Изабрана биографија
|
Иво Андрић (1892 — 1976), књижевник, дипломата и добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године.
Рођен је 9. октобра 1892. у околини Травника, а одрастао је у Вишеграду. Књижевност је студирао у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Докторирао је 1924. године. Од 1920. до 1941. налазио се у дипломатској служби Краљевине Југославије. Радио је у Ватикану, Букурешту, Трсту, Марсеју, Паризу, Мадриду и Берлину. Током Другог светског рата живео је повучено у окупираном Београду. Године 1954. постао је члан КПЈ и први председник Савеза књижевника Југославије. Умро је 13. марта 1975. у Београду.
Своју прву песму објавио је 1911, а прву књигу стихова у прози "Ex Ponto" 1918. године. Писао је углавно о XIX, али претходним вековима, као и о XX. веку. Његова најпознатија дела су: Мост на Жепи ( 1925), Аникина времена ( 1931), На Дрини ћуприја ( 1945), Госпођица (1945), Травничка хроника (1945), Проклета авлија (1954), Омер-паша Латас ( 1977) и др.
|
|
|
Изабрани чланак
|
Бијело дугме је југословенска рок група која је више од две деценије била једна од најпопуларнијих група на просторима бивше СФРJ Југославије. Основана је у Сарајеву 1973. године. Издала је девет албума у периоду од 1973. до 1989. године. Група Бијело дугме је настала из групе Јутро, а ново име је усвојила 1. јануара 1974. Вођа и једини стални члан групе био је гитариста Горан Бреговић, док су се на месту певача мењали Жељко Бебек, Младен Војичић Тифа и Ален Исламовић. У групу су долазили и из ње одлазили из различитих разлога басисти Зоран Реџић, Јадранко Станковић, Санин Карић и Љубиша Рацић, бубњари Горан Ивандић, Милић Вукашиновић и Драган Јанкелић, и клавијатуристи Владо Правдић и Лаза Ристовски.
Група се распала 1989. године, уз распад СФРЈ, а поново се окупила на опроштајној турнеји 2005. у Сарајеву, Загребу и Београду. Бесплатни концерт код Хајдучке чесме 1977. и опроштајни концерт у Београду 2005. спадају међу најпосећеније концерте на југословенским просторима.
|
|
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg)
