Руди Чајавец
Рудолф Руди Чајавец (Згошћа, код Какња, 1. април 1911 — Кадињани, код Лакташа, 4. јун 1942) био је југословенски пилот и резервни официр југословенске војске. Уз Фрању Клуза један од пионира партизанског ваздухопловства и народни херој Југославије.
| руди чајавец | |||
|---|---|---|---|
 Руди Чајавец у униформи ЈРВ 1937. | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 1. април 1911. | ||
| Место рођења | Згошћа, код Какња, Аустроугарска | ||
| Датум смрти | 4. јун 1942. (31 год.) | ||
| Место смрти | Кадињани, код Лакташа, НД Хрватска | ||
| Професија | пилот | ||
| Деловање | |||
| Члан КПЈ од | пре рата | ||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||
| Чин | резервни потпоручник ЈВ | ||
| Херој | |||
| Народни херој од | 20. децембра 1951. | ||
| Одликовања |
| ||
Биографија уреди
Рођен је 1. априла 1911. године у селу Згошћу, код Какња. Још као гимназијалац припадао је револуционарној омладини; због сукоба са школским властима, морао је мењати места школовања. Као студент Правног факултета у Београду наставио је сарадњу са студентским покретом; активно је учествовао у студентским демонстрацијама, после којих је био хапшен и мучен у затвору „Главњача”.[1]
После петомајских избора 1935. године на којима је гласао против Богољуба Јевтића, премештен је из Београда, где је радио у Министарству пољопривреде. Дан државности Краљевине Југославије 1. децембра 1937. завршио је школу резервних официра у Новом Саду и произведен за резервног ваздухопловног потпоручника. Две године пред рат одлази у Француску, у намери да докторира правне науке на Сорбони.[1]
Окупација га је затекла у Загребу, одакле одлази у Бању Луку; постављен је за директора Уреда за колонизацију. Овај положај омогућио му је да, у сарадњи с групом службеника у Уреду и под руководством партијске организације Бање Луке, успостави канал за достављање материјала и обавештења на ослобођену територију. Пошто је, као резервни официр-пилот, повремено летео у јединици Ваздухопловства НДХ, која се стационирала на аеродрому Залужани, успоставио је везу с Фрањом Клузом и авио-механичаром Милутином Јазбецом, који су, такође, у оквиру заједничког плана градског комитета и Оперативног штаба НОП одреда Босанске крајине, припремали прелетање на ослобођену територију.[2]
Руди Чајавец и Јазбец прелетели су на слетилиште Урије код Приједора 23. маја 1942. године, авионом „Бреге-19”, непосредно после пилота Фрање Клуза. То је био почетак стварања партизанске авијације.[2]
Све до почетка јуна 1942. године, док су на Уријама вршене интензивне припреме за рад партизанских авиона, Чајавец је учествовао на народним зборовима, ширећи братство хрватског и српског народа. Учествовао је у састављању летка намењеног домобранској војсци, који су потписали партизански ваздухопловци. Први и једини ратни лет Чајавец и Јазбец извршили су 4. јуна 1942. године. Они су над Бањом Луком бацали летке, а затим су бомбама напали аеродром Залужани. После успешно извршеног задатка, у последњем налету над аеродромом Чајавец је рањен у колено, па је био приморан да полети ка ослобођеној територији. Морао је, међутим, да принудно слети код села Кадињана, где су га опколили четници; после краће борбе, Чајавец је извршио самоубиство, да га не би живог заробили.[2]
Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 12. јуна 1946. постхумно је одликован Орденом заслуга за народ првог реда,[3] а 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.[2]
Фабрика сигналних уређаја „Чајавец” у Бањалуци, носи његово име.
Референце уреди
- ^ а б Narodni heroji 1 1982, стр. 147.
- ^ а б в г Narodni heroji 1 1982, стр. 148.
- ^ „Службен лист ФНРЈ 91/46” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 12. 11. 1946.
Литература уреди
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
