Отворите главни мени

Фридрих Вилхелм III (нем. Friedrich Wilhelm III) је био краљ Пруске од 1797. до 1840. године.

Фридрих Вилхелм III
FWIII.jpg
Фридрих Вилхелм III
Датум рођења(1770-08-03)3. август 1770.
Место рођењаПотсдам
Пруска
Датум смрти7. јун 1840.(1840-06-07) (69 год.)
Место смртиБерлин
Пруска
ДинастијаХоенцолерн
ОтацФридрих Вилхелм II
МајкаФредерика Лујза од Хесен-Дармштата
СупружникЛујза од Мекленбург-Штрелица, Auguste von Harrach
ПотомствоФридрих Вилхелм IV, Вилхелм I Немачки, Александра Фјодоровна, Карл од Пруске, Александрина од Пруске, Лујза од Пруске, Алберт од Пруске
краљ Пруске
Период1797-1840.
ПретходникФридрих Вилхелм II
НаследникФридрих Вилхелм IV

БиографијаУреди

Детињство и младостУреди

Син је краља Пруске Фридриха Вилхелма II. Рођен је у Потсдаму, а престолонаследник је постао 1786, када је његов отац постао краљ. Као дете био је у рукама тутора, што је у то доба било нормално. Део времена је проводио у Парецу, на имању грофа Ханса фон Блиментала. Ту је растао са грофовим сином. Фридрих Вилхелм је био сретан у Парецу, где је проводио детињство, па га је касније купио од свога пријатеља из детињства. Имање у Парецу је постало значајно краљевско место за одмор.

Као војник обучавали су га као и све пруско високо племство, тако да је 1784. добио чин поручника, а 1790. је унапређен у пуковника. Учествовао је у рату против револуционарне Француске (1792—1794). Крајем 1793. оженио се Лујзом од Мекленбурга-Штрелица, познатој по великој лепоти.

КраљУреди

Наследио је трон 16. новембра 1797. године. Одмах је кренуо да реже трошкове краљевске управе. Отпустио је министре свога оца и реформисао је власт да би спречио злоупотребе претходног режима. Нажалост имао је добре намере, али није имао способност. Није веровао министрима, тако да није на њих пребацивао одговорност, па је много тога пало на њега. Он и његови саветници су следили политику неутралности током Наполеонових ратова у Европи. Успели су да одрже неутралност и не уђу у Трећу коалицију 1805. године.

Рат са НаполеономУреди

Ипак Наполеонове провокације су краља увукле у рат у октобру 1806. године. Наполеон је поразио пруску војску у бици код Јене и Ауерштета 14. октобра 1806. године. Фридрих Вилхелм је био на челу пруске војске, која је била толико поражена, да се после битке распала. Краљевска фамилија је побегла у источну Пруску, где су зависили о милости руског цара Александра I Романова.

Пораз и Тилзитски мирУреди

Међутим и руски цар је био поражен од Наполеона. Русија и Пруска су после тога са Наполеоном закључиле Тилзитски мир. Споразум са Пруском одузео је земљи пола територије.

  • Котбус је припао Саксонији.
  • Лева обала Лабе додељена је новоформираној краљевини Вестфалији.
  • Русија је добила Бјалисток
  • од остатка пољских земаља у саставу Пруске створено је Варшавско војводство.
  • Пруска се сложила да се придружи континенталном систему против Британије.
  • Пруска је била дужна да смањи војску на 40.000 војника
  • Пруска је морала да плати ратну штету од 100 милиона франака.

Пруска реформаУреди

После тог тешког пораза земљом су управљали министри барон фон Штајн, кнез фон Харденбург, Герхард фон Шарнхорст и гроф Гнајзенау. Они су одлучили да реформишу Пруску. Француска је била узор, па су реформисали и војску и администрацију, да би достигли ниво Наполеонове Француске. Након Наполеонова пораза 1813. у Русији, Фридрих Вилхелм се окренуо против Француске и потписао је споразум о савезу са Русијом. Берлин је тада био под француском окупацијом. Пруска војска је одиграла кључну улогу у победама савезника 1813. и 1814. над Наполеоном. Краљ је ишао у поход са главнином војске кнеза Шварценберга заједно са руским и аустријским царем.

На Бечком конгресу министри Фридриха Вилхелма су успели да осигурају значајно територијално проширење Пруске. Нису успели да добију Саксонију, коју су желели у саставу Пруске. Након рата са Наполеоном, краљ Фридрих Вилхелм је прекршио обећање да ће Пруска добити устав.

У браку са Лујзом од Мекленбург-Штрелица имао је десеторо деце, међу којима су:

Умро је 7. јуна 1840. године. Наследио га је најстарији син Фридрих Вилхелм IV.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Фридрих I од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
8. Фридрих Вилхелм I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Софија Шарлота Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
4. Аугуст Вилхелм од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Џорџ I
 
 
 
 
 
 
 
9. Софија Доротеја Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Софија Доротеја од Целе
 
 
 
 
 
 
 
2. Фридрих Вилхелм II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ferdinand Albert I, Duke of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
10. Ferdinand Albert II, Duke of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Christina Wilhelmina of Hesse-Eschwege
 
 
 
 
 
 
 
5. Лујза од Брауншвајг-Волфенбитела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Лудвиг Рудолф од Брауншвајг-Волфенбитела
 
 
 
 
 
 
 
11. Antoinette Amalie of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Кристина Лујза од Етингена
 
 
 
 
 
 
 
1. Фридрих Вилхелм III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ernest Louis, Landgrave of Hesse-Darmstadt
 
 
 
 
 
 
 
12. Лудвиг VIII од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Dorothea Charlotte of Brandenburg-Ansbach
 
 
 
 
 
 
 
6. Лудвиг IX од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Johann Reinhard III, Count of Hanau-Lichtenberg
 
 
 
 
 
 
 
13. Countess Charlotte of Hanau-Lichtenberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Dorothea Friederike of Brandenburg-Ansbach
 
 
 
 
 
 
 
3. Фредерика Лујза од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Christian II of Zweibrücken-Birkenfeld
 
 
 
 
 
 
 
14. Christian III, Count Palatine of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Katharina Agathe, Countess of Rappoltstein
 
 
 
 
 
 
 
7. Countess Palatine Caroline of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Louis Crato, Count of Nassau-Saarbrücken
 
 
 
 
 
 
 
15. Caroline of Nassau-Saarbrücken
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Philippine Henriette of Hohenlohe-Langenburg
 
 
 
 
 
 

Спољашње везеУреди


Претходник:
Фридрих Вилхелм II
Краљеви Пруске
1797-1840

Наследник:
Фридрих Вилхелм IV