Отворите главни мени

Рудолф Руди Чајавец (Згошћа, код Високог, 1. април 1911Кадињани, код Лакташа, 4. јун 1942), партизански пилот, уз Фрању Клуза један од пионира ваздухопловства НОВЈ и народни херој Југославије.

РУДИ ЧАЈАВЕЦ
Rudi Čajavec.jpg
Руди Чајавец
Датум рођења(1911-04-01)1. април 1911.
Место рођењаЗгошћа, код Високог
 Аустроугарска
Датум смрти4. јун 1942.(1942-06-04) (31 год.)
Место смртиКадињани, код Лакташа
Хрватска НД Хрватска
Професијапилот
Члан КПЈ одпре рата
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од20. децембра 1951.

БиографијаУреди

Рођен је 1. априла 1911. године у селу Згошћу, код Високог. Још као гимназијалац припадао је револуционарној омладини; због сукоба са школским властима, морао је мењати места школовања. Као студент Правног факултета у Београду наставио је сарадњу са студентским покретом; активно је учествовао у студентским демонстрацијама, после којих је био хапшен и мучен у затвору „Главњача”.[1]

После петомајских избора 1935. године на којима је гласао против Богољуба Јевтића, премештен је из Београда, где је радио у Министарству пољопривреде. Године 1936. завршио је школу резервних официра-пилота у Новом Саду. Две године пред рат одлази у Француску, у намери да докторира правне науке на Сорбони.[1]

Окупација га је затекла у Загребу, одакле одлази у Бању Луку; постављен је за директора Уреда за колонизацију. Овај положај омогућио му је да, у сарадњи с групом службеника у Уреду и под руководством партијске организације Бање Луке, успостави канал за достављање материјала и обавештења на ослобођену територију. Пошто је, као резервни официр-пилот, повремено летео у јединици Ваздухопловства НДХ, која се стационирала на аеродрому Залужани, успоставио је везу с Фрањом Клузом и авио-механичаром Милутином Јазбецом, који су, такође, у оквиру заједничког плана градског комитета и Оперативног штаба НОП одреда Босанске крајине, припремали прелетање на ослобођену територију.[2]

Руди Чајавец и Јазбец прелетели су на слетилиште Урије код Приједора 23. маја 1942. године, авионом „Бреге-19”, непосредно после пилота Фрање Клуза. То је био почетак стварања партизанске авијације.[2]

Све до почетка јуна 1942. године, док су на Уријама вршене интензивне припреме за рад партизанских авиона, Чајавец је учествовао на народним зборовима, ширећи братство хрватског и српског народа. Учествовао је у састављању летка намењеног домобранској војсци, који су потписали партизански ваздухопловци. Први и једини ратни лет Чајавец и Јазбец извршили су 4. јуна 1942. године. Они су над Бањом Луком бацали летке, а затим су бомбама напали аеродром Залужани. После успешно извршеног задатка, у последњем налету над аеродромом Чајавец је рањен у колено, па је био приморан да полети ка ослобођеној територији. Морао је, међутим, да принудно слети код села Кадињана, где су га опколили четници; после краће борбе, Чајавец је извршио самоубиство, да га не би живог заробили.[2]

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.[2]

Фабрика сигналних уређаја „Чајавец” у Бањалуци, носи његово име.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди