Серђо Скариоло

Серђо Скариоло (итал. Sergio Scariolo; Милано, 1. април 1961) италијански је кошаркашки тренер. Тренутно води Виртус из Болоње.

Серђо Скариоло

Серђо Скариоло
Серђо Скариоло

Личне информације
Пуно име Серђо Скариоло
Датум рођења (1961-04-01)1. април 1961.(61 год.)
Место рођења Бреша, Италија
Држављанство  Италија
Позиција тренер
Про каријера 1989—
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1989—1991
1991—1993
1993—1996
1997—1999
1999—2002
2003—2008
2008—2010
2009—2012
2011—2013
2013—2014
2015—
2018—2021
2021—
Пезаро
Аурора Десио
Фортитудо Болоња
Саски Басконија
Реал Мадрид
Малага
Химки
Шпанија
Олимпија Милано
Саски Басконија
Шпанија
Торонто репторси (пом)
Виртус Болоња

КаријераУреди

КлубовиУреди

Самосталну тренерску каријеру Скариоло је почео у Пезару, са којим је 1990. године, као 29-годишњак, освојио титулу првака Италије.[1] Након Пезара, две сезоне је радио у друголигашу Десију да би онда преузео прволигаша Фортитудо. Након три сезоне у Фортитуду, 1997. године је преузео Саски Басконију. Са клубом из Виторије био је вицешампион Шпаније и освајач Купа Краља, што га је препоручило челницима мадридског Реала.[2]

У „краљевском клубу” Скариоло је провео три сезоне, а већ у првој освојио је титулу првака. У наредној сезони, Реал је и у финалу првенства и у финалу купа поражен од Барселоне па је остао без трофеја. У сезони 2001/02. су уследили слабији резултати па је дошло до раскида сарадње.[2] Наредну годину Скариоло је провео без ангажмана, а сезону 2003/04. почео је потписавши уговор са Виртусом. Ипак, у клубу из Болоње финансијска ситуација била је лоша и Скариоло је напустио клуб пре него што је сезона и почела.[2] У новембру 2003. је преузео Малагу са којом је остао до 2008. године. Са овим клубом је постао национални првак, освојио Куп Краља и био трећи у Евролиги.[2]

У децембру 2008. је преузео руски Химки.[3] На клупи Химкија се задржао до децембра 2010. када је након два везана пораза (од Макабија у Евролиги и ЦСКА у првенству Русије) дошло до раскида сарадње. Поразом у Тел Авиву, Химки је изгубио сваку шансу да се бори за пласман у Топ 16 фазу Евролиге, а лаган пораз од ЦСКА на домаћем паркету је само убрзао одлуку челника клуба да раскину уговор. Скариоло је са тимом из московске области два пута стигао до финала руског плеј-офа, а једном и до финала Еврокупа. До трофеја, ипак, нису могли. Најбоља прилика био је меч за Еврокуп 2009. са Лијетувос ритасом, када је Химки у другом полувремену прокоцкао 12 поена предности.[4]

У јулу 2011. је преузео Олимпију из Милана.[5] На клупи клуба из Милана је провео наредне две сезоне, али и поред великих улагања није успео да освоји ниједан трофеј па је након истека уговора у јуну 2013. напустио клуб.[6] У сезони 2013/14. је поново тренирао Басконију. Од 2018. до 2021. је радио као помоћни тренер Нику Нурсу у Торонто репторсима. У јуну 2021. је постављен за тренера Виртуса из Болоње.[7]

РепрезентацијаУреди

Скариоло је у фебруару 2009. године преузео репрезентацију Шпаније.[8] Са Шпанијом је освојио златне медаље на Европским првенствима 2009. и 2011. године док је на Олимпијским играма 2012. освојио сребрну медаљу, након пораза од САД у финалу. У новембру 2012. је одлучио да напусти селекторско место,[9] да би у мају 2015. опет преузео место селектора Шпаније.[10] У свом другом мандату на клупи Шпаније, Скариоло је до сада освојио златну медаљу на Европском првенству 2015. и на Светском првенству 2019. као и бронзане медаље на Олимпијским играма 2016. и на Европском првенству 2017.

УспесиУреди

КлупскиУреди

РепрезентативниУреди

Шпанија

РеференцеУреди

  1. ^ „Поносан сам на пријатељство са Ђорђевићем”. politika.rs. 25. 8. 2017. Приступљено 9. 9. 2019. 
  2. ^ а б в г „Серђо Скариоло – донео Шпанцима европско злато”. b92.net. 17. 8. 2010. Приступљено 9. 9. 2019. 
  3. ^ „Скариоло нови тренер Химкија”. b92.net. 9. 12. 2008. Приступљено 9. 9. 2019. 
  4. ^ „Скариоло напустио Химки”. rts.rs. 20. 12. 2010. Приступљено 9. 9. 2019. 
  5. ^ „Скариоло тренер Армани џинса”. novosti.rs. 7. 6. 2011. Приступљено 9. 9. 2019. 
  6. ^ „Растали се Армани и Скариоло”. mvp.rs. 24. 5. 2013. Приступљено 9. 9. 2019. 
  7. ^ „Скариоло наследио Ђорђевића на клупи Виртуса”. rts.rs. 18. 6. 2021. Приступљено 25. 9. 2021. 
  8. ^ „Серђо Скариоло нови селектор Шпаније”. rts.rs. 4. 2. 2009. Приступљено 9. 9. 2019. 
  9. ^ „Скариоло није више селектор Шпаније”. novosti.rs. 28. 11. 2012. Приступљено 9. 9. 2019. 
  10. ^ „Шпанци одлучили: Скариоло поново”. mondo.rs. 7. 5. 2015. Приступљено 9. 9. 2019. 

Спољашње везеУреди