грчка република.[1] Ђорђе се 1932. године преселио у Уједињено Краљевство.[2]
Власт током Друге републике била је изразито нестабилна, због чега је генерал Кондулис извршио пуч у октобру 1935. године и организовао плебисцит на којем се већина од 98% гласача изјаснила за повратак монархије. Ђорђе, који је тада пребивао у Лондону, вратио се у Грчку 25. новембра. Године 1936, Ђорђе је дао подршку генералу Јоанису Метаксасу у успону на власт[3], што је довело до забране политичких странака, укидања устава, распуштанај парламента, односно успоставе диктатуре - Режима 4.августа 1936. године. Добар део непопуларности Метаксасовог режима пренео се и на краља који је, по диктаторовој смрти јануара 1941. године, пропустио прилику да означи јасан раскид са Метаксасовим диктаторским поступцима.[4]
Након немачког напада на Грчку 6. априла 1941. године, грчка војска је била поражена.[5] Краљ и породица преселили су на Крит 23. април. Након пада Крита у мају 1941. године краљ је отишао у избелиштво са својом владом најпре у Лондон, а онда, од марта 1943. године у Каиро у Египту.[4]
Током рата, и даље је званично био сматран за међународно признатог владара Грчке. Међутим, унутар окупиране Грчке дошло је до великог пораста републиканског расположења, Ђорђе се није вратио у земљу одмах по ослобођењу октобра 1944. године, поставивши архиепископа Дамаскина за намесника у очекивању плебисцита о питању државног уређења. Плебисцит је одржан 1. септембра 1946. године и на њему се се 69% гласача изјаснило у прилог монархије и краљевог повратка.[6][4]
Ђорђе II умро је од артеросклерозе 1. априла 1947. године у краљевској палати у Атини. Наследио га је млађи брат Павле.[4]
Породица
уредиКраљ Ђорђе је био ожењен румунском принцезом Елизабетом. Нису имали деце. Развели су се 6. јула 1935. године.
Породично стабло
уредиРеференце
уреди- ^ Van der Kiste 1994, стр. 144
- ^ Van der Kiste 1994, стр. 145–146
- ^ Van der Kiste 1994, стр. 154–156
- ^ а б в г Клог (2000). Историја Грчке новог доба.
- ^ Van der Kiste 1994, стр. 161–162
- ^ Van der Kiste 1994, стр. 172
Литература
уреди- Van der Kiste, John (1994). Kings of the Hellenes. Stroud, Gloucestershire: Alan Sutton Publishing. стр. 144. ISBN 978-0-7509-0525-1.
- Клог, Ричард (2000). Историја Грчке новог доба. Београд.
Спољашње везе
уреди
